Можете се заразити и у изолацији: Све што требате знати о заштити од ЦОВИД-19

Ево смјерница свјетских здравствених организација и стручњака...

BUKA portal / 25. март 2020

Свјетски експерти наводе да, према досадашњим анализама случајева инфекције ЦОВИД-19, овај коронавирус у око 80 посто случајева узрокује благу болест (или без пнеумоније или благу упалу плућа) и већина обољелих се опоравља, 14 посто их има тежу болест, а шест посто их има тешки облик болести. Већина најтежих облика и смрти догодила се међу старијим особама и онима с другим хроничним болестима.

Међутим, у посљедње вријеме низоземски и француски медији пишу како готово половину случајева оних на интензивној њези чине млађи од 50, односно 60 година. Дакле, сасвим је погрешно сматрати да су млади отпорни.

Да поновимо још једном - како се заштитити од коронавируса? Шта дјелује, а шта не? Како одржавати хигијену? Како се поставља сумња на болест? Вјеројатно већ данима слушате све могуће службене и полуслужбене савјете.

Но, ево смјерница свјетских здравствених организација и стручњака...

1. Не идите пречесто у трговине

Молекуларни биолог Гордан Лауц пренио је истраживање из "Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине", који се, каже, сматра озбиљним извором информација.

"Овај несретни вирус који узрокује ЦОВИД-19 живи врло дуго на разним површинама. Најгора је, чини се, пластика на којој је вијабилан и након два дана. Дакле, ако нетко кашље у руку и онда дира некаква млијека, јогурте, пакете тоалетног папира или сл. у трговини, ако немате среће и налетите на такво пакирање и након два дана, можете донијети вирус кући. Трговци, пазите што радите. Ако је нетко сумњив, шаљите га одмах кући, јер ће иначе ваша трговина постати извор заразе. Замислите само да је благајница случајно заражена...", написао је Лауц на свом Фацебооку.

Дакле, чим изађете из трговине, прије него сједнете у аутомобил, одмах обавите дезинфекцију руку. Наиме, кроз трговине прођу стотине и стотине људи и то су тренутачно највећа окупљања људи. А вирус, како су већ упозорили научници, може дуго живјети на пластици, металу. То, наравно, укључује амбалажу у трговинама или пак колица и корпе које су дирале стотине особа. Наравно, не требате стварати мјесечне залихе, али исто тако не требате ни у трговине ићи сваки дан.

2. Скидајте ципеле

Кад се вратите из трговине, љекарне, болнице или неког другог јавног мјеста онда се прије уласка у стан или кућу изујте и пресвуците, не улазите у обући и одјећи у којој сте били вани у друге просторије у стану.

Одјећу не тресите, нити је наслањајте на друге ствари. Можете је ставити прати или зрачити. Дезинфекцијским средством на бази алкохола попрскајте кључеве, мобител, новчаник. Руке добро оперите сапуном и топлом водом.

Ђонове ципела очистите средством на бази хлора и оставите на балкон, испред врата, одвојен ходник...најбоље је користити једне ципеле док све ово траје.

3. Треба ли дезинфицирати амбалажу?

Стручњаци наводе да се вирус више сати и дана може задржавати на пластици и другим материјалима, стога све оно што сте купили (ако није кварљиво) можете одложити у неку другу просторију, рецимо ако имате шупу, и тек дан послије распакирати и унијети у кухињу. Пластичне и друге површине на амбалажи можете пребрисати у раствору сапунице, те ту крпу послије опрати на високој температури или бацити.

"Прање сапуном требало би помоћи. Иако сапун и вода неће убити све клице, чишћење сапуном требало би бити учинковито у уклањању коронавируса и осталих микроба с површине", написао је Неw Yорк Тимес у свом водичу.

За брисање амбалаже хране наводно се може користити и оцат, иако се не зна убија ли вирусе и у којој мјери. Природни антисептици немају тако снажна антимикробна својства као синтетски, али су готово нетоксични, немају нуспојава и еколошки су оправдани, наводи Наставни завод за јавно здравство Приморско-горанске жупаније, уз напомену да се оцат као средство за опћу дезинфекцију примјењивао код разних епидемија у повијести.

