Марко Видојковић: ВУЧИЋ КОЈИ ЈЕ ВИКАО ВУК

На трибину поводом двадесетогодишњице од НАТО бомбардовања РТС, Милошевићев министар информисања и један од одговорних за погибију радника телевизије, Александар Вучић, није дошао.

Marko Vidojković / 24. април 2019

 

Због изненадне, озбиљне и тешке болести. Отупели од безнађа, наивни су се понадали како је можда заиста реч о болести, коју је Цар Лазар послао на најјаднијег од свих међу нама, да прекрати муке и њему и нама, међутим, могли су се уверити у супротно јутрос, када је, у ердогановском сакоу, српски председник избауљао на пекиншки аеродром, свечано започевши свој пут покушаја да у последњи час извуче буљу из предавања Косова Уједињеним нацијама.

Жив је, здрав и дебео, наш председник и једина болест која је могла да га ухвати био је мамурлук после неког од перверзних славља које редовито приређује за одабрано друштво, благо повишени притисак од склоности забрањеним и полузабрањеним супстанцама или акутни блам од исхитреног пристајања на учетвовање на трибини, на којој је њему последњем место. Ово није први пут да се јавно или полујавно говорка о његовим тешким болестима, дакле, до сад смо морали да закључимо како је реч о редовној медијској стратегији,  лажима о самоме себи које повремено пушта, како би се један део наивне публике понадао, а други део уплашио, у зависности колико га ко мрзи.

Овај монструм ће се, кроз своје таблоиде, али и кроз уличне трачеве, радо опробати у свакој врсти измишљотине над самим собом. Тако смо, још пре три године, имали прилику да „из проверених извора“ чујемо како кења у пелене, из неког језивог разлога који изволите сада замислити. Па се онда причало како има рак, а у последње време су те приче прешле и на његовог брата. Према добро обавештеним изворима, уличне гласине о братовљевом раку пласирао је Др Смрт лично, а зашто, можемо сести па нагађати.

Вероватно се у фиреровом бункеру налокају рујна вина и нашибају чаробнога праха пристиглог Дунавом из Румуније и онда креће брејнсторминг. „Хајде да кажемо како серем у пелене, гле колика ми је буљескара“, изговара Вучић, а присутни не знају да ли да се смеју, пошто знају да шеф није вичан добрим вицевима, попут овог, али јесте вичан непрекидним провокацијама усмереним ка провери оданости подређених. „Није шефе, дупенце ти је као бебино, та прича никад неће проћи“, замишљам како се јавља Др Слина, а Вучић га тапка шаком по глави, довољно грубо да доктор буде у страху како ће уместо следећег тап-тапа попити шамарчину.

„Зашто не бисмо објавили како се спрема нови атентат“, јавља се затупасти ДЈВ и сви му се смеју. „То би био осми овог месеца, хвала, али не хвала“, љубазно га одговара Вучић. „Шефе, турићу те у сам центар најновијег светског рата, око тебе ће се потући Трамп и Путин, ставићу твоју слику у средину, љутитог Трампа десно и одлучног Путина с војничком капицом лево!“, запенио је ДЈВ, а Вучић га упозорава: „Не заборави да је то моја идеја, коју смо већ седам пута спровели у дело, смисли нешто боље или Андреју иде деведесет одсто од хладњачарских послова.“

Или, ко зна, можда ту седи неко из агенције Тонија Блера, те лукаво проговара: „Дефинитивно рак. Ваше бабе воле вести о раку. А добио си га од осиромашеног уранијума када си избављао раднике из зграде РТС“. Онда се сви смеју, ха ха ха, овај Блер добро ради, чак и кад ради про боно. „Шефе, а да пустимо буву како је мој буразер заправо ћале мог детета“, јавља се неискусни Брнаба и свима се квари расположење. Види се да је нов у овим работама, а овај гнусни трач се убрзо после овог замишљеног тајног састанка, на несрећу свих нас, заиста и појавио.

И тако даље, ко зна како то заиста изгледа, могу само да закључим да је одвратно, одвратније од Милијане и Милојка, одвратније од најновијих шокантних открића у вези с истрагом убиства Јелене Марјановић, одвратније од гласина које сам Вучић пушта још од 2015, како му је пун курац свега и како само што није, са благом и породицом, побегао у Уругвај, поново остављајући један део јавности у јаловој нади како ћемо га се некако ипак отарасити, док ће други део примача ове лажне узбуне запоседнути оправдана паника, пошто ће на тренутак замислити себе у Србији без Вучића, а са свима нама около.

Тако је то кад ти је председник ријалити. Ред Задруге 2, ред Вучићеве мистериозне болести, ред Парова, ред Вучићевог историјског говора, ред Миљане Кулић, ред атентата на председника, ред Зорана Марјановића, ред рака Вучићевог буразера, ред страве, ред ужаса, ред кењања у пелене, ред Микија из Купинова. Већ годинама Вучићева владавина подсећа на причу „Дечак који је викао вук“, о малом чобанину који је из досаде викао како му вук напада стадо, цело село се дигне на ноге, па им се он смеје. А онда, једног дана, стварно наиђе вук.

И у овој нашој тужној причи, коју смо принуђени да живимо, наићи ће прави вук једног дана. Нешто ће се једном заиста десити, од свега чиме су нас Вучићеви медијски магови товарили годинама. Једном ће се заиста разболети. Једном ће заиста побећи из земље. Али, слаба вајда, сви ми, и наши и његови, потрошили смо последње резерве емоција на Вучићеве лажне вести још 2016, па ћемо тог дана, када вук заиста дође, имати снаге само да кажемо: „Штета што није дошао раније“.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.