Мјесец

Индија, Кина и Израел већ су тамо послали лунарне летилице без посаде, док Америка промовише пројекат „Месечеве капије“. Он подразумева изградњу свемирске станице која ће кружити око Месеца…

The Guardian / 29. јул 2019

Foto: BUKA

 

Када су пре 50 година Нил Амрстронг и Баз Олдрин направили прве опрезне кораке по месечевој површини, место човечанства у свемиру је заувек промењено. Нисмо више били само удаљени посматрачи који се издалека диве величанству универзума, већ смо постали актери његовог истраживања. Чињеница да је овај подухват постигнут помоћу опреме која нам данас изгледа запањујуће примитивно, чини америчко спуштање на Месец још импресивнијим. Компјутер за навођење у Аполу 11 имао је значајно мање снаге од данашњег смартфона, а погон лунарног модула „Игл“, који је 21. јула 1969. омогућио астронаутима да се отисну са месечеве површине, раније није био тестиран на Месецу. Армстронг је сматрао да су им шансе за успешно слетање 50-50. Њихов тријумф је био раван чуду.

Одлука донета почетком 70-их да се оконча програм који је Армстронга, Олдрина и 10 других америчких астронаута одвео на Месец, у то време је разочарала многе. Међутим, летови из Аполо програма нису били мотивисани духом научног истраживања, већ жељом САД да надмаши Русију и победи у „свемирској трци“. Једном када је Америка доказала своју технолошку супериорност, овај прогам, који је у једном тренутку односио чак 4% америчког федералног буджета, изгубио је смисао.

Међутим, било би погрешно отписати Месец као дестинацију људских активности у годинама које предстоје. Заправо, многи свемирски инжењери данас сматрају да је сазрело време за повратак. Они указују на паралеле између истраживања Месеца и освајања, и касније експлоатације, многих делова Земље. Планови за освајање Антарктика данас изгледају изненађујуће слично предстојећим мисијама на Месец које планирају свемирске агенције.

На почетку 20. века одвијало се надметање око тога ко ће први освојити Јужни пол. Након тога, нико се тамо није вратио наредних 50 година. А онда су 50-их година технолошке иновације – моторизована возила, ваздушни транспорт и радио – омогућиле да се сагради база на Антарктику. Ови центри су донели велике користи. Рупа у озонском омотачу откривена је од стране поларних научника, који и данас имају кључну улогу у октривању утицаја климатских промена.

Данас је дошло до сличне обнове интересовања за Месец. Уз нову генерацију напредних технологија – машинског учења, софистицираних сензора и роботике – мушкарци и жене су спремни да отпочну колонизацију месечеве површине.

Индија, Кина и Израел већ су тамо послали лунарне летилице без посаде, док Америка промовише свој пројекат „Месечеве капије“. Он подразумева изградњу свемирске станице која ће кружити око Месеца, и са који ће астронаути усмеравати роботе и аутоматизоване летилице које ће постављати телескопе, скупљати минерале, трагати за ледом и водом и проучавати лунарне стене које би се могле искористити као материјал за изградњу лунарне колоније.

Коначни циљ је да се и астронаути спусте на Месец, како би радили у овој бази коју су претходно саградили роботи. Њихове активности би пре свега биле усмерене на проучавање порекла сунчевог система и коришћење радио-телескопа којим би се испитивао дубоки свемир, без ометања које данас трпе таква истраживања која се спроводе са Земље. Будуће мисије на Марс такође би се планирале из ове базе.

Оно што је кључно јесте да је НАСА објавила да би желела да у овај подухват укључи и Европу, Јапан, Канаду и остале. Ова сарадња могла би да отпочне почетком наредне деценије. Ово су охрабрујуће вести, јер значе обнову истраживања свемира започету пре пола века од стране Армстронга и Олдрина, а затим настављену од стране других астронаута из Аполо програма. Они су нам оставили величанствено наслеђе које заслужује да буде даље развијано са искреном посвећеношћу.

Обсервер едиториал, Тхе Гуардиан, 21.07.2019.

Превео Растислав Динић

Пешчаник.нет, 27.07.2019.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.