“Мислио сам да је одговорно од мене да родитељи знају с ким живим“

Данас је Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије! Само аутовање на почетку је било неизрециво тешко, а ни данас није свима открио своју сексуалну оријентацију, прича саговорник БУКЕ....

Maja Isović / 17. мај 2016

“Након факса сам рекао и родитељима. Започео сам везу са својим садашњим партнером и мислио сам да је одговорно од мене да они знају с ким живим. То је било прије прилично година, али још нисмо с тиме изашли на крај. Често причамо, некад је прилично болно, некад мање болно. Трудим се објаснити им да ја водим миран живот и да сам у сретној вези, и да није моја кривица што немају унука, али они се боје и из тог страха често реагују негативно. Понекад сам због тога разочаран. Ја бих због њих заратовао са пола свијета. Покушавам мислити да је наш проблем што једни другима желимо различито добро”, рекао је саговорник портала БУКА о откривању своје сексуалне оријентације најближима.

Саговорник портала БУКА, који нас је замолио да остане анониман, започео је своју интимну причу ријечима да са осамнаест година није више могао издржати притисак и да је морао рећи некоме своју тајну. Само аутовање на почетку је било неизрециво тешко, а ни данас није свима открио своју сексуалну оријентацију.

“Особа којој сам прво рекао је била пријатељски расположена, али ваљда није препознала колико је то мени значило. Због тога сам ћутао још неколико година. На факсу је била једна дјевојка за коју се причало да је лезбејка. Једно вече сам је позвао на кафу и испричао јој све. Она је била доста више од помоћи. Мислим да у том тренутку и не можеш пуно рећи људима који ти се аутују, сем да их слушаш. И можда да им кажес да ће све бити ок, чак и кад ниси сигуран у то потпуно. Тако је и она слушала мене. Онда сам желио то дијелити са својим ближим пријатељима. Било ми је битно да им не морам лагати када ме питају с ким сам синоћ ишао на дејт. Са некима је било лакше, са другима мало теже”, казао је за БУКУ наш саговорник.

Додао је да је нарочито било тешко са оним либералним, урбаним стрејт мушкарцима, за које је вјеровао „да су већ ок с тим“. Обично им није било најједноставније то прихватити.

“Нисам баш ишао на геј журке или тако нешто, тако да сем излазака у пару нисам познавао баш превише ЛГБТ особа да би о свему могао разговарати са њима. А истини за вољу, нисам баш нешто био ни славно сексуално активан да бих могао да о томе причам са сексуалним партнерима.”

Средином факса постало му је јасно да његова сексуална оријентација није фаза, да није избор и да неће отићи ако довољно дуго не размишља о њој. Због тога му је било важно да о томе разговара и са неким из породице. Нјегов брат од тетке је био његов најбољи друг. Нјему је рекао и он је то одлично прихватио. Он и његова супруга су му највећа подршка и данас. Са другим рођацима је било различито, али из неког разлога много боље и лакше са браћом, него са сестрама. „Оне би увијек мислиле да ћемо се онда играти 'Секс и града'”, каже наш саговорник и додаје да њему није било до тога.

Данас се више и не аутује. Живи прилично једноставан живот и када га нови људи које упозна питају са ким живи, он им каже. “Више није до мене да ли се они слажу са тим или не. И често, више ме није ни брига. Ако им мој приватни живот представља проблем, можда и не би требало да се више трудимо једни око других.”

Каже да је на почетку било неизрециво тешко признати најближима и околини своју сексуалну оријентацију.

“Све те емоције које осјећаш у исти тренутак. Неизвјесност јер не знаш да ли се интимна исповјест може лако претворити у насиље. Било је напето. Сада имам много мање простора за све те осјећаје, и као што сам споменуо, ако имамо такав разговор, он се дешава из практичних разлога. Имам рођаке којима још нисам рекао. Често ми је криво због тога. Желим вјеровати да није само до мене, да су ме могли и питати, али да се боје одговора”, истиче он.

