Марко Видојковић: СЈАШИ МУРТИ ДА УЗЈАШИ КУРТИ?

Да ли је нова влада јужне српске покрајине сламка демократије за коју можемо да се ухватимо

MARKO VIDOJKOVIĆ / 06. фебруар 2020

На Косову и Метохији који овог месеца обележавају дванаесту годину самопроглашене независности, председник владе постао је Аљбин Курти. Вођа покрета „Самоопрдеељење“,, без корупционашких и ратних мрља у каријери, некадашњи хронични бацач сузавца у сали косовске супштине, „великоалбанац“, те пасионирани посетилац простора иза затворских решетака, како у Србији, тако и на Косову*, Аљбин је прошле јесени постао ретко виђен политички и демократски феномен у овом мрачном региону – неологархијски победник парламентарних избора, такозвани човек из народа, спреман на борбу против криминала и корупције, ондосно бољи и квалитетнији живот својих грађана.

Тако то макар изгледа одавде. Имајући у виду да су вође ОВК које су претходних година водиле отцепљену српску покрајину, пословни и политички партнери напредњачке банде, а да Курти говори како му не треба Александар Вучић  са друге стране преговарачког стола, разлога за умерену радост с ове стране Ибра има. Вучић и његов картел заокружили су независност Косова* потписивањем „Бриселског споразума“, којим су косовске институције завладале на територији целе покрајине, самопроглашене границе јасно заокружене, а гранични прелази инсталирани  како би се Косово и Метохија административно и фактички коначно у потпуности одвојили од Србије. Заузврат, Србија је добила право да вара наивне компулсивним качењем српских тробојки на северу покрајине .

Остало је само признање. Које срање. Не само што су заслужни за то да Косово* постане фактички независно, добили су и наређење да га званично признају, однсоно дозволе му да се без препрека учланује у све међународне институције, што није шија него врат. И управо у том историјском тренутку, после потписивања Бриселског споразума, а пре званичног признања државе Косово, Вучићева Србија скренула је у зону сумрака, паралелну мафијашко-радикалску стварност, у којој су Вучићу и његовој банди најгорег људског олоша дозвољена сва средства како би за неколико година (Викиликс каже да је Слина обећавао пет) Косово* било формално признато као независна држава.

Ову прилику банда је искористила као грејс период у коме ће попљачкати и опутошити све што Срби и Србија имају, без обзира на последице, јер таква прилика се једном мафијашко удружењу пружа једном у сто година, ако не и ређе. Тако и би. Прво је уништена опозиција, поткупљивањем и прелетањем безбројних политичких тројанских коња, онда су заточени и затворени медији, а грађани до те мере осиромашени да је посла и пара остало само за чланове СНС, наравно не све. Монопол физичке силе банана-репубике Србије није више у рукама полиције и нејаке Вулинове армије, већ је фактички у рукама мафијаша и убица, од којих се добар део прелива са севера Косова*

Кад је дошао и прошао тренутак да Србија призна независност Косова*, Вучић и Тачи су, очито под патронатом Трампове адмиснистрациеи, почели да испуштају пробне балоне на којима је писало „Разграничење“, али је Вучић, за сваки случај, неспреман на завршетак преговора, а почетак међународне провере резултата његове владавине Србијом, замолио свог политичког партнера у влади Косова*, њеног премијера Рамуша Харадинаја, да му улети са једном малом услугом – увођењем царине од сто одсто на увозну робу из Србије и БиХ. Ова дебилна одлука, чији је повод било претерано ликовање Србије због неуласка Косова у Интерпол, постала је главни узрок за прекид преговора, а Харадинај се зарекао да их никада повући. 

Онда је неко Харадинаја позвао у Хаг, тамо су га подсетили на то колико је српских и албанских глава престало да дише његовом кривицом, па се вратио и поднео оставку на премијерско место. Онда су дошли избори на којима је победио наш јунак са почетка приче, Аљбин Курти. Премијер Курти би борбом против организованог криминала на Кососву* значајно допринео и борби против криминала и у остатку Србије, јер би та борба морала да подразумева и уништење клана који влада севером његове самопроглашене државе, а успут и Србијом. 

Курти је, одмах по изборној победи, рекао да га косовско* одељење СНС „Српска листа“ не занима у влади, а „Српска листа“ је рекла да устав Косова* вели да ће владу бити немогуће направити без ње. И били су у праву. Онда је радила невидљива демократија, чије се чедо породило ове недеље – Влада Аљбина Куртија и Исе Мустафе уз два министра из редова „Српске листе“, која тако, силом устава државе коју не признајемо, постаде партнер и у овој косовској влади. Курти се посрао по својим речима, али макар није по свом уставу. Дакле, невидљиви (амерички) глас рекао је Куртију не сери, а „Српској листи“ немој да сте нешто срали, и тако је настала нова косовска* влада. 

Косово и Метохија заиста су тужно место. Били су најсиромашнији предео СФРЈ, чији су гађани псовали сваку своју пантљичару на којој су биле исписане цифре личног дохотка, кад би видели колики се део издваја за неразвијене пределе (САП Косово). После Титове смрти први су кренули путем независности, што их је, по доласку Слободана Милошевића на власт, коштало статуса аутономне покрајине, која је у пракси претворена у резерват у ком су владале српске полицијске снаге, а Албанци, третирани као животиње, водили су паралелни тајни живот, који је резултовао ратом за независност, који је у њихово име водио НАТО, 1999.

Тада су почеле њихове нове муке. Двадесет и једну годину касније, Косовом* владају корупција, криминал и потплаћена међународна заједница. Ратни профитери и мафијашке вође, заједно са западним дивљим капиталом, осакатили су косовско* друштво , а све време их је уходила и сопствена прошлост, у виду преговора са омраженом Србијом и борбе за међународно признање, која је почела и неславно се завршила већ 2008.

Аљбин Курти делује као лик који не жели да буде талац таквих формалности као што је међународно признање Косова*. На речима, он је лик који мисли да се кроз унапређење политичког и друштвеног система, те подизање квалитета живота грађана, може постићи много више него бескрајњим једењем гована за бриселским столовима. Може да се деси да (уз свесрдну помоћ америчких агенција ФБИ и ДЕА) баш Аљбин Курти постане балкански Елиот Нес. Аљбин Курти може да буде онај који ће обезвредити Александра Вучића, одбијањем да са њим води преговоре. Доста тога се питају и ЦИА, те Трампов преизборни тим, а нешто мало и ЕУ, али у основи, ово је добар развој догађаја. 

Наравно, увек може да се испостави како је на Косову* сјашио Мурти, а узјахао Курти, али немојмо бити песимисти. 
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.