U kom tačno trenutku je internet propao? To divno mesto iz 2007. sa besplatnim pornićima, brzim i tačnim vestima, aplikacijama za komuniciranje, društvenim mrežama na kojima delite muziku i slike sa egzotičnih putovanja? Raj umreženja pametnih i progresivnih ljudi, služio je dobrobiti svakog člana virtuelne zajednice, a svi zajedno radili smo na civilizacijskom napretku. U odnosu na taj, danas je internet izvor neprekidnih frustracija, leglo nezapamćenih izliva mržnje, pokretač neprekidne lavine jezivih vesti i virutelni dom zastrašujuće gomile agresivnih monstruma. A život bez njega je nezamisliv.
TVITER
Nikada nisam bio član ove društvene mreže iako su me ubeđivali da je ona kao stvorena za mene. Tviter je mesto na kom se pripadnici elite i pseudoelite neprekidno pretvaraju u nadrkana iskompleksirana govna, spremna na svađu i čašćavanje ostalih korisnika najgorim uvredama. To je sve samo ne pravo mesto za mene. Ja sam miran čovek, neraspoložen za jalove i beskorisne rasprave. Opšte naduvavanje kurcem svačijeg javno izraženog mišljenja ne zvuči kao lud provod. Ali, na tviteru možeš da saznaš mnogo toga! Od koga? Od gomile nadrkanih manijaka? Ali, na tviteru DLZ ima veliku pratnju. Žao mi je svih ljudi koji su za svoje virtuelno boravište odabrali taj generator mržnje. Tviteraši su rezervoar najgorih ljudskih osobina, jer koliko sam shvatio, to je glavni fazon tamo – vređanje i kenjanje po svaku cenu. Tviter je direktno odgovoran za propast građanskih protesta u Srbiji, jer se inače normalni ljudi na tom vražijem mestu po svaku cenu poseravaju po bilo kakvoj ideji. Ne zato što misle loše, nego zato što prvi zakon tvitera nalaže da u svakoj objavi moraš da nađeš rupu, svakom planu manu, a drugi zakon tvitera nalaže da se po svemu tome valja poseravati javno. Tako, na primer, „tviter zajednica“, javno, pred celim svetom, pa tako i pred političkim protivnicima, razmatra buduće korake protesta, što se odmah pretvara u svađu, a onda će eskalirati u vređanje, koje se završava blokiranjem. U zlatnim godinama interneta, koliko se sećam, na tviteru si mogao nešto i da smuvaš, a danas, zahvaljujući evoluciji interneta i mreža za muvanje, tačnije prcanje, na tviteru možeš samo da poludiš. Možda mi je procena potpuno pogrešna, možda je tviter zapravo kreativno, progresivno i korisno mesto za druženje i razmenu stavova, ali iskustva ljudi kojima je vrhunac dana napušavanje s moronima, a sutra opet isto, uz demonski grč na licu koji prati njihov boravak na toj mreži, navode me na to da tviteru želim brz kraj, a svim njegovim korisnicima psihičko olakšanje.
DIGITALNI DEGENERICI
Nakupivši preko tri hiljade pratilaca na Majspejsu, što je 2007 bio veliki uspeh, neko vreme sam se opirao fejsbuku, ali uzalud, jer su zastrašujućom brzinom svi prešli sa Majspejsa na ovo sranje, a za njima su došli novi, kojima je filozofija Majspejsa (spajamo se prema muzici koju volimo i muvamo u inboksu), manje rpijala u odnosu na početnu filozofiju fejsbuka – kačimo slike i muvamo se u inboksu. Fejsbuk – mesto za prijatelje, tako se to tada zvalo. Dvanaest godina kasnije, fejsbuk je mesto za polupismene i retardirane čiće, tetke, babe i dede, koje su se, zahvaljujući tehnološkom napretku, dovoljno opismenili da otvore fejsbuk profil i nauče kako da ostavljaju komentare. Imajući u vidu da su u ogromnoj većini današnji korisnici fejsbuka funkcionalno nepismeni i zabrinjavajuće glupi, ovaj fenomen predstavlja naučnofantastičnu distopiju. Potrošio sam godine da nakupim pet hiljada „prijatelja“, dvadeset hiljada pratilaca profila, plus trideset hiljada pratilaca na stranici, koju me je fejsbuk naterao da otvorim. Budući da sam sklon miru i harmoniji, na „mom“ fejsbuku oduvek je vladalo pravilo da svakoga ko krene da vređa i sere odmah blokiram. Fejsbuk je moja kancelarija i osnovni medij putem kog komuniciram sa pratiocima. Hvala mu na tome. Ali, fejsbuk je istovremeno i moj osnovni izvor informisanja. Na žalost, administratori stranica čije vesti pratim ne dele moja pravila o blokiranju imbecila, stoga