Миљенко Јерговић: Коронавирус сасвим је погодан да постане водећи апокалиптик наших дана

Гласила у нас животаре од скандала и од апокалипси. Скандали су обично локални, апокалипсе су увијек глобалне.

Miljenko Jergović / 29. јануар 2020

 

Међутим, како је скандал попут метамфетамина, дјелује као снажан стимуланс, али свакога сљедећег пута за исти је ефект потребна све већа и већа доза, наше се новинарство затекло у невољи: премда је одавно већ овисна о скандалима, публика је стекла снажну резистенцију и једва да се може наћи или измислити тако великог скандала који би је скандализирао. Зато су увијек боље, кликабилније и тиражније, апокалипсе. Али њих је недовољно, мало их је и наилазе рјеђе него у Библији, па се гласила покушавају досјетити јаду тако што сваку, па и најмању промјену времена третирају као апокалипсу – то вам је онај црвени и наранчасти метеоаларм – али углавном узалуд. Публика, колико год јој мозак био тешко оштећен након вишедесетљетног уживања у метамфетаминима, ипак памти да је и раније падала киша, да се температура спуштала испод нуле, па чак и да је пухао вјетар.

Ево наслова од неки дан, с једнога од најпроминентнијих хрватских web-портала: “Кинези једу шишмише и змије. Је ли тако кренуо смртоносни вирус?” Сат-два затим слиједи нови апел: “Уживо! Свијет у страху од вируса: Број заражених непрестано расте”. Имамо, дакле, нову апокалипсу, ефикаснију од умјерених и досадних атлантских циклона и антициклона, ефикаснију и дуготрајнију од Кујунджићева скандала с непријављеним некретнинама, троструког убојства у Сплиту и брачних и постбрачних проблема чувених особа. У тој апокалипси наша су гласила пронашла већ све оно што увијек може узбудити јавност, забринути тетке и стрине, покренути очинску машту, која ће произвести низ лакопријемчивих теорија завјере. Новинари су ту само да им дају шлагворт.

А гдје ћеш бољег шлагворта од овог да Кинези једу шишмише и змије и да су, самим тим, Кинези криви за пошаст која ће поморити свијет. Истина, прије скоро четврт стољећа, година је 1996, у једној од раних апокалипси, прије предоминације интернета, док се све још збивало на телевизији и у тисканим таблоидима, болест названа бовина спонгиформна енцефалопатија, или кравље лудило, избила је у Великој Британији, и то углавном зато што су се британски узгајивачи говеда због појефтињења производње опредијелили за канибализам – не, нису се међусобно прождирали, него су своја говеда хранили самљевеним говеђим костима – али тада никоме није на ум пало да објави наслов: Еуропљани једу говедину. Је ли тако кренуо смртоносни прион? Зашто није? Па зато што је напросто нормално јести говедину и такав би наслов звучао глупо. Нарочито глупанима, о чијем се очишту нарочито води рачуна у масовним гласилима, будући да представљају већину унутар сваке масовне публике. Али чак и они који нису по природи ствари глупани, него су напросто лијене памети, лако ће прихватити да је нормално јести говедину и не осјећати се одговорним за епидемију крављег лудила, док је ненормално, цивилизираног човјека свакако недостојно и одвратно јести шишмише и змије. Па је некако логично, да не кажемо и очекивано, да из такве прехране настане болест која ће поморити свијет, укључујући и његов недужни и цивилизирани дио који не једе змије и шишмише.

Кравље лудило, или у хуманоидној интерпретацији Цреутзфелдт-Јакобова болест, наводно је хисторијско-медицински процес дугог трајања. Требају, наиме, проћи и године, можда чак десетљећа, па да се заражени разболе. Тако је, након неколико година одржавања какве-такве апокалиптичне тензије, кравље људило прешло у фазу посве непродуктивне колективне тјескобе, анксиозности која се, знамо и то, лијечи дијазепамом, рецимо нормабелом, који скупа с тјескобом помете и сваку људску грижњу савјести. Због тога и јест међу нашим потрошачима популарнији од 505 с цртом.

Но, док је кравље лудило било одвећ интелектуална, статична, у времену заробљена болест да би се могла прометнути у апокалипсу која ће обиљежити епоху, корона вирус изазован је, чак и привлачан, те сасвим подобан да се прометне у темељног апокалиптика наших дана. Најприје због својих трансформативних моћи и потенцијалне бесконачне разноликости.

