"Миладин Шобић често дође на свирку, слуша своје песме обично негде из прикрајка”

Миладин Шобић је југословенски музичар, композитор и текстописац. Активно се музиком бавио почетком осамдесетих година.

BUKA portal / 03. новембар 2019

Foto: Privatna arhiva

Нарочито је био популаран у Црној Гори, где је и рођен, и у Босни и Херцеговини, где је студирао. Под утицајем студентског живота и великих пријатељстава стварао је своје највеће хитове, а 1975. године објављује прву песму “То сам ја”, која је у то време добила статус студентске химне.

У време највећег успеха Шобић се повукао са музичке сцене. За Шобића кажу да је феномен јер га већина људи која се није ни родила када је он званично престао да се бави музиком гледа као идола и ужива у његовим песмама.

У јавности су кружиле приче да је нестао без трага, да се замонашио, а неки су говорили да је мртав, поједини да се настанио у Херцег Новом, а најчешће се говорио да је прерана смрт његове сестре, утицала да се након тога повуче са музичке сцене.

Доласком друштених мрежа и Јутјуба његове песме као да су“оживеле”, па неретко видимо И неке цитате из његових песама.

За Б92 Вања Радовановић, Шобићев сестрић , на питање о разлозима повлачења са сцене говори да све урбане легенде и легенда која прати Шобића је имала разноразне варијанте и да је имао прилике да чује свакакве.

“Нисам сигуран колико би истина у овом случају била битна људима и да ли би је препознали међу толико верзија исте, а и није на мени да рушим митове, поготово оне који су величанствени као овај. Као и сви и ја имам своје претпоставке око тога зашто се повукао, због чега се никада није вратио на сцену и слично, али он је једини који може да одговори на то питање. Могу вам рећи да никада није престао да ствара и да је то што је написао после повлачења из јавности, ремек дело за које је остала ускраћена наша културна баштина.“

Вања је захвалан што је имао прилику да одраста уз те песме и да га оне “васпитавају”, и чини се ефикасније него било које друге истиче Вања, али поштује његово право да их никада не сними.

Вања је фронтмен Шобић трибуте бенда који је почео са идејом да се Шобић врати на бину, први концерти су управо због тога били заказани , али се то још увек није догодило, мада сестрић верује да ће доћи тренутак да запева заједно са својим ујаком на сцени неке од најлепших песама југословенске музике.

“Зна он често да дође на свирку и да чује, обично негде из прикрајка, осети атмосферу и енергију. Обзиром да му се свакодневно јављају људи са свих страна света и шаљу поруке, а неки успевају и да га упознају, верујем да је свестан колико га људи воле и поштују и колико је младих међу њима. Није тип који превише прича о таквим стварима, но сигурно му је драго да његова порука и даље тако снажно одјекује међу људима и испливава на површину кроз гомилу глупости којима смо препуштени.”

Пре пет година Миладин Шобић доживео је мождани удар, а опоравак је био дуг. Шобићу је 2016. године у Подгорици уручена Тринаестојулска награда за животно дело.

Уручењу награде је претходила петиција, коју је за кратко време потписало више од 5.000 људи.

“Могу рећи да је веома добро у шта имају прилике да се увере сви који га сретну. И даље неуморно свира и ја се најискреније надам да ћу имати бар једну прилику да будем у публици и делим радост гледајући мајстора на делу. Овога пута јавно“, за Б92 говори Вања Радовановић.


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.