svakodnevno, doživljavam stresne situacije, suočen sa stravičnim komentarima koje ispisuju stvorenja koja je teško nazvati ljudima. Najgore delo Marka Cukeberga protiv čovečanstva je proširenje broja emotikona, sa jednostavnog „lajka“, na nekoliko različitih varijanti, od kojih je ubedljivo najjeziviji onaj koji vrišti od smeha. Njega monstrumi najčešće koriste. Vrištanje od smeha na vest o broju zaraženih i umrlih od kovida 19, praćeno umobolnim komentarima, dovelo me je do nove faze. Više ne blokiram samo mentole na svojoj fejsbuk stranici, već preventivno blokiram svako čudovište za koje ocenim da se ne sme susreti sa mnom na ovoj mreži. Danas umrlih 23, bolnice su krcate. Svi smajlići redom upišavaju se od smeha. I Irinej je plaćenik globalista koji su izmislili virus da bi nas naterali na satanistički ritual nošenja maski. Blok. Amfilohije nije umro od korone, on ju je pobedio. Što i dalje ne znači da ona postoji. Blok. A koliko ljudi dnevno umre od raka, pita se budala pošto je krknula smajlić koji plače od smeha. Blok. Prijateljicu moje kume opljačkao je migrant, ljudi dajte da ih sve pobijemo! Blok. Debilni mimovi maloletnih pičkopaćenika, koji nemaju muda da se obračunavaju sa diktatorima, ali su uvek spremni da prizivaju smrt „autošovinistima“ i „drugosrbijancima“. Blok. Redovno prijavljujem svaku stranicu koja širi govor mržnje, a fejsbuk mi odgovara: „Uradili ste pravu stvar. Iako stranica koju ste prijavili ne krši nijedno određeno pravilo naše zajednice, shvatamo da vam se njen sadržaj ne dopada. Možete da je blokirate.“ Okej, blok. Na fejsbuku se jasno vidi svetska raspodela inteligencije, jer njime apsolutno vladaju debilčine. Fejsbuk je odavao privatne podatke svojih maloumnih američkih mušterija, kako bi ih marketinške kompanije zastrašivanjem ubedile da glasaju za Trampa ili za Bregzit. Fejsbuk je najmnogoljudnija virtuelna država, koja gaji netolernciju, rasizam i fašizam,. Zašto? Zato što neko plaća debele pare za reklame koje se prikazuju tim monstrumima, kako bi znali za koga će glasati. Kada bi ih sve banovali, ostali bi bez glavnih mušterija. Pretili su mi vešanjem, klanjem i dranjem kože više desetina puta, svaki put sam te pretnje prijavljivao, a fejsbuk je samo jednom reagovao – obrisao je komentar patrioti koji mi je pretio javnim spaljivanjem. Ne treba očekivati da će govor mržnje i smajlići koji se upišavaju od smeha na zastrašujuće vesti nestati sa ove mreže. Pre će normalan svet nestati s nje. Istovremeno, da nema fejsbuka, niko ne bi znao da mi je izašla nova knjiga, ili ovaj tekst.
TIK TAK, TIK TOK...
Rezervna mreža na koju smo se na jedvite jade prešaltovali, instagram (takođe u vlasništvu fejsbuka), služi za nas sa slabijim živcima. Pratiš samo one koje voliš, lajkuješ im slike i video klipove, a isto važi i za one koje prate tebe. Komentari podrške su mnogo češći od drkadžijskih, podjebavanje ima razumnu meru, a agresivne siledžije, koje vređaju i prete, retke su i lako ih je blokirati. Barem u slučaju nas matorih, jer instagram je poznat i po tinejdžerima koji su tokom nekoliko proteklih godina izvršili samoubistvo posle masovnog podjebavanja svojih vršnjaka u komentarima. Dakle, govna su svuda, na fejsbuku matora, a na instagramu mlada. Najnovija mreža, na koju je odlepila takozvana generacija Z, zove se tik tok i iz nekoliko pokušaja, nije mi uspelo da skontam o čemu je tu reč. Mator sam. Oni su mladi. Budućnost je njihova. Deluje kao da tamo nema agresije, već uglavnom morona, koji duvaju dezodorans, pa sebi zapale facu.
SAVET
Nikad u istoriji ovoliko ljudi nije bilo povezano. Rezultati su poražavajući, ali i očekivani. Nekada je većina na netu bila obrazovana, moderna i željna da tehnološki razvoj iskoristi za lično i opšte dobro. Sada su svi na netu. A zna se kakvi su svi. Da su bolji, ni planeta ne bi bila ovakva. Idite na 9GAG, malo da se smejete. Idite na porno sajtove. Tamo makar neprekidno cveta ljubav i nema rasizma. I za ime boga, nemojte po internetu kačiti slike svoje maloletne dece u kupaćim kostimima!
