Мартин Лутхер Кинг: Имам сан

Вођа борбе за грађанска права Мартин Лутхер Кинг Јр. рођен је на данашњи дан прије 91 годину.

Martin Luther King / 15. јануар 2020

 

Радујем се што данас заједно с вама судјелујем у једном догађају који ће у повијести наше нације бити забиљежен као највећа демонстрација за слободу.

Прије сто година један велики Американац, у чијој сјени данас симболично стојимо, потписао је прокламацију о еманципацији. Он је након дугих година заточеништва дошао као свјетло дана.

Али сто година касније црнци још нису слободни. Сто година касније црнци су још увијек спутани ланцима расне подјеле и ланцима дискриминације. Сто година касније црнци још каскају на маргини друштва и у властитој су земљи у егзилу.

Због тога смо ми данас и дошли овдје, да покажемо драматику ситуације која је штетна за све нас. У одређеном смислу ми смо дошли у главни град наше државе да уновчимо један чек. Кад су архитекти наше Републике потписали Устав и Објаву независности, заправо су потписали признаницу коју ми требамо уновчити, а то је равноправност свих Американаца. Та признаница садржи обећање да је свим људима - да свима, црнцима једнако као и бијелцима - зајамцено неотуђиво право на живот, слободу и срећу.

Данас је јасно да Америка није одговорила на оно што стоји у овој признаници, барем што се тиче црнаца. Умјесто да испуни свето обећање, Америка је црнцима дала чек на којем пише: "без покрића". Али ми не желимо вјеровати да је ова банка праведности банкротирала. Не желимо вјеровати да нема довољно новца у великим сефовима могућности ове земље.

Тако смо се овдје окупили да уновчимо тај чек који ће нам дати право на захтјев богатства слободе и сигурности. Овдје смо дошили и како бисмо Америку подсјетили на неизбјежно САДА. Сада је вријеме у којем си нитко не може допустити "раздобље у којем би се страсти требале стишати" или покушати средствима умиривања успорити процес који креће корак по корак према напријед. Сада је вријеме да обећања демокрације постану стварност. Сада је вријеме да се изађе из мрачне долине расне подјеле и да се крене свијетлим путем праведности за све расе. Сада је вријеме да се наша нација из тапкања расистичке подјеле издигне и учврсти у братству свих раса. Сада је вријеме да се допусти да праведност постане стварност за сву Божју дјецу. За ову би нацију било ужасно кад не би спознала хитност тренутног положаја. Ово вруће љето оправданог незадовољства црнаца неће доћи крају прије него почне живућа јесен слободе и  праведности.  

1963. није крај него почетак. За оне који се надају да су црнци сада задовољни, након што је пуштена пара, услиједит ће лоше освјештење када се нација настави и даље понашати као и до сада. 

Неће бити ни мира ни одмора у Америци док црнцима не буду доступна основна грађанска права. Олује устанка и даље ће уздрмавати тврђаве наше нације док не дође свијетли дан праведности.

И то морам рећи свом народу, док стоји на прагу врата која воде у палачу правде: док покушавамо остварити и добити своја права, не смијемо никако бити неправедни према другима.

Не допустимо себи да пијемо из пехара горчине и мржње како бисмо утажили жеђ за слободом. Своју борбу стално морамо водити достојанствено и дисциплинирано. Не смијемо допустити да наш стваралачки протест потоне у физичкој сили. Увијек се изнова морамо дизати у оне изврсне висине на којима се физичкој сили можемо супротставити снагом своје душе. 

Предивни нови борилачки дух који је обухватио све црнце не смије нас одвести до тога да на било који начин не поштујемо бијелце. Јер многа наша бијела браћа - а то доказује и њихова присутност данас овдје - дошли су до закључка да је њихова будућност неодвојиво повезана с нашом. Дошли су до закључка да се њихова слобода не може одвојити од наше слободе. А ни ми не можемо марширати сами.  
И када марширамо, морамо се обвезати да ћемо и даље наставити марширати. Не можемо се окренути и вратити. Постоје људи који питају оне који за себе захтијевају грађанска права: "Кад ћете коначно бити задовољни?" Никако не можемо бити задовољни док год су црнци жртве ужасне бруталности полиције.

Никако не можемо бити задовољни док год наша уморна тијела након дугог путовања не могу наћи смјештаја у сеоским мотелима или у градским хотелима. Никако не можемо бити задовољни док год се слобода кретања црнаца састоји у томе да из једног малог гетоа смију пријећи у већи.

