МОГУЋЕ ЈЕ! Земља која из обновљивих извора производи више струје него што јој је потребно

Теме које посљедњих година доминирају када је у питању будућност Европске уније и даљи развој њених чланица јесу енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије и борба против климатских промјена. Чланица ЕУ која је у том смислу ове године надмашила све, па и саму себе, јесте Португал.

Milica Plavšić / 04. јул 2018

Португал је у марту ове године постигао незапамћен рекорд и из обновљивих извора произвео чак 103,6% ел. енергије, премашивши тако властите потребе за ел. енергијом и остваривши уштеду од 21 милиона евра.

По први пут уназад четири деценије, мјесечна производња електричне енергије из обновљивих извора у Португалу превазишла је потражњу за ел. енергијом у овој земљи.

Према извјештају португалске Асоцијације за обновљиву енергију и Асоцијације за одрживе системе, а према подацима мрежног оператора РЕН, из обновљивих извора произведено је 103.6 одсто укупне потрошње електричне енергије за мјесец март, са великим изгледима да то постане тренд.

Док су погони на фосилна горива и даље радили током краћих периода како би допунили снабдијевање струјом, у другим периодима су у потпуности били надомјештени већом производњом из обновљивих извора.

“Успјех кој је постигнут у марту је примјер онога што ће се у будућности чешће дешавати. Очекивања су да ће до 2040. године производња ел. енергије из обновљивих извора моћи обезбиједити, на економичан начин, укупну годишњу потрошњу ел. енергије у Португалу. Ови подаци, осим што представљају историјски успјех у португалском енергетском сектору, показују да се на обновљиву енергију може рачунати као на сигуран и одржив извор којим се у потпуности могу задовољити потребе државе за ел. енергијом”, наводи се у извјештају.

Истовремено, влада је укинула субвенције за гарантовано снабдијевање ел. енергијом које су се исплаћивале произвођачима, у вриједности од око 20 милиона евра годишње, од којих је највећи дио ишао погонима на фосилна горива, који се сада држе као резервна опција.

Из хидроцентрала је добијено 55 одсто мјесечне потрошње, док је из вјетра добијено 42 одсто. Иначе, Португал је, са својом дугачком обалом на Атлантском океану, један од раних пионира када је у питању масовна употреба снаге вјетра.

Фото: мапиел.нет

У марту је пало четири пута више кише од мјесечног просјека, након дугог периода тешке суше, тако да су падавине допуниле резервоаре хидроцентрала.

Производња ел. енергије смањила је емисију карбон-диоксида за 1.8 милиона тона и помогла овој земљи да повећа извоз.

Просјечна тржишна велепродајна цијена пала је на 39.75 евра по Мх у односу на 43.94 евра претходне године, када се из обновљивих извора могло задовољити свега 6 одсто потражње за ел. енергијом у периоду суше. Цијена ел. енергије у Португалу је међу највишима у Европској унији.

РЕЦЕПТ ЗА УСПЈЕХ

За овакав успјех Португала заслужна су три фактора, богатство обновљивим изворима, експертиза и политичка воља, каже за Буку Луис Сантос из службе за односе с јавношћу Португалске асоцијације за обновљиве изворе енергије.

„Прије свега, политичка воља да се у периоду од 2000. до 2005. године креира регулаторни оквир који је омогућио развој кластера вјетроелектрана и, у исто вријеме, инсталирање великог броја вјетроелектрана.

Други разлог је доступност и експлоатација хидро потенцијала, гдје је постигнут важан искорак првих година 21. вијека. И треће, морам поменути експертизу у провођењу планираног приступа који је подстакнуо блиску сарању између владиних тијела, оператора система и секторских удружења.“

Сантос каже да се Португал углавном ослања на вјетар и соларну енергију, с тим да по питању соларне енергије још увијек није постигнут велики напредак, док је снага вјетра значајно искориштена.

Фото: пиаба.цом

На питање да ли су наишли на отпор од стране грађана, еколошких активиста, енергетског сектора када су почели уводити технологије засноване на обновљивим изворима, он каже да није било великог отпора увођењу вјетроелектрана захваљујући адекватном законском оквиру који је омогућио јасне процесе и правила када је у питању заштита животне средина, уз могућност да се општинама исплати 2.5% вриједности укупног бруто прихода од вјетро паркова.

„Једини отпор који је вриједан помена је што су се неки грађани бунили због буке или визуелних проблема, али су ти проблеми, генерално говорећи, успјешно превазиђени“, наводи Сантос.

Што се тиче негативног утицаја хидроцентрала, Сантос каже да је тај утицај ублажен темељним еколошким студијама и провођењем мјера за смањење негативног утицаја. Он напомиње да Португал има климу коју карактеришу слабе падавине, те су потребне резерве воде за потребе људи и пољопривреде, као и за гашење шумских пожара, тако да бране понекад имају више функција. Такође, на токовима ријека који се налазе у заштићеним подручјима нема изградње брана.

Савјет другим земљама које су у заостатку када је у питању употреба обновљивих извора, јесте да је прије свега потребна јасна политичка воља да се проведу програми обновљивих извора, засновани на средњорочној и дугорочној економској процјени планова, имајући у виду користи од употребе обновљивих извора као што су  независност од фосилних горива и смањење њиховог увоза, повећање извоза ел. енергије, отварање нових радних мјеста, развој иновација и примјену нових технологија у индустрији. Поред свега тога, у плановима треба узети у обзир и тачну процјену смањења загађења од емисија, кажу из Португалске асоцијације за обновљиве изворе енергије.

„Такође, важно је истаћи значај добро осмишљене схеме надокнаде, тако да се постигне стабилност и предвидљивост да би се смањили капитални трошкови, што ће имати позитиван ефекат на висину тарифе“, каже Луис Сантос из Португалске агенције за обновљиве изворе енергије.

