Марко Видојковић: ВИЈАЊЕ ВЕСИЋА

Појавио се снимак на коме се виде нечије руке како пале Весићеву књигу, а познавајући његов стил рада, не би ме чудило ни да су руке на снимку биле његове

Marko Vidojković / 16. октобар 2019

 

Горан Весић је, то до прекјуче нисам ни знао, мој колега, колумниста. За разлику од потписника ових редова чије колумне излазе у најзначајнијем порталу западног Балкана, Весарине излазе у најпропалијем дневном листу на Балкану, „Политици“, од чије су некадашње величине остали само габарити.

Губљење је времена читати било шта (осим умрлица) у „Политици“, па тако и Весићеве текстове, нарочито кад се има у виду да су скупљени у збирку под називом „Књига о Беогаду“. Весић је своју књигу о Београду исписао по самом Београду, не словима, већ неделима, вишесатним саобраћајним закрчењима, бесмисленим бетонирањима, бескрајним асфалтирањима, испуцалим цевима, масовном дивљом градњом и обилатом новчаном уградњом.

У маниру класичног искомплексираног мегаломана, Весић је пожелео и књигу. Да се књига зове „Како сам разјебао Београд“ или „Како сам од живота у граду направио пакао на земљи“, ајде и некако, али она се зове напросто „Књига о Београду“ и свој литерарни пут завршила као мртворођенче, попут многих дела политичара, без обзира на то што градским установама вероватно кружи интерна препорука да би ваљало купити шефову књигу, ко је у могућности и неколико примерака. Не видим други начин да се завири у Весићеву главу, осим присилом.

Формалног градоначелника Радојичића (морао бих да му изгуглам име, али ме мрзи) није било на промоцији Весићеве збирке колумни, али је зато ту био српски крем са салмонелом, попут Ксеније Вучић, Бебе Поповића и Бранка Милићевића еx Коцкице. О књизи су говорили Милован Витезовић и Сима Аврамовић и на тај начин црним словима изнова уписали своја имена у књигу јавне подршке бандитима који су забили последњи ексер у мртвачки сандук Србије.

Појма нисам имао, дакле, ни да Весић зна сва слова, а камоли да му је изашла збирка колумни, али неко је имао појма не само о свему овоме, већ и да је промоција у понедељак увече, па су се испред „Прогреса“ окупили надркани грађани, према наводима медија активисти Савеза за Србију, те дивљи пас у људском обличју који даноноћно лута београдским улицама у потрази за опозиционим делањем, Симо Спасић, према наводима медија, активиста Српске напредне странке.

Незадовољни овим издавачким подухватом, „активисти СзС“ изнапушавали су свакога ко је дошао на промоцију, за време промоције су се драли испред галерије, а кад је неки лик изашао да их позове да купе књигу, јер ће сав приход наводно бити дониран у добротворне сврхе, тек су тад попиздели и лика натерали на повлачење, пошто им је мрак пао на очи када су израучнали колико може деце да се излечи од продаје Весићеве књиге (ниједно), а колико од заплене материјалне користи коју су за себе или другог незаконито прибавили припадници Весарине банде (остало би и за болесну децу у региону).

Врхунац вечери догодио се када је аутор, праћен набилдованим горилама, напустио објекат и кренуо ка својој белој лимузини, која га је чекала у Васиној. Побеснели грађани дочекали су га звиждуцима и констатацијом „Весићу лопове“, те су га на тај начин, повремено пијући по коју шљагу од Весариних билдера, отпратили до кола, којима је одјурио да, због књижевног фијаска, брише сузе новчаницама од петсто евра.

Касније се појавио снимак на коме се виде нечије руке како пале Весићеву књигу, а познавајући његов стил рада, не би ме чудило ни да су руке на снимку биле његове. Овај снимак требало би да послужи као паљење Весићевог рајхстага, односно Весићеве књиге, не би ли се цео догађај испиновао у смеру како су у опозицији нацисти који пале литерарна дела најниже категорије.

Шта смо добили овом књижевном промоцијом и њеним пратећим програмом? Режим је добио поруку да ће, према пророчанству Јове Бакића, заиста бити вијања по улицама. Грађани су добили поруку да ће свако вијање које се не заврши, да цитирам Шешеља, ваљањем у катрану и перју, бити очас посла медијски окренуто против незадовољних грађана, који ће успут и попити батине од набилдованих стомаклија из функционерске пратње. Сви заједно полако учимо како ће изгледати активни бојкот.

Што се Александра Вучића тиче, кад га је Весић уплакан позвао да му се пожали шта се десило, психо је рекао: „Опусти се, кад на пролеће добијемо двотрећинску већину у парламенту, променићемо устав, отпустити све неподобне судије, похапсити сва та говна и по „Тијанином“ закону их осудити на доживотну робију.“ А онда је посаветовао дете које је тек кренуло у основну школу да не пије пиво него ракију.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.