Миљенко Јерговић: Ми градимо пругу, пруга гради нас

Уз изложбу “Омладинске радне акције – дизајн идеологије” у Музеју Славоније

Miljenko Jergović / 21. август 2019

Foto: BUKA

 

У почетку су, у прва поратна доба, омладинске радне акције имале практични смисао. О истом би се трошку нахранила гладна младост и омогућила пријеко потребна радна снага за рашчишћавање ратних рушевина или изградњу оне двије славне жељезничке дионице: деведесет и два километра од Брчког до Бановића, и 242 километра од Шамца до Сарајева.

Обје су пруге биле од пресудног значаја у предстојећој кампањи електрификације и индустријализације земље, и служиле су, углавном, за теретни промет. Пругу Брчко – Бановићи је 1946. у шест мјесеци изградило 62.000 бригадира, пругу Шамац – Сарајево 1947. у осам је мјесеци изградило 211.000 бригадира. Прве двије велике радне акције у повијести земље биле су специфичне по томе што није била ангажирана само омладина, него и незапослени радници и сељаци, који су понегдје представљали и већину. Заједно с њима радили су и омладинци из новонастајућих социјалистичких земаља будућега социјалистичког лагера, као и напредна омладина са Запада. На прузи Шамац – Сарајево тако су радили будући премијери, шведски Олоф Палме и канадски Пиерре Трудеау (иначе Јустинов тата).

Омладинске радне акције одмах су биле велика тема за југославенску државну и партијску пропаганду, а самим тим и за умјетнике из свих домена, који су се трудили да својим дјелима придонесу бригадирској слави. О прузи Шамац – Сарајево своје су лирске саставке олтару револуције приложили класици хрватске књижевности Слободан Новак, Вјекослав Калеб, Петар Шегедин, Григор Витез, Весна Парун, Маријан Матковић, Густав Крклец… А Крлежа је приложио реченицу у којој као да је, ипак, покушавао чувати особно достојанство пред усхитима епохе: “Није ово прва пруга на свијету сигурно, али је прва коју су изградила дјеца.”

Снимали су се документарни филмови, ускоро ће се писати потресна оркестрална дјела, класици хрватског и југославенског сликарства двјема ће пругама посветити уља на платну, углавном великог формата.

У каснијем времену, поготову од почетка шездесетих, омладинске радне акције постају средство одгоја за социјализам. Губи се њихов практични, радни смисао, и питање је што тад више кошта: транспорт, прехрана и боравак десетина тисућа младих људи у за ту прилику изграђеним логорима, или њихов обављени рад.

Шездесете су, уједно, доба када тема омладинских радних акција из такозване високе и елитне културе прелази у популарну, тада већ сасвим американизирану културу. “Прекобројна”, цјеловечерњи играни филм Бранка Бауера, ствара естетику те нове епохе, у којој ће судјеловање на акцији бити спој забаве, велике животне школе и морално-политичке квалификације за будући живот. На акције у то вријеме иду сви, или скоро сви. Неодлазак на омладинску радну акцију је врло јак стејтмент, поготову за младића и дјевојку из града, за гимназијалце и студенте. Касније се, седамдесетих, а поготову осамдесетих, прилике мијењају онако како се мијења и стање у држави, и омладинске радне акције остају важне само ужем кругу каријериста, незахтјевној младежи жељној забаве и дружења, те оним, вазда присутним, идеалистима, који вјерују у рад за опће добро.

На крају епохе комунизма остаје чињеница да су омладинске радне акције у Југославији током свога постојања биле облик волонтерског рада, који се ни по чему, осим по масовности, не разликује од волонтирања и рада за опће добро у увјетима либералног и дивљег капитализма. У оба случаја бесплатно су се обављали послови у корист државе, тачније одмјењивало се државу у њезином послу или су јој се смањивали трошкови. Само што се у социјализму волонтирало за социјалну државу, а данас се исто чини за државу која занемарује социјалне потребе и опће добро.

