Милкица Милојевић, новинарка и активисткиња: Новинари у БиХ раде у непријатељском окружењу!

Живимо у атмосфери репресије, социјалне угрожености, одсуства демократске расправе, одсуства грађанског отпора и бунта.

Maja Isović Dobrijević / 03. мај 2019

Foto: Arhiva

 

Поводом Свјетског дана слободе медија који се данас обиљежава разговарамо са новинарима, уредницима и медијским радницима о стању у медијима, слободи медија и раду у новинарству у БиХ.

Разговарамо са Милкицом Милојевић (Удружење БХ новинара) новинарком и активисткињом:

Миликице, данас се обиљежава се Дан слободе медија, у том контексту колико су медији код нас слободни?

Колико су медији у РС/ БиХ слободни, најбоље свједочи оцјена организације Репортери без граница да “новинари у БиХ раде у непријатељском окружењу”. Подсјећам, напади на новинаре/ке и пријетње новинарима/кама су учестали, а прије осам мјесеци свједочили смо и покушају убиства нашег колеге Владимира Ковчевића. Овај случај је само дјелимично расвјетљен, јер нису откривени, а бојим се да никад неће ни бити откривени, налогодавци овог злочина и мотиви напада.  Ко је и зашто нападачима дао металне шипке и Владимирову адресу? Коме је било у интересу да један млади човјек, који се враћа са новинарског задатка, буде брутално претучен и какву је поруку наручилац овог злочина хтио да пошаље и новинарима и јавности? То су питања, која не смију остати без одговора, и на томе би требало да инсистирају не само новинарска заједница, него и јавност.

Нисам оптимисткиња, не само када је у питању овај покушај убиства, него и укупна атмосфера у друштву, јер живимо у атмосфери репресије, социјалне угрожености, одсуства демократске расправе, одсуства грађанског отпора и бунта. У таквој атмосфери, бојим се, медијске слободе и уопште слобода јавног  говора, биће додатно урушавани.

Нису у питању само физички напади и пријетње по живот и породицу, него и све лошији услови рада у медијима. Исовремено све је мања заинтересованост и подршка јавности, јер грађани (пре)често не разумију да  слободни медији и слобода јавне критике и пропитивања оних који доносе одлуке о нашим животима и располажу нашим новцем и другим ресурсима, нису битни само за новинаре, него прије свега за заједницу.

Колико је слобода медија важна за развој нормалног друштва?

Ако под “нормалним” друштвом подразумијевамо друштво одговорности, заједницу слободних и слободномислећих грађана и демократских институција, онда је слобода медија један од стубова не само напретка, него и опстанка друштва. И Европска конвенција о људским правима, коју је, подсјећам, БиХ ратификовала без резерве, прописује да је слобода изражавања, примања и сопштавања информација, једно од темељних људских права. Уосталом, како да грађани доносе одлуке, између осталог и на изборима, ако немају релевантне, тачне, правовремене…информације, на основу којих ће просуђивати? Али, ако гласамо ногама и ћутимо као овце кад нам краду гласове и кад се опозиционари за које смо гласали, као покемони, очас посла преобразе у кадрове власти, ако на непотизам и корупцију одговарамо мудростима у стилу “ко ће коме, ако неће свој своме”, ако скоро 80 одсто младих сматра да је владавина “чврсте руке” и харизматични вођа рјешење свих проблема… онда су слободни новинари, који “роваре” и вриште да је цар го, само непотребни узбуњивачи, који кваре ту парохијалну идилу.

Када је слобода медија у питању који су код нас највећи проблеми?

Проблема је много и тешко је издвојити највеће или кључне. Живимо, нажалост у наопаком друштву, са  на криво насађеним  системом вриједности. Али, покушаћу да истакнем неке од проблема.  Прво, јавни простор је затрпан гомилом смећа. У традиционалним и новим медијима, као у неким нашим лијепим а загађеним ријакама, на површину испливава управо смеће, јер је оно лако и празно, попут бачених пластичних боца. Ријетки су, и међу новинарима и међу конзументима медијских садржаја.  они који ће “заронити” дубље и потражити, шта се крије испод те гомиле плутајућег отпада.

Уз то, медији су или под контролом политичких и тајкунских моћника, а то је посебно изражено у јавним сервисима и другим јавним медијима,  или, ако су препуштени тржишту, они су у сталној трци за приходима који им омогућавају опстанак.

Проблем је и што огроман број новинара/ки нема сигуран радноправни статус. Рад на црно, или рад по понижавајућим уговорима, који се потписују на два – три мјесеца, и тако годинама, аутоматски ствара послушнике, оптерећене аутоцензуром. Ако не знате да ли ћете сљедећг мјесеца имати посао и хонорар од којег живите, хтјели не хтјели пазићете шта пишете и трудићете се да не “таласате”.

Са којим проблемима се конкретно ти сусрећеш у свом раду, шта би овим путем издвојила и на шта би јавно апеловала да се промијени?

Суочавам се са проблемима, који, вјерујем муче  већину мојих колега и колегиница. Дакле, претрпани смо гомилом посла, данас се од новинара/ки тражи да у једном дану произведу што више медијских садржаја, који прије свега морају бити занимљиви, не нужно и битни. Јавно интересовање (занимање) је апсолутно испред јавног интереса. Новинарство је постало битка за “кликове”, излазак на терен, у стварни живот, или копање по гомили докумената  у потрази за битним, доживаљава се често као непотребан губитак времена и новца. У таквој ситуацији је тешко чак и фокусирати се, а камоли удубити се у било какву битну тему.  

Друга ствар која ствара проблем јесте нетранспарентност и недоступност информација од јавног занчаја. Примјера ради, премијер РС Радован Вишковић је обећао транспаретну Владу, а шта смо добили?  Право је умијеће докопати се појединих одлука Владе, да не говоримо о неким другим документима.

Смета ми и лицемјеран став јавности. Када грађане у анкетама питате, чему би новинари требало да посвете више пажње, сви као навијени декламују: здравство, образовање, економија, корупција… А кад погледате читаност / гледаност, гле чуда: извјесни дио тијела извјесне пјеваљке привуче више пажње него хиљаду текстова или прича из горе наведених области у које су уложене хиљаде сати крвавог рада, да бисмо расвјетлили неки проблем и сервирали га публици.

Велико је питање су колико грађани  спремни да, не само новцем, него и пажњом и издвојеним временом, плате релевантне медијске садржаје.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.