Марко Видојковић: ШТА ЋЕ БИТИ ПОСЛЕ ТРИНАЕСТОГ АПРИЛА

Биће четрнаести април. А после њега петнаести.

Marko Vidojković / 10. април 2019

 

А каква ће бити та три априла, па за њима и остали априли, а онда касније и септембри и новембри и наредне године, зависи искључивио од тога какви желимо да они буду и колико смо спремни да се за то боримо. Пре свега, баш ме занима колико ће нас доћи на велики митинг у Београд тринаестог априла (у петнаест часова, испред Народне скупштине).

Стижу апели оргнаизатора како на тај митинг пре свега треба да дођу Београђани. Ево и ја зовем Београђане, и још једном их зовем, штавише лепо их молим, дођите на митинг. Ипак, морате да знате нешто о Београђанима. То су исти они који су дозволили да им испред носа Славију претворе у нешто што личи на молдавски бордел. То су исти они који су мирно посматрали како им испред носа мафијаши односе железничку станицу, подигнуту у деветнаестом веку.

То су исти они који мирно гледају како расте мафијашки комплекс Београд на води. То су исти они који нису успели да се изборе да окупаторска управа града не добије нови четворогодишњи мандат. То су исти они који су мислили ма неће ваљда напредњаци баш све да забетонирају, неће ваљда опет да пале новогодишњу расвету у септембру, то мора да им се омакло, неће ваљда сећи наше прелепо дрвеће због некакве гондоле. Ма неће и зато не идем на изборе, ионако немам за кога да гласам.

То су вам они који упаркирају ауто у саобраћајној траци, а онда ваде пиштољ на све који се због тога буне. То су исти они који ће те убити од батина јер си покушао испред њиховог джипа (без инвалидске налепнице) да уђеш на паркинг место резервисано за инвалиде (син ти је инвалид). То су исти они којих изађе десет да се побуне због масовне дивље градње на београдском водоизворишту. Београђани ће своје старе породичне куће радо продати мафијашу који ће на том месту парама од кокаина дићи „дивљу зграду“ сумњивим материјалима у којој ће им подарити два станчића у поткровљу. Београђани су они који ће мислити да ће то што ће потписати онлајн петицију спречити да им се сруши пола града. Београђани су они који желе да се убију, али нису баш у то сигурни, па зато најчешће скачу са моста у реку, како би можда ипак преживели.

Београђани воле да излазе петком и јеботе која је то фора да се митинг заказује у три поподне, па ја лежем у један! Један, поподне! Неки од Београђана суботом иду у завичај, јебига морам до кеве, нестало ми ајвара, а и лове. Неки од њих суботом, али само суботом, перу кола, а да не говорим о онима који једноставно морају са још десетинама хиљада других до Аде, брате знаш какво је добро време било, гле бицепс што сам осунчао, а пичке тек, лудило, како одолети београдском мору. Ко неће на море онда на планину, то јест на Авалу. Кад ће деца, коју одгајам да би их послао у инсотранство, видети Авалу ако не у суботу.

Па свадбе, јел имате ви појма колико свадби има суботом у априлу?! Мораћу да одем на две, а можда и на три! А напићу се већ пре прве. А тек ако се игра неки фубал, е радо бих на протест, брате, али игра Графичар, битка на живот и смрт за опстанак у трећој лиги. Срећом, Београђани су и они који ће на овакав текст одговорити: „Добро бре, маму ти јебем, кога си нашао да прозиваш , јел се сећаш колико нас је било петог октобра, а!? Јел се сећаш! А шта је било петог октобра!? (напио се већ у десет увече и заспао у свом дечјем кревету, на гласачким листићима покраденим из запаљене скупштине) Идем на сваду, наздравим маледнцима, поједем предјело и долазим испред скупштине!“ Дакле, Београђани ће да дођу у суботу, тринаестог априла. Е сад, докле ће да остану, то већ не знам.

А како ствари стоје са онима који нису из Београда? Њих у њиховим местима напредњачки капои на сваком протесту сликају и бележе њихова имена, да их ставе на црну листу, која служи да се они који су против напредњака никад не запосле, а ако треба могу и батине да попију у канцеларији председника општине. Много је лакше протестовати у Београду.  Верујем зато да ће ванредне инспекције техничке исправности свих путничких аутобуса у земљи бити  додатни подстрек да се урођени српски инат распламса, заједно са урођеном потребом за буном на дахије. Дакле, доћи ће нас пуно. Шта ће бити, немамо појма.

Сетите се само колико пута су нас у последњих месец дана фашисти називали фашистима. Сетите се оног деде, који је, попут смрадова који у Кини скачу колима на хаубе, како би наплатио лову од осигурања, легао пред колону, само да би фотографије које су тад направљене Вучићеви медији пласирали као доказ да су мирни протестанти убили то лажљиво маторо говно од батина. Сетите се напредњачке бабетине коју ни во не би могао да савлада, како глуми инфаркт у скупштини града. Сетите се ДЈ Жеxа који ће, са буљом пуном кокаина доћи да шири љубав са свог озвучења. Сетите се њихових министара и њихових посланика, сетите се Слининог ћалета, сетите се Слине, сетите се сто за једнога, сетите се Ћурувије, сетите се Оливера Ивановића,  сетите се Андреја, сетите се Алека. А ја ћу се сетити групе балаваца којима је неко дао паре да протестној колони у Ковину, у којој сам и ја био, вичу: „Шиптари, Шиптари!“.

Видимо се тринаестог. А видећемо се и четрнаестог.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.