Фото: публицдомаинпицтурес.нет

ЕНЕРГЕТСКА БУДУЋНОСТ ЕВРОПЕ

Прелазак на чисту енергију је тема и овогодишње Европске седмице одрживе енергије (ЕУ Сустаинабле Енерг еек - ЕУСЕ) која је одржана од 4-8. јуна. Циљ овог скупа који се одржава сваке године уназад 12 година, јесте изградња сигурне енергетске будућности за Европу. То је прилика да се окупе представници јавног и приватног сектора, невладиних организација и потрошача како би промовисали иницијативе за штедњу енергије и прелазак на обновљиве изборе како би се обезбиједила чиста, сигурна и ефикасна енергија. У уводном обраћању, Комесар за активности ЕУ у области климе и енергије Мигуел Ариас Цаñете потврдио је да ће Комисија покренути јавне консултације у наредних неколико седмица како би се припремила дугорочна стратегија о смањењу емисија стакленичких гасова у складу са Паришким документом, на захтјев лидера ЕУ. Том приликом најављено је и да ће се о овим питањима детаљно расправљати на партнерској конференцији у организацији Европске комисије, која ће се одржати у јулу 2018. године.

Такође,Ариас Цаñете је изјавио да ће Европска комисија повећати буџет за прелазак на чисту енергију. Овај буџет намијењен је развоју модерне, ниско-карбонске економије, која ће Европску унију учинити глобалним лидером у области чисте енергије.

Већом употребом обновљивих извора да задовољи потребе за енергијом, ЕУ смањује зависност од увоза фосилних горива и чини своју производњу енергије одрживијом. Такође, индустрија ел. енергије из обновљивих извора покреће технолошке иновације и раст запослености широм Европе.

Директива ЕУ по питању обновљиве енергије поставља обавезујући циљ од 20% крајње потрошње енергије из обновљивих извора до 2020. година. Да би ово постигле, чланице ЕУ обавезале су се да ће достићи властите националне циљеве који се крећу од 10% на Малти до 49% у Шведској. Такође се од свих земаља очекује да најмање 10% горива за транспорт долази из обновљивих извора до 2020. године.

И послије 2020. године обновљиви извори ће имати кључну улогу у задовољавању потреба ЕУ за енергијом. Европска комисија, Европски парламент и Вијеће Европе су 14. јуна 2018. године постигли политички споразум који укључује обавезујући циљ по питању обновљиве енергије за ЕУ за 2030. годину од 32%.

У директној вези са циљевима који се тичу веће употребе обновљивих извора јесте и борба против климатских промјена, које представљају глобалну пријетњу. Споразум о климатским промјенама који је у децембру 2015. постигнут у Паризу, укључује и план дјеловања чији је циљ ограничити глобално загријавање на нивоу који је „знатно мањи” од 2 °Ц. Паришки споразум односи се на период од 2020. године па надаље, а један од његових главних елемената јесте солидарност која подразумијева да ће земље ЕУ и остале развијене земље и даље финансирати борбу против климатских промјена како би земљама у развоју помогли да смање емисије и постану отпорније на њихове негативне ефекте.

ПУТ БИХ КА ОДРЖИВОМ ЕНЕРГЕТСКОМ СЕКТОРУ

Једна од потписница Паришког споразума је и Босна и Херцеговина, која је потписавши овај споразум у априлу 2016.  прихватила учешће у борби против климатских промјена и постизању заједничких циљева. Међутим, упркос напорима ЕУ и других страних донатора, двије године касније, можемо рећи да БиХ још увијек тапка у мјесту у овој области. Енергетски самит БиХ који је одржан у априлу ове године у Неуму стога има велики значај као својеврсна платформа са које би се ствари могле покренути у жељеном правцу.

Самит је окупио преко 400 учесника, стручњака из енергетског сектора Босне и Херцеговине, те представнике извршне и законодавне власти, који  су разговарали  о одрживом развоју и инвестирању у енергетски сектор, о тржишту енергије, као и о актуелним проблемима и препрекама за развој овог сектора.

Главни закључци самита у Неуму су да енергетски сектор Босне и Херцеговине има значајну улогу у развоју економије, а обзиром на специфичну економску  ситуацију у Босни и Херцеговини, за одржив економски  развој неопходно је успоставити конкурентан енергетски сектор, чиме би се штитио животни стандард грађана и позитивно утицало на конкурентност осталих привредних грана. 

Обзиром на тежњу БиХ ка придруживању Европској унији, у разматрању даљег развоја  енергетског сектора,  неопходно је узети  у обзир енергетску политику Европске уније, наводи се у извјештају са самита, а европска политика базирана је на енергетској ефикасности, смањењу емисија, повећању удјела обновљивих извора енергије и гасу као кључном енергенту.

„Застој реформе тржишта електричне енергије и гаса у БиХ је очигледан. Постоји план имплементације реформе, али би извршна и законодавна власт требала активно радити на његовој имплементацији и предводити реформе.“, наводи се у извјештају.

У закључцима са самита који се тичу повећања удјела обновљиве енергије, наводи се да постојеће схеме потицаја за разне технологије у производњи  електричне енергије  из  обновљивих извора  у оба  ентитета  имају своја ограничења. „Уважавајући потребе и развој тржишта неопходан је   прелазак   на   схеме   потицаја  базиране   на тржишним принципима, на основу феедин премија и аукција. Законске, регулаторне, административне и финансијске   мјере  неопходне   су  да   би   се подстакло кориштење обновљиве енергије у Босни и  Херцеговини  и  осигурало  постизање циљева  за 2030. годину.“


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.