МИЉЕНКО ЈЕРГОВИЋ: Човјек никада не пише из вишка нечега, већ из мањка

Један од најистакнутијих регионалних књижевника и новинара, Миљенко Јерговић, одржао је синоћ књижевну радионицу у Бањалуци, у склопу пројекта „Приче из комшилука“, у организацији Мондо.ба портала.

Sara Velaga / 09. октобар 2019

foto: BUKA

У препуном Црвеном салону Банског двора, овогодишњи најбољи аутори, уврштени у збирку „Приче из комшилука“, имали су прилику да разговарају са Јерговићем и добију одговоре на сва своја питања. 

Говорило се о умјетности, новинарству, друштвено-политичкој ситуацији, али и другим, интимнијим темама. Касније је радионица отворена за све заинтересоване, па су и грађани Бањалуке имали могућност учествовања. Јерговић је радионицу отворио поруком да човјек никада не пише из вишка нечега, већ из мањка. 

„Пишеш кад немаш нешто, када ти то нешто фали и на тај начин попуњаваш празнину“, нагласио је. 

Искрено је говорио о стварању и писању, којег, како наводи, не би било без читања, које му је најзанимљивије искуство у животу. Присутнима је поручио да не треба да фантазирају када пишу, јер управо обични живот крије најбоље теме за писање.

„Требало би почети писати од најелементарнијег описа догађаја. Ја сам, рецимо, могао писати о томе како је прошао пут на релацији Загреб-Бања Лука. И ту се крије мноштво детаља о којима се може писати“, рекао је.

Додао је да је једна он најчешћих грешака писаца кориштење епитета и украса. Увјерен је да управо они представљају вишак у тексту, јер су ријечи често најбоље такве, саме, без икаквих додатака.

„Најбоље су голе ријечи, без епитета, без украса. Придјеви су као со у додатку јелу. Врло лако се може пресолити, а онда је касно за поправљање укуса“, објаснио је.

На питање да упореди новинарство и књижевност, Јерговић је одговорио да књижевност пружа много више могућности од новинарства.

„Када сте новинар, бавите се описивањем предсједника, а касније када напредујете, бавите се његовом анализом. Књижевност се, пак, бави јединственим догађајима и могуће је измишљати. Додуше, и у новинарству има измишљотина, али су оне прикривене“, одговорио је.

Присутне је занимало и какав је његов „савршени читалац“, као и то да ли је могуће знати шта код публике „пали“. На то је, на врло својствен начин, одговорио да  људе у његовим дјелима најчешће фасцинирају ствари за које он није слутио да ће изазвати такву реакцију.

„Мој савршени читалац сам онај неки ја, који нисам ја. Дакле, неко ко доживљава рад другачије од мене. У књижевности пиротехника не пали. И нема ефекта да се иде са жељом да се дјело само прода. Увјерен сам да дјело мора бити паметније од писца, јер књижевност сама по себи јесте већа од писца. Ако је писац паметнији од свог дјела, нешто не ваља“, изјавио је Јерговић.

Ипак, нагласио је да је тешко замислити глупог писца, јер тешко је бити глуп и бити писац. Мада, није посве немогуће. Додао је да је разлика између писца и пјевача у томе што писац не може увијек поновити оно што га чини талентованим.

„Прва реченица коју напишеш у дјелу уопште није посебна по нечему. Може је написати било ко. И то не чини то дјело другачијим. Пјевач пак може из прве погодити тај чисти тон, који га издваја од других. А писац је увијек на почетку када се нађе пред празним папиром или документом на рачунару“, рекао је.

О свом развојном путу од анонимног до афирмисаног писца рекао је да је себи знао бити и највећи и најмањи. А никада није слутио колико ће имати публике и утицаја у друштву. За успјех у писању нагласио је да је неопходна знатижеља, која наводи писца да „шпијунира“ и анализира друге, стварајући тако слику о њима и друштву.

Осврнуо се и на политичке елите, рекавши да оне знају како „разбити чашу“, али је на народу да мисли како да је састави назад. Говорио је и о друштвеним мрежама, трендовима у књижевности и писању, нагласивши како су мобилни телефони, као и друштвене мреже, моћан алат, који нажалост погрешно користимо. У разговору који је трајао више од два сата, још једном је оправдао своју омиљеност код публике, стрпљиво одговарајући публици, али и младим ауторима, који ће сасвим сигурно памтити ову радионицу као једно важно животно искуство, које је, како је и сам Јерговић рекао, пресудно у писању.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.