Марко Видојковић: СА ТЕНКОМ У ЕВРОПУ

Није то тенк који је ишао за Вуковар, оно су били Т-84, а ово само буђави Т-55, какав може евентуално да се изведе на грађане који протестују.

Marko Vidojković / 28. август 2019

 

Пре свега, честитке Александру и Андреју Вучићу, Горану Весићу, Александру Антићу и осталим црвено белим дивовима, поводом уласка њиховог клуба у Лигу шампиона другу годину заредом! Свака част, ипак сте на нечему радили током ових седам година. Откако сте присвојили клуб, суспендовао сам навијање све док из њега не изађете, уверен да је праћење фудбала (и било ког другог спорта) којим ви управљате блиско саучесништву у злочинима које свакодневно чините.

Чак се и мој омиљени дневни лист „Данас“ јуче претворио у циганску (односи се на клуб) плачипичку, када му је управа ускратила акредитације за присуство на утакмици у којој је Вучићева Звезда испратила Јанг Бојс у Лигу Европе. Истог дана овај лист бавио се сумњивим отписом дуга од чак десет милиона евра, који је Вучићева држава поклонила Вучићевој Звезди. Не знам на коју фору су у мом омиљеном дневном листу мислили да ће им бити опроштено не само то, већ и све остало што годинама пишу, те да ће добити акредитације за најсветији догађај у животима владајуће браће и њихових поданика – дан када игра Вучићева Звезда.

Купите јебену карту код тапкароша, идите на исток, па одатле извештавајте, јебени плаћенички смрадови, поручено им је између редова из клуба. Нема места за вас у новинарској ложи, а када се погледа количина режимских медија, њихових новинара, те њихових ближих и даљих рођака који су морали тамо да се набију, сматрајте се срећним и дуго памтите тај дан, када вам је одобрена једна акредитација за утакмицу против Копенхагена. Уследио је сраман потез „Данаса“ - мољакање оних који су отишли да гледају фиреров тим, да се на стадиону сликају са њиховим новинама, како би показали да је „Данас“ ипак на лицу места.

Није ово први пут да сам циганисање ставио на стенд бај. То сам учинио и 1998, када је Арканов „Обилић“ у бедној фудбалској представи суверено јуришао на врх табеле. Те сезоне сам навијао за ФК „Дорћол“. Сад не навијам ни за кога. Кад смо већ код Аркана, да посветимо пажњу тенку, који се нашао испред северне трибине, два дана пред утакмицу. Ови који би стално нешто да кваре фиреру одмах су закукали како су тенкови на београдским улицама били само 1991, после деветог марта, па затим исте године, на аутопуту, весело брекћући ка источној Славонији, Барањи и Западном Срему и ево сад, испред стадиона Вучићеве Звезде. Чему тенк? Кренула су објашњења: то је северна армија, мора да има макар један тенк; није то тенк који је ишао за Вуковар, оно су били Т-84, а ово само буђави Т-55, какав може евентуално да се изведе на демонстранте.

Огласио се и један од господара Вучићеве Звезде, Горан Весић, који је рекао да то ни није тенк, већ макета тенка, конкретније тенк са отпада, коме је заливена цев и извађен мотор, практично безопасна играчка, која не представља ништа и не прети ником, за разлику од рецимо макете вешала с протеста, коју је овај вероватно тумачио као симбол кравате коју ће последњи пут у животу носити његов шеф, шефов брат, па и он сам. Као крајњи аргумент, појавило се то да свој тенк, додуше офарбан у боје клуба, а не као овај, офарбан као да би волео да скокне до Косова (уз малени грб Вучићеве Звезде са стране), имају и навијачи ЦСКА из Москве.

Реч је, значи, о плагијату, што је добро, јер је то можда сигнал како ће се са трибина ускоро зачути и неки новитет, пошто се актуелно скандирање није мењало последњих двадесет пет година. Шта кажете, „Вучићу педеру“? Не, то нећете скоро чути. Можда пре „Ацо, Србине“. Последњу реч о томе да ли тенк испред стадиона представља проблем дала је УЕФА, која је рекла да је тенк постављен уз одобрење надлежних органа, да нема никакве везе са синоћ одиграном утакмицом, те да није проблем, све док не запуца. Док су се сви питали да ли ће гробари испред стадиона Вучићевог Партизана поставити парни ваљак, бед блу бојси су, као одговор на тенк, испред максимирског стадиона поставили трактор, али не лажни, већ прави, као подсећање да оданде још увек понеки Србин може да крене пут Београда, испраћен бојевом муницијом.

Кад се све завршило, уследило је славље. Играчи Вучићеве Звезде успентрали су се на оклопно возило (чије тачно, не зна се) и њиме кренули да врате Косово. Међутим, кад су стигли до Аутокоманде, предомислили су се, сишли са транспортера и отишли да прославе у стилу свог господара, шмрчући коку и шамарајући курве. На крају, сетио сам се уласка Партизана у Лигу шампиона, после драме са Њукаслом, 2003. Разум ми је тада говорио, радуј се, пола твоје фамилије навија за Партизан, погледај како су срећни, а срце ми је говорило, то су смрдљиви гробари, боли ме курац за њихову Лигу шампиона. Данас ми разум говори, радуј се, пола твојих пријатеља навија за Звезду, погледај како су срећни, буди и ти срећан због њих, али срце ми говори, посерем вам се у оклопно возило. А и на тенк.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.