Монопол над демократијом: Жене мањина на изборним листама!

Женама је мјесто тамо гдје се доносе одлуке.

Nikola Vučić / 19. октобар 2020

 

О универзалности људских права још се говори на разини идеалистичког мишљења. Она су, најједноставније речено, и даље увјетована друштвеним, економским, културним и политичким околностима. И то је оно због чега још широм свијета свједочимо немогућности да сваки човјек живи једнако, равноправно, без угњетавања и без било којег вида тортуре и агресије. Ни Босна и Херцеговина, иако је номинално демократска земља у којој је поштивање људских права императив, будући да је њихово темељно поштивање уткано и у највише правне акте, не може се похвалити људско-правашким озрачјем. Разлози за то су вишеструки, почевши од патријархалнога насљеђа преко економског дисбаланса, све до празнина у колективном знању о томе шта демокрација као друштвено-политичко окружење подразумијева. А једно од демократских учења је и друштво базирано на родној равноправности.

Демократија, право гласа, жене на листама

Концепт заступљености је у срцу модерне демократије, што значи да се опћи интереси људи изражавају путем демократски изабраних заступника и заступница. А како се истиче у полазној студији о баријерама политичком учешћу жена у Босни и Херцеговини, право на заступљеност и право на одабир заступника и заступница постала су универзална и основна права загарантована уставом. Међутим, универзално право гласа, које је поступно уведено, најприје је било резервисано за мушкарце. Право гласања и кандидовања на свим изборима је био примарни захтјев покрета за женска права током деветнаестог вијека и прве половине двадесетог вијека, што је резултирало тиме да је већина земаља осигурала универзално право гласа жена и мушкараца.

Централна изборна комисија овјерила је 425 кандидата за начелника/градоначелника од чега 29 (6,82 посто) жена и 396 (93,18 посто) мушкараца.

Говорећи ријечима Рутх Бадер Гинсбург, женама је мјесто тамо гдје се доносе одлуке. Али у Босни и Херцеговини до мјесто (парламентарне клупе) још је највећим дијелом резервирано за мушкарце, а политика се и даље, слиједом патријархалне логике, тумачи као мушки посао. Томе свједоче и актуелни подаци да је за предстојеће Локалне изборе 2020. године тек 29, односно мање од седам процената кандидаткиња на листама за начелнице и градоначелнице, што указује на алармантност “родног карактера” босанскохерцеговачке демократије.

Стање у Босни и Херцеговини, према раније наведеној студији (УНДП) није пуно другачије од 1995. године, будући да је евидентно како су жене недовољно заступљени род у политици. Стање се није промијенило ни од Опћих избора 2018. године са 21,4% изабраних жена у Парламентарној скупштини.

Резултат је такав упркос квоти коју прописује Изборни закон за мање заступљени род на листи кандидата/киња и унаточ броју активности усмјерених ка изградњи капацитета и промовисању жена у политици. Такав процент је испод просјека од 26,4% и испод прага од 40% из Закона о равноправности сполова у БиХ, стандарда Вијећа Европе па чак и испод темељног пекиншког мјерила од 30%”, наведено је у студији УНДП-а.

Ова полазна студија је, како се у њој изричито и наводи, потврдила да структурне баријере политичком учешћу жена постоје у Босни и Херцеговини. Тај закључак се заснива на холистичкој процјени актуелног стања и анализи међународних и домаћих стандарда, изборног дизајна, активности које проводе контекстуални омогућитељи, стања родне равноправности у политичким странкама и улоге медија: “(...) поред тога, на ове напоре је до данас увелико утицала родна неравноправност и родни стереотипи који имају најважнији утицај на тренутни ниво учешћа жена у Босни и Херцеговини”, наводи се у Закључцима студије.

Стереотип о политици као мушком занату

Иако су у Босни и Херцеговини на снази законски механизми за родну избалансираност, бројке показују да стереотипна предоджба о политици као мушком занату и даље убједљиво води над људско-правашким и родно-сензитивним праксама које слиједе земље Европске уније, оне земље с којима владајуће структуре Босне и Херцеговине, готово утопијски, намјеравају бити унутар ЕУ породице. Према истраживањима, колективна свијест људи у БиХ конструирана је под велом традиционализма и стереотипног схваћања; ставља жену у положај мајке, супруге, домаћице. Како у једној од својих публикација наводи Глобал Аналитика, мушкарци - политичари у медијима још говоре о женама користећи се стереотипним моделима као оних које у већој мјери падају на терет државе (студенткиње, мајке/породиље), а мање као особе које доприносе развоју земље (подузетнице, стручњакиње, научнице). Стога је неопходно преузети системске кораке с циљем постизања дугорочних промјена.

 

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.