Мирослав Галић, филозоф из Бањалуке за БУКУ: Дарвиновој теорији у највећој мјери супротставља се дио религиозне јавности

Коперник је Земљу помјерио из центра универзума, а Дарвин је човјеку одузео „господство“ над Земљом. Разумљиво је да таква виђења наилазе на одбацивање и неразумијевање.

Maja Isović Dobrijević / 27. април 2019

 

Мирослав Галић, асистент на Филозофском факултету у Бањалуци на предметима Увод у филозофију, Филозофија науке, Филозофија технике, Филозофија природе, Постмодерно мишљење и Основи биоетике, те Увод у филозофију и Новинарска етика на Факултету политичких наука.

Управо је изашао превод књиге “Озбиљно схватање Дарвина”, аутора Мајкла Руза, а књигу је превео Галић. То нам је био повод да са Мирославом разговарамо о томе какво је данас схватање Дарвина, о његовој теорији, о нашем односу према Дарвину имајући у виду да је прије неколико година Сенату Универзитета у Бањалуци послана петиција против изучавања Дарвинове теорије еволуције.

Мирославе, недавно си завршио превод књиге “Озбиљно схватање Дарвина”. Како је дошло до избора баш овог наслова за превод?

Основни разлог за избор баш овог наслова је, свакако, био тај што се сам бавим филозофијом науке, а у оквиру ње ми је најзанимљивије подручје филозофије биологије. Како је то подручје, када је у питању адекватна литература на нашим језицима, прилично занемарено, логичан слијед је био да изаберем за превођење наслов који може широј публици приближити ту проблематику.

Мајкл Руз је реномирани истраживач који иза себе има велики опус о Дарвину, тако да је одлука била релативно једноставна. Књига “Озбиљно схватање Дарвина”, поред тога што се бави питањима која су код нас занемарена, представља текст који је одличан увод у натуралистичку филозофију, писана је на начин који је разумљив широј јавности, те са собом носи упућивања на знатно ширу литературу, чиме пружа могућност свакоме кога ова питања занимају да има почетну тачку из које може даље ширити своје знање о дарвинизму, еволуцији и филозофији.

Шта значи озбиљно схватање Дарвина, нарочито у нашим околостима? Присјетимо се да је  је прије неколико година Сенату Универзитета у Бањалуци послана петиција против изучавања Дарвинове теорије еволуције?

Петиција против изучавања Дарвинове теорије еволуције предата је 2017. године бројним институцијама у Србији и Републици Српској, укључујући и Сенат Универзитета у Бањој Луци, а потписали су је бројни „академици и научници“. Сенат, баш као и све друге институције, ју је одбацио без расправе, али већ сама чињеница да је постојала и да људи који стоје иза ње постоје, представља жалосну чињеницу.

Ова петиција је аналогна свакодневном бомбардовању јавности различитих других „академика и научника“ за ревизијом историје или било ког другог научног сазнања. Озбиљно схватати Дарвина значи бити озбиљно посвећен резултатима до којих је једна наука долазила кроз вијек и по истраживања, кроз константно унапређивање и проширивање сазнања о људском поријеклу; озбиљно схватати Дарвина значи не допуштати да се резултати науке до којих се дошло мукотрпним радом олако одбацују, али значи и увијек бити спреман критички приступити сваком научном резултату, баш због жеље да се науком назове само оно што је темељно истражено.

Због чега је Дарвинова теорија код нас, али не и само код нас, и даље контроверзна?

Дарвиновој теорији се у највећој мјери супротставља дио религиозне јавности. То је прича која је, нарочито 1980-их, таласала америчку јавност кроз дјеловање различитих креационистичких удружења. То је прича која је давно испричана и одбачена. Сам аутор ове књиге је био учесник судских процеса који су се тада водили у Америци и у уводу ове књиге он објашњава да је основни разлог за њен настанак био тај што он као филозоф није имао јасно разрађен систем аргумената којим би лако могао доскочити противницима еволуционизма. Овом књигом он је покушао да то исправи.

Основни разлог што је еволуционизам контроверзан је – антропоцентризам. То је виђење које човјека ставља у центар свих збивања: човјек је разлог настанка свијета и биће које свијету даје смисао. Религије, а хришћанство нарочито, су овакво виђење свијета учиниле основним виђењем свијета и свако помјерање човјека из средишта види као непријатељско. Коперник је Земљу помјерио из центра универзума, а Дарвин је човјеку одузео „господство“ над Земљом. Разумљиво је да таква виђења наилазе на одбацивање и неразумијевање. Ипак је его оно што је у човјеку јаче од разума (што нас може одвести и до Фројдове револуције, али то је већ друга тема).

Колико је важно код нас заузети став по овом питању, и то јавни став, имајући у виду дискурс времена у којем живимо?

Иако се јасно одређивање у односу на неку научну теорију (која нас у свакодневном животу мало или нимало не дотиче) може чинити неважним, свакодневни живот нас учи да то баш и није тако. Јачање, и све већи утицај на јавност, „алтернативних“ погледа на свијет доводи до потенцијално катастрофалних посљедица по друштво.

Ту у питању није само еволуционизам; невјероватно, али истинито, у 21. вијеку постају све уочљивији покрети попут „равноземљаша“, антиваксера, заступника алкалне дијете против рака, итд... генерално, људи који поништавају неколико вијекова мукотрпног рада научника на бољем разумијевању свијета и друштва. То да ни ми нисмо имуни на такве ствари показује случај Мирољуба Петровића и његовог саучесништва у смрти пацијента обољелог од рака који је, слушајући његове савјете, одбио лијечење под медицинским надзором.