Прва медијски попраћена епидемија неким коронавирусом започела је 2002, такођер у Кини, а болест је названа Севере Ацуте Респираторy Сyндроме или, скраћеницом која ће постати ријеч, САРС. Болест се од вељаче 2003. ширила Далеким истоком, забиљежено је 8000 обољелих и сваки је десети болесник подлегао. САРС је успио допријети и до Канаде, али је његово ширење на Запад, ипак, спријечено, углавном низом забрана и оштром законском репресијом, каква баш и није у складу с највишим демократским стандардима. Апокалипса искључује демокрацију. Током апокалипсе сва гласила могу се предати најнижим нагонима свих злих ћуди, све у борби за кликабилност и тиражу.

Коронавируси изазовни су и погодни за развијање апокалипсе, стварне и симболичке, зато што су често животињског подријетла. Али већина великих епидемија током људске повијести, оних које су у највећој мјери обликовале и саму човјекову цивилизацију, али и суобликовале појам Запада, те у одређеној мјери дефинирале источне границе Еуропе, дошле су преко клица пренесених са животиња на људе и стизале су с истока. Најзнаменитија међу свим болестима, куга, придошла с бактеријом Yерсиниа пестис, на Запад се проширила средином 14. стољећа – убрзо након Косовске битке – и у налетима морила Еуропу сљедећих четиристо година, драматично утјечући на бројност становништва, на развој и конфигурацију, али и на садржај појединих еуропских култура. О култури и повијести куге писане су важне повијесне књиге, теме су то велике књижевности и умјетности, наша је имагинација у великој мјери увјетована кугом, па када замишљамо апокалипсу, када стрепимо од ње, чак и у ова пострационална, постемоционална, постхисторијска, таблоидна доба, причиња нам се нешто што је налик куги.

Њу, пак, замишљамо као црног штакора, кроз којег се у књижевности, сликарству или на филму најчешће утјеловљује ова болест. Куга је још по нечему врло модерна и посве данашња: кретала се трговачким путевима и захваћала земље, покрајине и градове који су на онодобни, средњовјековни и нововјековни начин били глобализирани и повезани са свијетом. Криво је претпоставити да је куга болест заостале сиротиње. Управо супротно, заостала је сиротиња, живећи далеко од прометница, била од куге заштићена, па је боловала од неких других, мање глобалних, неапокалиптичних болести.

Коронавируси код животиња изазивају углавном болести горњих дишних органа и гастроинтестиналног тракта. Овај најновији кинески седми је коронавирус у човјека. Први дани и тједни 2020. пролазе у ишчекивању одговора на питање преко које је животиње стигла најновија болест. Људима је то важно углавном из симболичких разлога – од којих, каткад, важнији и не постоје – и та ће информација снажно дјеловати на колективну имагинацију. До прије двадесетак, можда тридесет година апокалипсу су најављивале одвратне животиње. Или су те животиње постале одвратне управо зато што се сматрало да најављују апокалипсу. Рецимо, штакори. Данас су, међутим, апокалиптицима и гласоношама нашега колективног нестанка постале и краве, птице, свиње, шишмиши, змије… Занимљиво је у којој се мјери истодобно дистанцирамо од животиња и бивамо свјесни своје животињске бити. Оно што нас, можда, највише плаши и вријеђа код вируса јест то што нас они не разликују од животиња, што смо за њих ми исто што и сав други живи свијет.

Колико ће овај коронавирус поморити свијета? Највјеројатније неуспоредиво мање него неке друге, медијски и културолошки мање атрактивне болести. У временима када је куга харала Еуропом, на територијама које би захватила није постојало ништа страшније ни погубније од ње. Данас није тако, данас постоји и страшније од најстрашнијега, па зато апокалипсу доживљавамо као фолклорну приредбу.

Чекамо што ће нам јавити колико је људи страдало. И што је стварно најстрашније, вјерујемо да свега овог не би било да Кинези не једу шишмише и змије. Оно што човјек у својој блесавости може смислити горе је од сваке епидемије. Теорија завјере гора је од сваке епидемије. 

Јерговиц.цом

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.