Марко Видојковић: Шта ће српски политичари радити кад почне нуклеарни рат

Миле Додик доживеће трауму из детињства, јер рат између Трампа и Путина за сваког правог Србина је као рат између тате и маме, односно маме и тате, а правијег Србина од Меда Дода није било, нема, нити ће га бити.

Marko Vidojković / 11. април 2018

Не, неће слати тенкове на Косово.

Кад прве атомске бомбе почну да падају по Сирији или где већ, Ивица Дачић ће их, наравно, преспавати. Као што се други људи током ноћи пробуде да пишке и попију мало воде, тако се наш Ивица буди не би ли јео хладне прасетине, за коју је спремио посебан луксузни фрижидер у својој спаваћој соби. Онда ће се, помоћу бенседина, који му иначе служи за спуштање са коканиђе, успавати, уз претходно утишавање звука на мобилном. Кад се буде пробудио, негде око подне, свет ће већ бити у пламену.

Сазваће ванредни брифинг Министарства иностраних послова, код себе гајби, на коме ће учествовати само он и старлете које је тамо запослио. Извадиће кило кокаина и неколико вијагри, решен да овај пут своје цуре не дели са др Мићонијем Незбитом. Пошто на „Задрузи“ и „Паровима“ неће бити ни речи о атомским бомбама, тако ни Дачићеве запослене неће бити ваљано избрифоване о оном што се дешава у свету, што ће их спречити да, уместо код Ивице, у паници побегну код родитеља на село, где ће се прибити уз скуте својих мишићавих средњошколских симпатија, које су тешких срца морале да оставе не би ли јуриле дипломатску каријеру. „Девојке“, рећи ће Ивица бенседински врљаво, „а сад мало ја и само ја, нек иде живот.“

Министра Вулина, нуклеарни рат ће затећи у црној униформи, међутим, не на путу ка Косову, већ у једном од илегалних куплераја, чији је истовремено и власник и муштерија, везаног за зид и окованог у ланце, међутим, не од стране шиптарских терориста, већ својом вољом, од стране запослених у куплерају. Кад му путем приватне поруке на инстаграму један од љубавника буде јавио да су прве атомске бомбе почеле падати широм света, министар ће викнути: „Дајте ми мој чаробни напитак и скините ме голог!“

Мало кокаинских капи у његове очи даће му на храбрости, после чега ће дрекнути: „Шибајте ме док не паднем у несвест, а кад паднем у несвест, аплицирајте ми још мало белог путем сламчице у анус и тако све док има гудре!“ Знајући да ће га његове јединице проститутки издати, не би ли побегле назад на село, код мајке на пасуљ и оца на пребијање војничким опасачем, викнуће: „Плаћам дупло и пола белог са вама делим!“ Позваће телефоном свог кума Жељка Митровића, са намером да заједно проведу смак света, али овај ће га отерати у курац.

Министар рада Ђорђевић неће провалити да је почео нуклеарни рат, све док не завриште сирене за нуклеарну опасност и у Београду. Онда ће завапити: „Јебем ти сису, какво тешко срање, овај стање!“, затим ће рећи: „Који ме Дучић терао да се бавим политиком, јебала ме она да ме јебала, боље да никада ништа нисам имао, јер сада ће много више болети, када због усраног нукеларног рата будем све изгубио.“ Онда ће сести у своја службена кола, и то за волан, као у стара добра времена, па ће у њима окретати кругове око зграде владе све док буде било бензина

Миле Додик доживеће трауму из детињства, јер рат између Трампа и Путина за сваког правог Србина је као рат између тате и маме, односно маме и тате, а правијег Србина од Меда Дода није било, нема, нити ће га бити. Плакаће дуго и неутешно, викаће „Немој тата, немој мама!“, чупаће косу са туђих глава, удараће се рукама по туђим грудима, брисаће сузе новчаницама од петсто евра, а кад очај буде потпун, сешће у своју црну лимузину и наредити шоферу да је вози двеста на сат. Шофер ће га, наравно, отерати у пизду материну и отићи кући да проведе последње дане цивилизације са својима, а Додо ће лично сести за волан и нагазити гас, па право у Саву, путем који води ка никада изграђеном мосту између Републике Српске и Републике Српске Крајине.

Ана Брнабић ће се јавно одрећи свог сексуалног опредељења, објавивши како све време заправо воли мушкарце (чула је да је лакше смувати их ако кажеш да си лезбејка). Последњи је час да се права истина о њој сазна, међутим, нема нити једне особе коју ће занимати било шта о Ани Брнабић када буде кренуло да рока.

Александра Вучића атомски рат ће затећи будног, како заједно са братом броји паре, у њиховом седмом дворцу, специјално изграђеном за чување кеша. Затечен, поглавник ће телефоном позвати најпре Путина, а овај ће му припретити да ће, ако га још једном буде звао, следећу атомску бомбу бацити на Београд. Пошто се у последње време курчио према Американцима, знао је да не вреди да зове Трампа, па је зато позвао Ангелу Меркел.

„Фрау Меркел, молим вас, ако може, једно место за мене, у вашем атомском склоништу, бићу добар, масираћу вам стопала...“.  Док је ово изговарао, буразер га је ишамарао и избацио на улицу, међутим,испоставило се да је Анђелка, у наступу панике, већ са својим мужем запалила на нудистичку плажу, да наги сачекају зраке Путинових бомби, исто као што су чекали Брежњевљеве, кад су били млади.Вучић ће затим неко време зивкати Ољу Бећковић, чисто да би се над неким иживљавао, а кад му буде блокирала и први и други број, па онда и оба специјала, отићи ће код Вулина, да пита: „Има ли једно место за мене на том зиду. Вулин ће му поручити: „Одјеби Алек, ионако те нико од нас никада није ни готивио.“

Слободан Милошевић ће коначно изаћи из анонимности, стати крај Путина и говорити му где да шаље нуклеарне пројектиле. Са Путинове леве стране стајаће Мира Марковић, са цветом у коси.

Дисклејмер: Овај текст је зајебанција, надајмо се да наши политичари неће бити принуђени на овакву патњу. Молимо се за мир у свету.

 

 

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.