Баш као што је Петровић дјеловао као хумористичан и блесав лик, али ипак успио да доведе до (засад потврђене) једне катастрофалне посљедице самим тиме што је ширио своју шарлатанску идеологију, а нипошто не алтернативну науку), тако и допуштање да се вишевјековно научно истраживање порекне под плаштом слободе и хумористичнсти, може довести до значајних негативних посљедица. Зато је неопходно заузети став и одбранити науку од насртаја нестручних, али и изложити је стручним и промишљеним критикама.

Која је важност Дарвинове теорије за савремену друштвену мисао, али и у односу на сва научна открића?

За разлику од физике и хемије, које се баве, углавном, неживим стварима, биологија истражује подручје које се налази на размеђи физичког и друштвеног. Немогуће је да теорија еволуције има утицај само на наша тијела, а да не производи резултате и на друштвена питања. Наравно, еволуционизам није нешто што се може просто преписати на друштво, али разумијевање Дарвинове теорије нам може много помоћи и у разумијевању наших друштвених односа. Зато је неопходно упознати се са Дарвином и његовим насљедницима, те промислити на који начин природна селекција утиче на друштвене односе и у којој мјери су они резултат исте.

Са једне стране у школи дјеца изучавају теорију еволуције на часовима биологије, а на другом часу вјеронауке уче о божанском поријеклу човјека и свијета. Како помирити такве идеје?

Не мислим да је потребно помиривати религију и науку. Неки од великих научника су били свештена лица (Коперник и Леметр, на примјер) или изразити вјерници (Њутн), али им то није сметало да одијеле своја научна истраживања од својих религијских убјеђења. Све док своја религијска убјеђења држимо даље од научног истраживања и не покушавамо да докажемо исправност светих списа, већ да откријемо на који начин свијет заиста функционише, разлога за помирење нема.

Што се тиче изучавања вјеронауке у школама, у потпуности сам против тога. Религија се може изучавати у религијским објектима, потпуно слободно, а вријеме које се у школама троши на то треба посветити другим друштвеним и хуманистичким дисциплинама које су, нажалост, све више занемарене у наставним плановима и програмима, а напријед помињано неразумијевање и одбацивање научних открића су посљедица тога.

На факултету радите на предметима филозофија науке, филозофија природе, филозофија технике. Колико су ове теме данас актуелне и због чега је важно о њима промишљати?

С обзиром да живимо у времену у ком су наука и техника феномени који у највећој мјери обиљежавају друштво, разумијевање тих феномена је од великог значаја за разумијевање нашег положаја у свијету. Будућност наговјештава све већи развој технике, те је занемаривање промишљања те и такве будућности потпуно неозбиљно. Техника нам доноси бројне погодности, али нас ставља и пред бројне проблеме, нарочито етичке. Уколико будемо у стању о тим проблемима мислити на вријеме, прије него се с њима сретнемо, имаћемо могућност да на вријеме пронађемо рјешења за њих. С друге стране, све оне потенцијалне користи које нам одговоран приступ развоју технологија може донијети, могу бити још веће и значајније уколико о њима темељно промислимо.

Шта значи данас бавити се филозофијом? Колико је важно у овом времену спектакла вратити се изворној филозофској мисли?

Бавити се филозофијом данас значи углавном бити извргнут подсмијеху. Додуше, тако је филозофија (по предању) и почела – Талес је пао у бунар гледајући у небо док је размишљао, а слушкиња која је то видјела му се смијала. И британски филозоф, Сајмон Кричли, тако дефинише филозофа – онај којему се смију. Међутим, тврдити да је за филозофа икада било боље, било би неистина. Не одређује значај филозофије положај филозофа у друштву, већ утицај идеја које су имали на даљњи развој друштва. Изворно филозофирати значи бити спреман на подсмијех, спреман јер знаш да ће твоје идеје, ако вриједе, бити уписане у будућност, упркос смијеху.

Ја као неко ко се бави филозофијом се једино могу надати да ћу моћи оставити макар малени траг на друштву, а све преко тога је добродошло. У сваком случају, нисам песимиста који сматра да га свијет не разумије, већ оптимиста који вјерује у то да је неопходно радити у свом пољу и да ће резултати доћи. Не нужно за оног који ради, али за неког сигурно. Нерад сигурно неће произвести ништа. Нарочито филозофски нерад.

Колико су млади данас заинтересовани за филозофију?

У свијету који једину вриједност види у обртању капитала – заинтересованост за било шта што не доноси профит, а за филозофију нарочито, је очекивано мала. То је потпуно разумљиво. Млади нису потпуно наивни, желе посао, новац, сигурност... а бављење филозофијом није нешто што им то може омогућити у данашњем времену. Наравно, савремено друштво ће се тек суочити са посљедицама погрешно постављених вриједности: иако је осигуравање свакодневне егзистенције нешто без чега не можемо, ипак је разлог да свакодневно егзистирамо можда и важнији од тога. Ако не видимо сврху у нагомилавању капитала, ако у новцу који зарадимо не можемо да пронађемо разлог да га и даље стичемо – врло брзо ћемо пасти у летаргију и безнађе и узалуд зазивати оне који не обрћу профит, али су се посветили истраживању баш тих питања. Њих неће бити, јер смо им онемогућили да се тиме баве и натјерали да се баве „профитнијим“ стварима.

Да ли је у плану промоција књиге у Бањалуци за ширу јавност?

Књига је тек изашла из штампе прије десетак дана, тако да још увијек не могу говорити о конкретнијим корацима за даљу промоцију. Промоције ће свакако бити, а моја жеља је да њој учествују професори из регије који се овом тематиком баве и који могу на знатно стручнији начин говорити о свему овоме од мене самог. У сваком случају, јавност ће на вријеме бити обавијештена о томе.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.