СТРАХ ОД НАСИЉА

Када се осврће на прошлост, каже да му је најтеже било због страха од насиља. Стално је, каже, присутан страх од насиља. “Никад не знаш како ће и они најближи реаговати. Лјуди су у нашој прошлости налазили оправданим бити насилан према женама које носе хлаче, неки и данас мисле да је у реду шутати Роме само зато што су ту, па онда ни ти ниси изнимка. Тај страх од насиља те стално чини ужасно параноичним. Поред тога, мени су сметала и говоркања. Више сам волио да ја кажем људима, него да ми они распредају живот иза леђа. Али то није било увијек могуће, нити је ико други поштеђен од говоркања”, казао је наш саговорник.

Напомиње да се увијек плашио да ће га, због тог говоркања иза његових леђа, неко физички напасти. Због тога му је данас јако битно да никад не прича о сексуалној оријентацији других људи. Нјихово је право да одлуче да ли ће то дијелити са другима или ће задржати за себе.

Он истиче да је њему прилично перверзно оно што се у јавности често чује, а то је да ЛГБТ особама нико не брани да буду аут. “Истина, правно имамо ту могућност. Али у пракси се то не дешава, и мислим да није проблем до нас. Када сам био тинејџер, на радију Оксиген је ноћу ишла нека контакт емисија гдје су сви звали и причали о свему. Био је то наш фејсбук 0.1. Једно вече су причали о сновима и један тип је назвао да исприча узнемирујући сан у којем има секс са својом пријатељицом. ‘Али ја сам хомосексуалац’, рекао је на крају да објасни свој немир. Послије њега се одмах јавио тип да каже да тема емисије није хомосексуалност, већ снови и да не узнемирава јавност. Мислим да је ситуација слична и данас”, каже он.

 

Додаје да се понекад неко одлучи изаћи у јавности са својом сексуалном оријентацијом, понекад се пусти филм или нека серија која има ликове мањинских сексуалних идентитета, али одмах послије се појаве самоорганизоване иницијативе које ће довести у питање ово појављивање као неморално, непотребно и ван граница пристојности. “Уколико ја плаћам порезе и учествујем у друштву сносећи његове трошкове, зашто ја немам право у јавности причати о својим проблемима. А ми овдје говоримо не само о мени, већ о групи између 4 и 10 посто становништва. Мислим да се људима брани да буду аут. Мислим да ситуација са прајдом и свим осталим догађајима говори у прилог томе. Мислим да став: ‘Немам ја проблем са њима док су у своја четири зида’, исто говори у прилог томе”, каже он. Напомиње да излазак ЛГБТ особа у јавност да причају о својим проблемима значи да можете чути о својој свакодневници на ТВ-у, али и рећи шефу да не долазите на посао јер вам је партнер/ица болестан, да можете да се и ви задужите у страној банци за стан, да и ви купите прескупе карте за дупла сједишта у кину, да и ви позовете комшије кад вам је рођендан. “Те ствари нико други не држи у своја четири зида, па не мислим да бих требао и ја. Мислим да је генерално мит да ако се ЛГБТ особе пусте из ормара, да ће они само причати о сексу, а како је наша јавност лицемјерна, онда је и отпор логичан. Морам још примијетити да не шуткају обично они који имају пара, већ они други исто маргинализовани, радници, пензионери, људи из насеља са којима ЛГБТ заједница дијели муку, па ми је ситуација утолико и болнија”, повјерава се наш саговорник. Напомиње да са друге стране постоји цијели низ ЛГБТ особа на јавној сцени који и када отворено кажу да нису хетеросексуални, онда се публика увјерава у другачије, па се за једну пјевачицу каже да има проблема са хормонима, иако она каже да је лезбејка. Исто важи и за историјске личности, па се за једног научника каже да је био асексуалан, иако је дуго живио у вези са морнаричким капетаном и слично. И њима се брани да буду аут, констатује. “На крају, мислим да се и цијело држање у четири зида одвија преко терминологије, па је тако за некога ко живи са истосполним партнером/ицом у реду рећи да је ту у питању хомосексуализам, иако таква болест не постоји у медицинским регистрима БиХ. На исти начин се људи називају погрдним именима, без да их се пита како је њима у реду да се реферише када се мисли на специфични идентитет. Водитељи контакт емисија нарочито воле ову праксу”.   СВЕ ЈЕ ТО ЛИЧНО И БОЛНО Истиче да је на самим особама да одлуче када ће се отворити према другима и рећи им шта осјећају. Уопштено гледано, каже да није згодно причати о предностима или манама аутовања, јер је све то прилично лично и болно. “Знам велики број позитивних прича, али и још већи број негативних. Због тога бих увијек савјетовао људима да одлуче сами када и како желе да разговарају са својим ближњима. Али са пријатељима је већ друга ствар. Ако им ваша сексуална оријентација смета, можда проблем није у вама. У филму ‘-Лјуди: Прва класа (2011)’ постоји једна сцена са двоје ликова. Магнето, мутант који има моћ да савија метал, улази у собу у којој Мстиуе, мутанткиња која мијења изглед својом вољом, вјежба са теговима на бенч клупи. Мстиуе, која је иначе плава и са љуштурама, за вријеме вјежбе има изглед згодне плаве жене која није мутант и прилично се мучи са теговима. Магнето подигне погледом тегове и каже јој: ‘Ако користиш пола своје концентрације само на то да изгледаш нормално, онда само половину пажње обраћаш на оно што радиш. Само истичем нешто што би ти могло спасити живот. Желиш да те друштво прихвати, а не можеш прихватити ни сама себе’”. На крају каже да је најбитније да гејеви, лезбејке, бисексуалне, трансексуалне, трансродне и све друге квир особе прихвате сами себе и да са собом у миру покушавају остварити све своје потенцијале. То је једино што је поручио свим квир, али и стрејт особама. “КО СМО МИ ДА СУДИМО ДРУГИМА?” Истраживање “Ко смо ми да судимо другима?” - Испитивање јавног мнијења о ставовима према хомосексуалности и трансродности у Босни и Херцеговини, ауторке Златиборке Попов-Момчиновић у издању Фондације Хеинрицх Бöлл – Уред за БиХ, Фондације ЦУРЕ и Сарајевског отвореног центра, показује да, када је ријеч о аутовању, жене показују већи сензибилитет. Тик уз спол, значајан предиктор ставова био је и тип насеља, гдје су становници урбаних подручја показали да имају позитивније ставове према ЛГБТ популацији. И на крају, као значајан фактор показала се и доб испитаника. Уочена је тенденција да су испитаници у већој мјери либералнији и отворенији према ЛГБТ особама што су млађи.

