Млада Тузланка објавила прву књигу: 33 аутобиографске приче и сви важни животни моменти испричани на духовит начин

Након освојених бројних књижевних награда и признања, дошао је ред и на књигу.

T.Čalić / 13. јун 2021

Ивона Гргић из Тузле управо је објавила своју прву књигу “Музеј носталгије”. Књига чије је штампање освојила на конкурсу “Дрински сусрети” између предње корице на којој је дјевојчица заузета дјетињством испред креденца и стражње корице на којој стоји Ивонина моју биографију, налазе се 33 аутобиографске приче и сви важни животни моменти испричани на духовит начин- када је први пут заплакала, опсовала, завољела и изборила се за себе; како је покушала купити пријатеље и стећи наклоност других људи, на своју шетету, наравно; иза којег ју је ћошка дочекала смрт блиских особа; зашто је научила писати и читати након четвртог рођендана.

“Приче су аутобиографске и излазе из оквира кратке приче јер сам се усудила на крају сваке причице додати и један шаљиви, мудри закључак који цијене моји читаоци, али који, по ријечима људи од струке, боде очи. Углавном, трудила сам се да и најтеже ствари представим на шаљив и духовит начин”, истиче за БУКУ млада књижевница која себе описује као  непоправљивог идеалисту који покушава разним активностима олакшати себи и другима све оно што им сутра доноси. Зато често пише о обесправљенима и жртвама дискриминације, о проблемима у руралним срединама и херојима из тих средина који на све могуће начине покушавају поправити живот људи. Описује и свакодневе догодовштине које дијели ујутро на фацебоок-у и инстаграму и сви њени пријатељи су већ навикли на дозу смијеха до суза уз јутарњу кафу.

„У суштини ја пишем о свима онима на чијем сам мјесту и ја до јучер била. Овим темама се напросто морам бавити зато што знам како је лијеп осјећај коначно не бити више жртва и да не пишем о томе осјећала бих се као да пљујем на све своје исплакане сузе. Знам да многа дјеца данас пате због међувршњачког насиља баш као што сам и ја патила и вјерујем да им је и горе него мени зато што су насилници уз помоћ интернета добили одријешене руке и неограничено подручје дјеловања. Проблем Балкана и балканског менталитета је и тај што се на насиље не гледаја као на нешто лоше већ се тражи одговорност жртве за оно што јој се десило умањујући на тај начин кривицу оног ко је заиста крив креирајући тим поступком нешто што се зове терцијална виктимизација која једноставно не допушта душевним ранама да се ако ништа мало смање“, појашњава Ивона док вриједно ради на другој књизи коју крактерише својеврсна трагикомична критику како стања у друштву тако и стања у души појединаца коју гуше друштвене норме, материјализам, друштвене појаве попут мјешовитих бракова, те ратне заоставштине и печелбарење. Ријеч је о књизи кратких прича о ситуацијама које прате исте ликове, све приче се надовезују једна на другу, а опет се могу читати и засебно без да се читалац осјети закинутим за радњу претходне приче која је узрок самом заплету у другој причи.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.