Марко Видојковић: ТУЦАЊЕ У БЕРЛИНУ

Збуњени Макрон дошапнуо је баба Меркелки: “А да ми уведемо међународни протекторат овде”, а она му је одговорила “Тићу, увели смо га још 1995.”

Marko Vidojković / 02. мај 2019


Завршио се такозвани “берлински самит”, на коме је одлазећа бранитељка континенталног корпоративног капитала Ангела Меркел, представила свом наследнику Емануелу Макрону групу европских држава недостојну да се тим именом назову: Србију, Косово*, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Албанију.

Ако ову распојасану банду државних неуспеха посматрамо као школско одељење, онда је јасно због чега су код директорке на разговор били позвани и Словенија, која је у истом одељењу била једини одликаш, те Хрватска, која је некако успела да уђе у ЕУ, захваљујући изузетном залагању из предмета НАТО, бесомучно задуживање и масовни извоз кадрова, због чега јој је кец из антифашизма претворен у двојку с минусом.

Неко се питао зашто представници Румуње и Бугарске нису били ту, пошто по квалитету живота и цивилизацијским дометима доста личе на ово ђубре, е па то је зато што су оне биле у другом одељењу, са Мађарском, Чешком, Словачком и Пољском, истом оном из ког је Албанија пребачена у одељење држава са посебним потребама, које је двадесет деветог априла приведено у Берлин.

Био је ту некрунисани краљ Црне Горе, Мило Ђукановић, Онај који даноноћно бди над свим ратовима нарко кланова у својој земљи, одела помало офуцаног од гована којим га из Лондона повремено гађа његов бивши пајтос Душко Кнежевић. Мило Ђукановић ходајући је доказ да се у паклу западног Балкана може остати и тридесет година на власти, без обзира на буквално све, само ако са управом “школе” у правом тренутку направиш прави дил.

Из Босне и Херцеговине у Берлин је дошао Денис Звиздић, лик који је одавно морао бити на годишњем одмору, али не може јер је у овој антидржави немогуће скројити нови савет министара. Ипак, испаде овај случајни гост звезда самита јер се излануо како је против промена граница на тлу Европе, мислећи притом на теоретисану размену јужног дела српске покрајине Косово за Републику Српску, на шта му је спремно одговорио Ивица Дачић, који у Берлину није ни био, доскочицом како то онда значи како Босна и Херцеговина заправо признаје да је Косово део Србије, ха ха, како си глуп Звиздићу, међутим, глуп је Дачић, пошто Босна и Херцеговина заиста формално не признаје Косово као независну државу, јер главни медвед Републике Српске (да, тамо главно чак није ни људско биће) до поднева говори како је Косово саставни део Србије, а од поднева говори да ако Косово није део Србије, онда ни Република Српска није део Босне и Херцеговине.

Збуњени Макрон дошапнуо је баба Меркелки: “А да ми уведемо међународни протекторат овде”, а она му је одговорила “Тићу, увели смо га још 1995.” Били су ту и Албанци, оправдано охрабрени изгледима за стварање велике Албаније: Еди Рама, коме на свака три дана побуњени народ упада у скупштину, а глисери Коза Ностре на свака три сата до обале довозе драгоцене терете, Хашим Тачи,  који је одмах по доласку дипломатским речником изговорио “Пушите ми курац сви” (“Нема разговора о Косову без учешћа САД”), па се до краја самита све време церекао, те Рамуш Харадинај, који је бацањем новчића од два евра у косовском двојцу одабран за лошег пандура, оног који, на радост свих који учествују у преговорима, кочи косовске преговоре таксама од сто одсто.

О словеначком премијеру, Марјану Шарецу, који је на самит доведен само због несрећних историјско географских околности у којима се његова земља налазила, не вреди трошити речи, као ни и о Андреју “Мрзин школу и Србе Пленковићу”, који је мислио да је дошао у Берлин јер је неко мудо, а дошао је да му Емануел Макрон полузезајући се рекне: “Немој да будете први које ћемо избацити из ЕУ”.

Фокусирајмо се сад на српског председника Александра Вучића, који је са собом донео кошарицу фарбаних јаја, да се туца са Фредериком Могерини, која је у Берлин, због својих дипломатских неуспеха доведена по казни, да седи у другом реду и пати што ће по одласку са функције  неуспешног првог евродипломате отићи да за далеко веће паре седи у управном одбору неког од господара планете. Вучић је, знајући да ће бити каран од стране Меркелке и Макрона, утеху нашао у туцању с Могеринијевом. Ко је победио, заиста није ни битно, пошто се зна да Вучић користи дрвено јаје приликом туцања.

Корпица са јајима завршила је код Могерини, а она ју је вероватно с гнушањем бацила у корпу за отпатке приликом прве посете женском тоалету. У другој руци, Вучић је донео малог ружног лутка Брнабу. Брнаба је Вучићево главно оружје у дипломатији. Кад му кажу ало, твој брат и ти накрасте бога оца, он мрдне Брнабом и каже: “Имамо педера премијерку, какав европски успех”. Кад они кажу али, господине председниче, ви том лутку вучете конце, својим очима видимо, онда Вучић трбухозборац кроз уста малог Брнабе проговара: “Да Србија нема Вучића, у њој би избио хаос.”

Макрон одводи Меркелку у страну и пита је: “Добро јеботе, шта си то урадила у Србији?” “Не брини, он то само глумата. Потпуно је безопасан.” “Мени делује као да је потпуно луд.” “То је његова фора, ми смо му рекли да се тако понаша и да никада не излази из лика“. “Али донео је са собом тог малог ружног лутка, који политичар још то ради! Смејаће нам се свет!” “Ко је купио београдски аеродром”, мудро проговара баба, а Макрон, погнуте главе одлази натраг међу званице.

Преведено са дипломатског, оно што је нови најутицајнији човек Европе, Емануел Макрон, рекао гостима, било је: “Јебаћемо вам матер, нисте свесни колико ћемо вам јебати матер, а о уласку у Европску Унију немојте ни да сањате. Све ћемо да вам узмемо и радну снагу ћемо да вам узмемо, има да нам плаћате да вам купујемо фабрике, свака црква кад нам се запали, ви ћете да је плаћате, пичка ли вам материна, јел јасно!?” “Јасно”, кратко су одговорили гости.

“И немој да сам вас видео да шурујете с Кинезима, има да летите из фотеља, багро једна издркана. Ти, ти, високи, грбави, да, да, ти, што си стајао у седмом реду кад смо славили крај првог светског рата, теби се обраћам. Ти посебно да обратиш пажњу - тебе ћу прво да јебем, а онда ћу те терати да самом себи полижеш дупе. ‘Ајде сад, разлаз, видимо се на карању у Паризу, почетком јула. Немој да је неко донео вазелин.”


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.