Од почетка српња у Музеју Славоније у Осијеку траје изложба “Омладинске радне акције – дизајн идеологије”, и бит ће отворена све до листопада. Иста је изложба приређена и прије двије године у Загребу, када сам је и погледао, помало збуњен оним што сам видио и прочитао. Наиме, стварност коју предочавају ти плакати и фотографије, током цјелокупне повијести омладинских радних акција у Југославији, једва да је имала везе с оном стварношћу у којој смо живјели и у којој су прије нас живјели наши родитељи. Наиме, осим у ономе кратком раздобљу од свршетка рата до Стаљинове смрти, које је обиљежено изградњом двије босанске пруге и рашчишћавањем рушевина рата, када је живот на акцији наликовао животу у позадини, и када се сустави вриједности акције и позадине нису битно разликовали, биле су то паралелне, међусобно непрепознатљиве стварности. Режим и свакодневица добровољног рада, и вриједности које се сугерирају на тим плакатима, подсјећају на идеале комунистичких утопија, дакле на нешто у што друштвена заједница у свом цивилном животу никада није вјеровала, нити се Партија нешто нарочито трудила да је у таква вјеровања утјера.

Занимљиво је, међутим, гледати како се стилски и естетски трансформирају приказани плакати. У почецима превладава естетика социјалистичког реализма – који је, уосталом, у југославенским умјетностима свих родова и жанрова, живио и постојао само у примијењеној умјетности и на плакатима – када, углавном анонимно, плакате израђују славни сликари и цртачи, обично судионици Народноослободилачке борбе, у Босни Исмет Мујезиновић и Војо Димитријевић, у Хрватској Андрија Мауровић, који није био борац, али је упечатљив илустратор и дизајнер партизанске епохе, да би се убрзо затим појавиле стилски рафинираније и слободније технике и форме. Тако у педесетима превладавају колажи, обично уз употребу фотографије, који подсјете на златну међуратну еру графичкога дизајна и на радове Нолитовог мајстора Павла Бихалија, да би се током седамдесетих и осамдесетих дизајн плаката за омладинске радне акције готово у правилу повјеравао кућним дизајнерима накладничких кућа основаних при Савезу социјалистичке омладине, који су, пак, у то вријеме били и најавангарднији, а често и најдаровитији и најбољи графички дизајнери у држави. Уједно, то је вријеме када плакати у правилу носе ауторски потпис. Слиједе имена Ивана Пицеља, Бреде Бебан, Матјажа Випотника, Диане Соколић, Добруне Прстојевић… А на непотписаним плакатима лако препознајемо ауторске фонтове типографских мајстора епохе.

О тридесет и првој годишњици изградње пруге Шамац – Сарајево уприличена је, широм Југославије најављивана, пропагирана и плакатирана, омладинска радна акција под истим називом, и под слоганом “Надмашимо наше очеве да бисмо им били равни”. Био је то посљедњи пропламсај једнога колективног вјеровања – које је, као и свако друго колективно вјеровање, нужно ретардирајуће, заглупљујуће и идиотско – тако да је анонимни аутор носећег, да не кажем трудног и гравидног слогана, посве занемарио дјеловање људске психологије и самопоштовање у младога човјека. Чуј, надмашимо наше очеве да бисмо им били равни! Осим што ниједан здрав млади човјек не жели бити успоређиван с оцем и заједничким очевима, хиперболични захтјев надмашивања иритантно је дрзак, а тако карактеристичан за комунистичка блебетања у седамдесетима. Оно што би се још, из данашње, на други начин иритантне, али једнако заглупљујуће и идиотске перспективе, могло запазити јест да се помињу само очеви, а нигдје матера. Комунисти, као ни данашњи родни и ини политички коректњаци, слабо су стајали с метафорама, као и са смислом за хумор.

То се, пак, види и на посљедњем плакату епохе, који, можда, није кронолошки посљедњи, али јест смислом и садржајем: Бранко Гаврић је 1981. на плакат за омладинске радне акције у тој години ставио слику Супермана. Крај њега лопата забодена, попут мача краља Артура, у камене плоче, а у позадини некакав небодерични њујорк. То је била та иронија и та дизајнерова нелагода у односу на наруджбу. И то је био крај омладинских радних акција.

Изложба коју приређују Култура умјетности из Загреба и Музеј Славоније из Осијека, а иза које стоје аутори концепта, постава, те којечега другог Марио Криштофић и Сања Бацхрацх Криштофић, вриједна је тога да отпутујете у Осијек, погледате је и вратите се. Бит ће то својеврсно ауторефлексивно путовање. 

јерговиц.цом


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.