Примјена винског оцта као локалног антисептика за руке спомиње се за вријеме Аустро-Угарске (1830. – 1864. године). Завод напомиње да је проф. Емили са својим сурадницима истраживао петпостотни вински оцат за примјену у дезинфекцији воћа и пријесних салата. Утврдили су да уништава вибрионе колере, схигеле и салмонеле у времену од 10 до 15 минута (Лијечнички вјесник, 1972. и 1974.). Илић са својим сурадницима утврдио је да 4-постотни вински оцат има добар учинак на вегетативне облике бактерија (Пула, 1984.). Нека новија исраживања су показала како 10-постотни оцат може уништити вирусе грипе.

"Оцат има киселине у себи и има способност оштећења бактерија и вируса, али то није нешто што бих препоручио да спријечим ширење коронавируса", каже стручњак за заразне болести Амесх А. Адаља из центра "Јохн Хопкинс".

Међутим, ако немате нешто боље, можете пробати и с оцтом, неће вам нашкодити, а може бар мало помоћи. А можете направити и отопину са сапуном, али пазите да та отопина не дође у додир с храном. Након што оперете амбалажу с храном, оперите руке, а крпу с којом сте брисали површине или баците или одмах оперите.

4. Шта и када чистити у властитом дому?

Најмање два пута дневно чистите све додирне површине: радне површине, паметне и друге телефоне, ПОС уређаје, типковнице, конзоле, рачунала те друге додирне површине које користи већи број особа.

Додирне површине које користи већи број особа, попут ПОС уређаја, прекријте једнократном марамицом или папирнатим ручником те преко њих додирујте уређај. Можете их свако мало попрскати алкохолом.

Сваки дан чистите свој дом уобичајеним детерджентом за кућанства и водом. Посебно често чистите додирне точке у кућанству као што су ручке на вратима, ручке на прозорима, славине у тоалетима и кухињама, типке водокотлића, даљинске управљаче, прекидаче за струју и звона на вратима.

5. А ако се епидемија прошири?

Ако се у вашој околини забиљежи већа појавност заражених, требали бисте чешће чистити стубишта и улазе испред зграда, врата, рукохвате, кваке, али и властите домове, посебно заходске просторије које користи већи број укућана.

Прије него што почнете с чишћењем, ставите маску и рукавице. Избјегавајте додиривање лица и очију тијеком чишћења. Држите прозоре отворенима да се простор провјетрава и/или укључите вентилацију. Очистите под детерджентом те након тога дезинфицирајте.

Очистите тоалете, укључујући заходску шкољку и све доступне површине у тоалету детерджентом те након тога дезинфицирајте. Немојте користити пакирање с распршивачем за наношење дезинфекцијског средства јер може доћи до прскања које може даље ширити вирус. Уклоните постељину, јастучнице, деке и друге тканине те их оперите. За прање користите перилицу рубља (програм на 90 °Ц) и детерджент за прање рубља.

Након чишћења крпе оперите на 90 °Ц. Скините рукавице и маску те их ставите у пластичну врећицу, а затим оперите руке сапуном и водом. Сав отпад настао током чишћења треба што је прије могуће одложити у канте за отпад. Истуширајте се и пресвуците одјећу одмах након чишћења. Оставите прозор отвореним и/или вентилацију укљученом да се просторија темељито прозрачи.

6. Која средства користити?

Дезинфекција се изводи регистрираним дезинфекцијским средствима која дјелују на вирусе према упутама произвођача.

Еуропски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) препоручује средства на бази сљедећих активних твари: етанол, натријев хипоклорит, глутаралдехид, изопропанол, бензалконијев клорид, натријев клорит. Строго се ваља држати упута произвођача о концентрацији производа током чишћења!

7. Социјални контакт

Немојте дијелити чаше, шоље, друго посуђе и прибор за јело с другим особама, чак ни с укућанима. Прије јела и пића увијек, али баш увијек, оперите руке. Избјегавајте руковање, грљење и пољупце те одржавајте размак од барем једног метра код разговора на отвореном и два метра у затвореном простору. Избјегавајте веће групе људи и јавна окупљања. Што више ходајте и користите бицикл.

8. Прање руку

С руку се вирус најбоље "скида" топлом водом и сапуном. Сапун је као заштитно средство на првом мјесту и за многе научнике, пуно прије различитих дезинфицијенса.

Саллy Блоомфиелд, лондонска стручњакиња за инфекције, пише Слободна Далмација, наводи да је најважније прати руке те избјегавати дирање носа, уста и очију. Неки ће мислити да је то лако, али многи нису ни свјесни да људи, показују истраживања, у сат времена главу додирну просјечно 23 пута. Када сапун и вода нису доступни, можете користити дезинфицијенс који садржи најмање 60 посто алкохола. Вирус улази у тијело кроз очи, нос и уста.

