Мјеста која полако нестају: Све је ово човек успио да уништи

Због људске несавесности и злоупотребе свега што је природа дала, али и преци кроз историју, постоје места која би могла да нестану, у потпуности.

BUKA portal / 15. септембар 2019

 

Градови тону, због глобалног загревања, вишевековне цркве се потапају и тако уништавају да би човек остварио профит...

Научници готово са прецизношћу могу да кажу које ће се знаменитости и када наћи под водом, а чак и када се међусобно не слажу за време, сви се слажу да ће се свакако догодити.

 

 

Венеција

Цео један век “плутајући град“ полако иде ка томе да буде “подводна атракција“. Стручњаци тврде да је разлог томе просечни годишњи пораст висине мора од 4 мм. Северни део града тоне 2 до 3 милиметра, а јужни део 3 до 4 милиметра годишње.

Очекује се да ће се тај тренд наставити и даље као природни тектонски процес који полако гура темеље града испод италијанских Апенина. У наредне две деценије, Венеција би могла да потоне 80мм.

 

 

Мртво море

Мртво море је највећа светска депресија. То слано језеро које се налази испод површине светског мора на Блиском истоку између Јордана и Израела. Дубоко је око 400 метара.

Нажалост, и ова атракција ускоро би могла да нестане. Исушивање Мртвог мора почело је 60-тих година прошлог века када су Израел, Јордан и Сирија због наводњавања почели да мењају ток реке Јордан, главном извору овог чуда природе.

Од тада је дубина воде у Мртвом мору пала за 40 метара. Осим тога, разне компаније су користиле воду из Мртвог мора како би искористиле његове минерале, а посебно у медицинске сврхе.

 

 

Велики корални гребен

Велики корални гребен један је од најважнијих екосистема на свету, због чега је и у опасности, највише због најинвазивније врсте на планети – људи. Природно светско чудо налази се у Коралном мору и протеже се дуж североисточне Аустралије.

Овај предивни природни феномен броји 400 врста чврстих корала, 300 меких корала, 1.600 врста риба, 134 врсте морских паса, 30 врста китова и делфина, 6 врста корњача, 15 врсти змија и више од 3.000 врста шкољки.

Међутим, због загревања океана, загађења, илегалног риболова и других негативних фактора, научници предвиђају да би могао да нестане до 2030.

 

 

Врата пакла

Плински кратер Дарваза у Туркменистану локално становништво назива Вратима пакла. Реч је о кратеру природног плина размере 69 метара и дубине око 30 метара које се деломично срушило у подземну пећину.

Стручњаци су почетком седамдесетих година прошлог века веровали да се на овом подручју налазе велика налазишта нафте. Али када су почели да буше, земља се отворила, па је настао кратер из којег је почео да излази метан.

Да би спречили ширење опасног плина и еколошку катастрофу великих размјера, геолози су га запалили. Веровали су да ће горети тек неколико дана, а пламти и данас, али нико не зна кад би могао да се угаси.

 

 

Мадагаскар

Пре доласка првих досељеника готово цело острво било је прекривено шумом. Шумом која је била дом за чак 5 посто свих биљних и животињских врста на Земљи, а које се могу наћи једино и искључиво на Мадагаскару.

Разлог због којег се на том малом комадићу земљине површине налазе толике ендемске врсте биљака и животиња крије се у прошлости острва. Због импресивне и јединствене флоре и фауне многи Мадагаскар називају осмим континентом.

Канјони, планине, плодна каскадна поља пиринча, шуме свих врста и црвено тло по којем је острво добио назив ''Црвено острво'' чине тај кутак Земље правим природним рајем и идеалном дестинацијом за све љубитеље активности у природи.

Нажалост, због немилосрдне сече дрвећа, површина шума се драстично смањила. Остало је тек 10 одсто од првобитне површине. Животиње којима је ово острво некада било дом нестају, заједно са његовим шумама.

Малдиви

Атрактивна тропска дестинација под именом Малдиви, смештена је у Индијском океану на 3 сата лета од Дубаија, а само један и по сат лета од Шри Ланке. У овом архипелагу налази се чак око 1.200 острва од којих је 200 насељено.

Мале је главни град и има 100.000 становника, док их је на целом острву укупно око 400.000. Ипак, тај плави рај полако тоне, због чега би требало искористити прилику док ово место још није проглашено за несигурну туристичку дестинацију.

 

 

Салар де Ујуни

Највећа слана површина на свету налази се у Боливији. Салар де Ујуни простире се на више од 10.000 квадратних километара и једна је од највећих атракција те државе, али и целе Јужне Америке. Ово чудо смештено у југозападној Боливији, име је добило према најближем граду Ујунију, из којег се туристи најчешће запуте у разгледање.

Слано језеро ризница је у којем се, према проценама локалних геолога, крије између 30 и 50 милиона тона литијума, који се, између осталог, користи за производњу батерија, а потреба за њим непрестано расте.

Застрашујуће количине воде које се црпе из језера узрок су смањења залиха слатке воде, а неке животињске врсте попут фламингоса већ су нестале.

Пункуфер.хр


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.