Миљенко Јерговић: Како је Хрватска радиотелевизија прешутјела име Исусово

Мучно је приповиједати стално исту приповијест, премда она може бити испричана на безброј начина. Ово је само један начин. Али приповиједајући је, човјек схваћа да му је посао узалудан

Miljenko Jergović / 14. јануар 2021

 

Има приповијести које, чини ми се, пишем по тридесети пут у посљедњих тридесет година. Рецимо, то како су Хрватска телевизија и Хрватски радио, уз малу, али драгоцјену помоћ државне извјештајне новинске агенције Хине, покушали прикрити податке о првом хрватском дјетету рођеном у 2021. Чини ми се као да је сваки пут у посљедњих тридесет година било тако и као да се сваки пут први рађао мали Ром, или мали Србин, и како су сваки пут у низу дневноинформативних емисија, на низ неподношљиво подлих начина, покушавали прикрити дјететово име и презиме, из којег би, опет сваки пут, било недвосмислено јасно да новорођени, да тај наш мали Крист, рођен између два божићна термина, није Хрват. Али онда схватим да то није могуће, и да је такав мој осјећај посљедица становите живчане напетости. Наравно да се свих тридесет пута није збила иста невоља по уреднике и новинаре Хрватске телевизије, Хрватског радија и Хрватске извјештајне новинске агенције да су се умјесто Хрвата или барем Хрватице родили Ром или Српкиња. Да су случај, провидност, или сам драги Бог тако хтјели, не бих ја о томе ни писао тридесету приповијест у посљедњих тридесет година, јер не бих ни примијетио у чему је проблем. Мислио бих да је кратак и дискретан спомен првог новорођеног дјетета, у којем се не каже ништа о његовим родитељима, нити се спомену њихова имена, док се дјететово име, као случајно, погрешно наведе, тај златни стандард у извјештавању о конкретном догађају, од којег Хрватска телевизија, Хрватски радио и Хрватска извјештајна новинска агенција никад не одступају. Међутим, оних година када то прво дијете није Српче, ни Ромче, да не кажем Циганче, него кад је Хрватица или Хрват, телевизијски прилог траје неподношљиво дуго, прича одлази у танчине, и не само да се правилно наведу сва имена, него се разговара с дједовима и бабама, и наведе се из којег је дијела Хрватске (или Херцег Босне) новорођено Хрватче подријетлом. Управо због тога бива толико очигледна, недвосмислена, неподношљива та страшна манипулација Хрватске телевизије, Хрватског радија и Хрватске извјештајне новинске агенције новорођеним свјетовним Кристом, који је, као и сваки Крист уосталом, расно и национално неприсподобив чистоме хрватскоме племену и чистоме хрватском Риму.

А све је друкчије требало бити, према замислима свих тих казимира бачића, рената кунића и бруна ковачевића, који су, пуни домољубног и вјерског набоја, између свакодневних светих миса, које представљају окосницу и главнину њихових оригиналних програмских садржаја, и романтично измонтираних призора страдања људи на Банији, којима је као идеална глазбена позадина умонтиран један стари црквено-патриотски хит Дорис Драговић, темпирали извјештај из рађаонице у Сисачкој болници. Нитко неће ни примијетити, а камоли им замјерити, то што ће се, можда, неколико секунди или минута раније родити нека цурица или неки дјечак у Загребу, Осијеку, Ријеци, Сплиту, Книну… Нека ове године опстетрицијски фокус буде на Сиску, на Бановини и на бискупији Владе Кошића, јер се ту, у близини, вољом драгога Бога, геолошких слојева и сеизмичких плоча, догодило нешто што је за људе невоља и катастрофа, али је за Хрватску телевизију и Хрватски радио прилика за коначно остварење оне црквено-патриотске мисије око које су и окупљени. Има ли шта боље од катастрофалног потреса, у којем цијели један свијет остане без крова над главом, а седмеро људи и без главе, за јавну телевизију која изван црквено-патриотске и једнопартијске пропаганде одавно већ нема другога смисла ни компетенција.

И онда се у Сиску, том хрватском Назарету, догоди што? Роди се мали Циганчић. Коректно говорећи, мали Ром. Који, можда, и није Ром, јер немамо појма како му се родитељи осјећају и изјашњавању. Али име је за Хрватску телевизију и Хрватски радио, као и за Хрватску извјештајну новинску агенцију непогрешив знак. Дјечак се не зове Давид, како су они на концу, у крајњем очају покушали објавити. Име му је Дарис. Тата му је Ферид Сафић. А како се зове мама – коју, скупа с Дарисом, иначе, можете наћи на YоуТубеу, и вјеројатно је најљепша родиља на свијету у тој новогодишњој ноћи – то баш нигдје нисмо могли дознати.

