Марко Видојковић: ТРГ ЈЕ СУПЕР

Ништавило које пружа Трг Републике сјајно је да се на њему постави споменик Александру Вучићу, који јаше српског сељака и показује средњи прст Кнезу Михаилу Обреновићу.

Marko Vidojković / 04. септембар 2019

Није ми јасно због чега се дигла толика дрека око Трга Републике. Да ће бити ружан, знали смо још првог дана, када су маратонски радови на његовом бетонирању започели. Да ће претварање Трга у зону „успореног саобраћаја“ исту ту зону за сва времена саобраћајно зачепити, и то смо ваљда знали. Да је плаћен као да је пет пута позлаћен, не би ли се градитељи дебело уградили, и то смо још у старту знали.

Реконструкција Трга подсећа на мађионичарску тачку пресецања даме на пола, за коју је од самог почетка јасно да ће поћи по злу. Градски мађионичари нису се трудили да сакрију како тестером пресецају даму над дамама београдских тргова. Нису је покрили црним плишаним прекриваћем, већ су је, током тачке, оградили решеткама, па смо све време могли да видимо како јој шикља крв. Дакле, изненађења није било – јасно је да Београђанима овог тренутка може да помогне једино времеплов. Стога, стиснимо зубе, прихватимо оберучке наш нови Трг и погледајмо његове добре стране.

Овај огромни брисани простор погодан је, пре свега, за масовне демонстрације. Сетите се само незгодних жардињера и ментола који би се током митинга пентрали на њих, уништавајући растиње и онемогоћавајући онима који су закаснили да виде шта се дешава на бини. Овако је боље, нема растиња, нема жардињера, нема ничега, једино чега има су стубићи, како би се контролисало ко може да довлачи озвучење на Трг. Може се, међутим, и томе стати на пут, тако што ће бине будућих протеста бити постављене на улици, а окренуте Кнез Михајловој. 

Предлажем „милионерима“ да већ следећи суботњи протест закажу на Тргу, јер нови Трг треба одмах заузети. Боље нам је да одмах пригрлимо то чудовиште, него да се инатимо и правимо како не постоји. Видећете, када једног дана протести поново постану масовни, захваљиваћемо се Весићу јер је раскрчио и забетонирао Трг, а тек ако сруши зграду Културног центра Београда, по фиреровој жељи, маси на митинзима неће бити краја. По завршетку фиреровог доживотног мандата, бићемо углавном истребљени или исељени, па ће на Тргу демонстрације и протесте моћи да организују и посећују мигранти.

Уколико имате самоубилачких намера, Трг је ту да вам помогне. Он је савршено место да на њему цркнете од топлотног удара, довољно је само да по летњем дану ту проведете један сат без капе и готови сте. Када пада киша, ова ветрометина и количина водурине која ће се на њој скупљати идеалне су да привуку удар грома, све што треба је да станете на сред Трга и отворите кишобран. За оне који воле мало да сачекају, ту су и нејака дрвца, која ће, уз мало среће, пробити бетон којим су заливена, па ће за неких двадесетак година израсти довољно да можете о њих да се обесите.

Неко је већ фотошопом на Тргу  засадио плантажу вутре и то окачио на интернет и она би заиста одлично лежала на његовом брисаном простору. Када двапут размислите, то јесте добар простор за постављање пластеника, у којима се неће садити вутра, осим ако нисте Андреј Вучић, али може бугарска ружа, за бугарске туристе или жен шен, за кинеске.
 
Ништавило које пружа Трг Републике сјајно је да се на њему постави споменик Александру Вучићу, који јаше српског сељака и показује средњи прст Кнезу Михаилу Обреновићу. Може и неколико споменика, по узору на Скопље -  одличан би рецимо био заменик градоначелника Весић, у пандурској униформи, величине некадашњег Мишковићевог сата, па можда чак и на истој позицији, са тестером у једној, а свежњем новца у другој руци.

Уколико вам затреба гранит за, рецимо, надгробни споменик вашим ближњима, који неће издржати напредњачку власт, остављено је довољно простора да се у било које доба дана и ноћи са Трга мало штрпне, пошто напредњаци традиционално не умеју да споје две плоче било ког тврдог материјала, што је одличан начин да се тај материјал однесе, а онима који обезбеђују трговину истим омогући да, финансирани из буджета, непрекидно набављају нове количине материјала и невешто их уклапају у тле.

Легенда каже да је један тролејбус у међувремену стигао до окретнице на Студентском тргу, као и да је један возач једног фијат пунта успео да, после четири дана проведена у десној траци, скрене у Моше Пијаде и даље ка теразијском тунелу, па кући на Нови Беогад, где су његов нестанак укућани пријавили прекјуче, кад му је цркла батерија на мобилном, током чекања у сада већ непрекидном саобраћајном загушењу самог центра града. 

Саобраћајни колапс при Тргу могао би да постане нова туристичка атракција, а ево и како: као што на Славији имамо фонтану која пева, овде можемо да поставимо стубове са огромним звучницима, преко којих ће се возачима, путницима, пешацима и туристима пуштати говори поглавника Вучића, час они у којима дречи како ће опозицији „дати све што тражи, али му не пада на памет ишта да им да“, а одмах за њима и они у којима странцима урличе „добродошли, али сиктер“.

Толико дивних идеја, толико фантастичних визија, а ви ту нешто кењате. Једва чекам да видим како ће да испадне Трг Николе Пашића.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.