Никако не можемо бити задовољни док год је нашој дјеци одузета слобода и достојанство натписом на којем стоји "Само за бијелце". Никако не можемо бити задовољни док год црнац у Миссиссиппију нема право бирати, а црнац у Неw Yорку нема никога тко би за њега гласовао. Не, нећемо бити задовољни све док право не прожубори као вода, а праведност не захучи као јака струја.
 

 

 

Ја добро знам да су неки од вас овамо дошли због велике туге. Неки од вас су дошли изравно из затворских ћелија. Неки су дошли из подруцја у којима сте због свог захтјева за слободом и правденошћу предмет полицијских истрага и бруталности. Ви сте представници стваралачке патње. Радите то тако и даље и вјерујете у то да незаслужена патња има квалитету разрјешења.

Идите натраг у Миссиссиппи, идите натраг у Георгију, идите натраг у Лоуисиану, идите натраг у гетое великих градова на сјеверу са спознајом да садашња ситуација може бити промијењена. Не допустите да паднемо у долину очајања.

Данас вам кажем, пријатељи моји, унатоц потешкоћама данашњице и сутрашњице, ја имам сан. То је сан који је дубоко укоријењен у америчком сну. Имам сан да ће се једнога дана ова нација издићи и да ће живјети по правом креду свога постојања: "За нас је ова истина сама по себи разумљива: да су сви људи створени једнакима". 

Имам сан да ће једнога дана на црвеним брдима Георгије синови пријашњих робова и синови пријашњих робовласника сједити заједно за истим братским столом.

Имам сан да ће једног дана и сама држава Миссиссиппи, у којој влада неправда и која с пламеном тлачења живи својим пуним бићем, имам сан да ће се и та држава једног дана претворити у оазу слободе и праведности. Имам сан да ће моје четверо дјеце једнога дана живјети у друштву у којем се нитко према њима неће понашати овако или онако због боје њихове коже, него да ће их се третирати онако како то они својим карактреом заслуже. Имам данас један сан...
Имам сан да ће једног дана Алабама са злокобним расистима, са својим гувернером с чијих усана су силазиле ријечи као "интервенција" и "анулирање расне интеграција"..., да ће точно тамо у Алабами једнога дана мали црни дјечаци и мале црне дјевојчице пружити руке малим бијелим дјечацима и дјевојчицама као браћи и сестрама. Имам сан да ће се једнога дана уздигнути све долине, а сви брегови и планине да ће се смањити. Да ће се бреговита мјеста поравнати, а неравна изглачати. И доброта Господара бит ће свима видљива и сватко ће је спознати.

То је наша нада. С овим увјерењем вратит ћу се натраг на југ.

С овим увјерењем бит ћу способан од бријега очајања начинити камен надања. С овим увјерењем ми ћемо бити способни нескладности наше нације претворити у звукове предивне симфоније.

С овом спознајом бит цемо способни заједно радити, заједно се молити, заједно се борити, заједно ици у затвор, заједно устајати за слободу, сс спознајом да ћемо једнога дана бити слободни. А то ће бити дан кад сва Божја дјеца у овој земљи овој пјесми буду могла дати ново значење: "Моја земљо, о теби, теби земљо слободе ја пјевам. Земљо, гдје су моји очеви умирали, поносу нације, допусти слободи да сиђе са свих брегова." Ако Америка треба постати велика нација, онда ово мора бити истина.

Тако допусти слободи да дође са силних висина Неw Хампсхира. Допусти јој да дође с моћних брегова Неw Yорка, допусти слободи да дође из Пеннсyлваније. Допусти јој да дође са сњегом покривених Роцкy Моунтаинс из Цолорада. Допусти јој да дође из Цалифорније. Али не само то, допусти јој да дође с Георгиас Стоне Монтаина. Допусти јој да дође из Теннесеес Лоокоут Моунтаина. Допусти јој да дође са сваког брежуљка Миссиссиппија, допусти јој да дође са сваке узвисине.

Кад јој допустимо да дође, кад јој допустимо да прође кроз сваки град и градић, тада ћемо убрзати долазак дана на којем ће сва дјеца Божја - црни и бијели људи, жидови и погани, протестанти и католици - једни другима пружити руке и моћи пјевати старе црначке духовне пјесме: "Коначно слободан! Коначно слободан! Велики свемогући Боже, ми смо коначно слободни!"

 

Мартин Лутхер Кинг Јуниор смарта се иницијатором и вођом борбе за људска права америчких црнаца током 60-тих година прошлог вијека. Рођен је 15. јануара 1929. године у Атланти,а убијен је 4. априла 1968. хицем из снајпера на балкону хотелске собе у Мемпхису.

 

 

 


 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.