Нова година је празник статистике. Нова година је Божић за нензабошце, за секуларце и за секуларну Републику, и заправо су у праву вјерници, кршћански и други, који су равнодушни према благдану који слави обилазак Земље око Сунца, премда је фолклорно замишљен као имитација Божића. Тако да ни то прворођенче у 2021. није ништа друго него Исус Крист.

Сви ти бачићи, ковачевићи и кунићи, све те влатке коларевић са својим свакодневним програмским светим мисама поподне у шест, прејаки су, међутим, домољуби, превелики су патриоти, а тиме, у новохрватском случају, и клерикалци, е да би разумјели да је мали Дарис савршен глумац у том величанственом рођењу, које се, ево, пред нама понавља већ скоро двије тисуће година. Све је у вези њега, и око њега, као што је било за Исуса Криста.

Али како би се њима сад могло објаснити да је Спаситељ наш Исукрст уствари био Циганин. Тојест, био је Жидов. Али је са становишта велике приповијести, као и из друштвено-политичког и идентитетског контекста унутар домовине и царства у којем је рођен, био управо оно што је један мали Ром у данашњој Хрватској, али и у данашњој Еуропи. Хрватска нека је Херодова етнархија Јудеја, а Еуропа нека је Рим. И природним некако бива и то да је Херод против Исуса, као што је Велико Безглаво Нешто, које представља хрватски национализам и већ интуитивни расизам, против Дариса Сафића, али како схватити и како објаснити да су тако једноумно, и баш увијек, у сваком тренутку, и сваке године, против Исуса и против Дариса све оне тисуће запосленика Хрватске радиотелевизије, који ће с одобравањем или с глухим муком испратити и овогодишњу свињарију с хрватским прворођенцем? Па, има ли итко тко тамо ради, осим Маје Север, тко би се одважио рећи да му се то не свиђа, и тко би се одважио гласно изговорити име Исусово, име Дарисово?

Мучно је приповиједати стално исту приповијест, премда она може бити испричана на безброј начина. Ово је само један начин. Али приповиједајући је, човјек схваћа да му је посао узалудан, и да ће ти бачићи, кунићи, ковачевићи, и остали смртићи наставити само све горе и све страшније него досад. У природи је Хрватске телевизије, а у посљедњих неколико година, откако их је дисциплинирала Карамаркова фаланга, и Хрватског радија, да буду деснији од сваке хрватске власти. Што у конкретном случају значи да су увијек непријатељски према људским правима и плурализму мишљења, да заговарају празновјерице и теорије завјере (Антивакцерски покрет рођен је у Хрватској на ХТВ-у, у емисијама “Отворено”), да устрајавају на прогону мањина и прешућивању њихове дјеце, на понижавању иновјерника и невјерујућих, на њиховој стигматизацији и прогону. Само једном, у оном кратком раздобљу када је Томислав Карамарко покушао владати утјеловивши се у Тима Орешковића, који међутим није говорио хрватски, па га је то коштало власти, само тада ХТВ био је идеолошки истовјетан власти. У свим другим случајевима, ХТВ Хрватску настоји учинити деснијом, мрачнијом, затуцанијом.

У већини случајева, грађанин се од тога може обранити једино тако што не гледа програме јавне телевизије, ниједан од четири која су на располагању. Или их гледа само у имунизацијске сврхе и зачепљена носа. Али постоје ситуације у којима је напросто немогуће на такав се начин обранити. Јесам, признајем, након потреса сам два дана гледао ХТВ и слушао ХР! Да, била је то грешка. Али чак и да то нисам чинио, не бих могао прешутјети прешућивање прворођеног дјетета у 2021. То је нешто за што као грађанин бивате суодговорни, чак и ако не гледате ту телевизију. Одговорни сте јер сте рођени, говорите хрватским језиком, имате ОИБ, плаћате пристојбу Хрватској телевизији.

А та “пристојба”, цитират ћу из очаја самога себе, онај је метак који је осуђеник на смрт дужан платити држави која га има намјеру погубити. Тај метак плаћамо једном мјесечно, и његова је крајња сврха у ликвидацији свих наших увјерења, која су супротна програмској мисији Хрватске телевизије и Хрватског радија. Циљ је да сваки пристојбеник у свом срцу затаји Дариса Сафића. Али не једном ни трипут, него да га затаји заувијек.

А Хина, што је с Хином? Исто што и с ХРТ-ом, само, ипак, мало друкчије. У ове страшне дане могли смо читати одлично написану, поштену и суштински кршћанску репортажу с потрешене Баније илити Бановине, агенцијског ветерана Иве Лучића. Гдје смо могли читати ту Хинину репортажу, и гледати фотографије које је сам Лучић том пригодом снимио? На порталу Полис ба, који је у Босни и Херцеговини утемељила скупина слободоумних и образованих босанских фрањеваца. Ја је другдје нисам умио наћи. Али доста ми је и Полис да спасим памет.

Јерговиц.цом


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.