 

“Но, разлике су у ставовима у мањем броју случајева биле статистички значајне, него када је ријеч о другим социодемографским обиљежјима, али су фактички на свако од постављених питања испитаници_е млађи од 50 година имали либералније ставове у односу на старије испитанике_це. Занимљиво је да је најмлађа старосна кохорта  (18–35 година) у неким питањима имала либералније ставове у односу на наредну старосну кохорту (36–50 година), а у некима не, што је свакако повезано са мањком знања, искуства, социјабилности (нису родитељи, немају посла и сл.), али и већом равнодушношћу, па и отуђењем која одликује млађе генерације”, истиче се у овом истраживању. Ово истраживање је показало да 34,5% грађана у БиХ наводе да им је прихватљиво да им хомосексуална особа буде комшија, шеф или колега на послу, као и близак пријатељ, а 42,2% грађана имају супротан став о овом питању, односно социјалну дистанцу према хомосексуалним особама. “Према резултатима овог истраживања, нашавши се у ситуацији да сазнају да је њихово дијете хомосексуална особа, 70,4% грађана би покушали властито дијете увјерити у то да је погрешно бити хомосексуалан, а мањи би дио грађана (13,2%) прихватио или пружио подршку властитом дјетету у овој ситуацији. Судионици најчешће наводе да им није прихватљиво (уопште или донекле) да им хомосексуална особа буде комшија. Нешто више од трећине судионика наводи да им је споменуто донекле или потпуно прихватљиво”, истиче се у овом истраживању. Овај чланак је написан у склопу пројекта „Цоминг оут! Заговарање и заштита права ЛГБТ особа“, који финансира Европска унија, а имплементира Фондација Хеинрицх Бöлл- Уред за БиХ, заједно с партнерима Фондацијом ЦУРЕ и Сарајевским отвореним центром. Садржај чланка је искључива одговорност Фондације Хеинрицх Бöлл - Уреда за БиХ, Фондације ЦУРЕ и Сарајевског отвореног центра и ни у ком случају не представља становиште Европске уније.

 

 

Везан текст

Сви они који помјерају границе слободе чине историјску ствар и мијењају друштво

 

 

БУКА Архива, текст је написан 3.7. 2014.

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.