9. Вода није довољна

Експерти наводе да је доказано да прање руку само водом нема ни приближан учинак у спрјечавању ширења заразних болести. Прање руку сапуном и водом доводи до растапања масноћа и прљавштина које носе већину микроорганизама те остављају наше руке чистима. Руке треба прати око 30 секунди. Најприје их треба смочити, онда нанијети сапун, добро протрљати дланове па ући у простор између прстију. Затим кружним покретима треба проћи длан и горњу површину руке. Нокте треба скратити јер испод њих се знају накупљати нечистоће, те контаминанти попут бактерија и вируса.

10. Како руке преносе заразу

Нашим рукама дотичемо практички све, њима се рукујемо, дирамо новац, хватамо се за кваке, држимо рукохвате у аутобусима... Узмимо за примјер особу која има прољев а не опере правилно руке након кориштења WЦ-а. На њеним рукама лако могу доспјети микроорганизми из њезине столице. Након тога дио тих микроорганизама остат ће на оним површинама које та особа додирне – на кваки, на рукама друге особе, на тастатури, на рукохвату у аутобусу. Ако та особа, примјерице, реже краставце за салату, на њих ће такођер пријећи микроорганизми. Још су бољи примјер болести које се преносе зраком, попут грипе.

Особа која има грипу кашљањем и кихањем шири вирусе у своју околину, који на концу највећим дијелом заврше на разним површинама – подовима, столовима, столицама, намјештају. Када здрава особа рукама дотакне неку од тих загађених површина, пренесе вирусе на своје руке, а након тога дирајући очи, нос или уста зарази саму себе.

11. Ако сте старији од 60

Тедрос Адханом Гхебреyесус, генерални директор Свјетске здравствене организације, позвао је све старије од 60 година да остану кући. Препоруча се најприје лијечника контактирати телефоном ако је особи потребан рецепт или савјет. Сматра се, на темељу доступних података о новом коронавирусу, да особе у животној доби 60+ или које имају неку кроничну болест попут болести кардиоваскуларног система, респираторног система или дијабетеса, имају већи ризик од развоја тежег облика ЦОВИД-19.

12. Како се поставља сумња на болест

Требају бити задовољени сљедећи критерији:

Пацијент показује знакове и симптоме акутне респираторне инфекције (нагли почетак барем једног од сљедећег: кашаљ, повишена тјелесна температура, краткоћа даха) и није могуће објаснити симптоме другом етиологијом и путовао је или боравио у земљи/подручју с локалном или раширеном трансмисијом болести унатраг 14 дана прије почетка болести; пацијент с било којим симптомима респираторне болести који је унатраг 14 дана од почетка симптома био у блиском контакту с болесником који је класифициран као вјеројатан или потврђени случај ЦОВИД-19; пацијент с тешком акутном респираторном инфекцијом – повишена тјелесна температура и барем један од знакова респираторне болести (тј. кашаљ, кратак дах) која захтијева хоспитализацију, а која се не може објаснити другом етиологијом.

Опште мјере заштите

•• Редовито перите руке сапуном и водом или користите дезинфицијенс на бази алкохола.
•• У аутомобилу или джепу држите дезинфицијенс, најбоље на бази алкохола (60 или 70 посто).
•• Када кашљете и кишете, прекријте уста и нос папирнатом марамицом и послије је одбаците у кош за отпатке те оперите руке.
•• Ако други људи кашљу и кишу, а не стављају руку на уста, упозорите их.
•• Прескочите руковања, љубљења, било какав блиски контакт.
•• Избјегавајте блиски контакт (одржавајте удаљеност од најмање једног метра, а по могућности два метра) са свим особама, а посебно с онима које имају симптоме инфекције дишних путева, односно који имају најмање један од сљедећих симптома: повишена тјелесна температура, кашаљ, грлобоља и кратак дах. 

Мјеста и предмети на којима је могућа већа појавност вируса

 

- Трговине
- Шалтери (полиција, банке, уреди државне и локалне самоуправе)
- Таxи
- Апотеке
- Домови здравља
- Домови умировљеника
- Болнице
- Рукохвати у зградама
- Кваке
- Управљач возила
- Новчаници
- Кључеви
- Мобители
- Одјећа и обућа (ако сте били на неком јавном мјесту)
- Амбалажа из трговина


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.