Мрачна страна путовања: Како све већи број туриста утиче на планету?

Раст јефтиног међународног авио-превоза учинио је путовање приступачнијим, али како то утиче на планету и живот на њој?

BUKA portal / 01. август 2019

Foto: Ilustracija

 

Туризам у свету је у порасту, и 2018. године - по подацима Светске туристичке организације (Wорлд Тоурисм Организатион, УНТWО) - забележен је рекорд од 1,4 милијарде међународних туристичких долазака, што је пораст од шест одсто у односу на 2017, пише лондонски лист "Гардијан".

Туризам игра све важнију улогу у глобалној економији те је 2018. донео око 1,7 милијарди долара, или око два одсто укупног глобалног БДП-а.

Године 1950. у свету је било свега 25 милиона међународних туристичких посета, 1970. је тај број порастао на 166 милиона, а 1990. године на 435 милиона.

Раст јефтиног међународног авио-превоза учинио је путовање приступачнијим, рецимо од Лондона до Диселдорфа цена авионске карте је чак нижа цене дневне карте за лондонски градски превоз.

Ванредни професор економије на Универзитетском коледжу Лондона (УЦЛ) Никодим Сумило рекао је за "Гардијан" да је раст глобалне туристичке индустрије делом последица раста дигиталних услуга - "онлајн рецензија" и онлајн резервација које су смањиле цене, те више људи чешц́е путује.

Француска најпосећенија дестинација

Одговор на питање која су најпопуларнија одредишта, по УНWТО-у, јесте да четири петине туриста путује унутар региона у којем живи. Ипак, дугорочни тренд је да Европа предњачи по прекоморским посетама, те је само прошле године примила 713 милиона посетилаца.

У читавом свету, Француска предњачи, а следе Шпанија, САД, Кина и Италија. Велика Британија је седма најпосјец́енија земља света.

Француска је 2017. године дочекала 90 милиона посетилаца, од чега готово 70 милиона из других европских земаља. Другопласирана Шпанија имала је 82 милиона туриста, САД су на трећем месту са 77 милиона, следе Италија са 58, Мексико и Велика Британија са по 39, Немачка са 37, Тајланд са 36, Турска са 32 милиона гостију.

Прошле године путовања у Северну Африку порасла су за 10 одсто, а туризам у подсахарској Африци и на Блиском истоку такође расте, јер расте потражња за "неконвенционалним одредиштима".

Компанија за локални превоз "Убер" је 2018. године рангирала најпосец́енија места света. "Емпајер стејт билдинг" у Њујорку је заузео прво место, а следе градски "Торањ слободе" и "Торањ ЦН" оба у - Торонту. Тек после њих су се пласирали Тријумфална капија и Ајфелова кула у Паризу, као последњи међу пет најбољих.

Бакингемска палата, једина британска атракција међу "Топ 15", тек је седма, и то испред Берлинског зида, Ватикана, Дизниленда и - египатских пирамида.

Огроман раст броја кинеских туриста

Број туриста које даје нека земља резултат је висине прихода и величине становништва, бележи "Гардијан".

Пораст богатства Кине резултирао је огромним растом туризма Кинеза у иностранству, што их је претворило у највец́е светске туристе. Кинески туристи су 2017. године остварили 143 милиона путовања у иностранство, а следе их Немци (92 милиона), држављани САД (87.8 милиона) и Британци (74.2 милиона).

Поређења ради, Пољаци су имали 47 милиона туристичких путовања, туристи из Марока, Алжира и Зимбабвеа заједно имали су 11 милиона туристичких путовања, колико и Аустралијанци који због удаљеност свог континента ваће за слабе путнике.

По подацима британске Службе за статистику, Британцима су омиљена одредишта Шпанија, Француска и Италија, а затим САД.

Туризам убрзано расте и у Русији, чији је број туриста порастао за 16 одсто прошле године. Француска и Аустралија су све важнији играчи, с растом од 10 односно девет одсто.

Хорде пијаних туриста уништавају знаменита места

Ипак, хорде пијаних туриста из непрекидног низа препуних авиона мрачна су страна туризма која масовно уништава и знаменита места и тамошње људске заједнице.

Туристи су одговорни за велике количине пластике за једнократну употребу која загађује обале и угрожава дивље животиње, ловци на сувенире разбијају корале и друге природне знаменитости, а понегде и споменике, да би који комад однели за успомену.

Док су загушен саобрац́ај и пренатрпаност добро документовани пропратни ефекти туризма, Сумило указује и на интензиван притисак туриста на болнице и јавни превоз, а чак су понегде јавне службе неспособне да снабдевају локално становништво.

Професор Сумило наглашава погубан утицај куц́а за одмор на локалне заједнице: празне током вец́ег дела године, оне смањују понуду станова за локално становништво, ограничавају економски раст и воде сталном поскупљењу некретнина.

"Када говоримо о путовањима и туризму, размишљамо о плажама, одмаралиштима и знаменитим пејсажима", рекла је за "Гардијан" професорка туризма и међународног развоја на Универзитету у Брајтону Марина Новели.

"Али обично не размишљамо о политици коришћења јавног простора, о социјалној правди, о равноправности полова, смањењу сиромаштва, о управљању животном средином или о утицају који епидемије или сукоби могу изазвати у туристичким одредиштима", рекла је она за "Гардијан".

Градови се од места за живот претварају у туристичке дестинације

По Клаудију Милану, из Школе за туризам "Остелеа", у Барселони, прекомерни туризам је делимично последица општег раста мобилности. Повец́ана међународна путовања довела су до пораста броја страних студената, радника-миграната, грађана који су власници по два сезонска дома. Он је нагласио и улогу неолиберализма, за који каже да градове "претвара од места живота у туристичке дестинације".

Такође је за неконтролисани раст туризма окривљен пораст броја апликације за краткорочно изнајмљивање станова и кућа. Прошлог месеца, десет европских градова је послало заједничко писмо ЕУ тражец́и борбу против сајта "Аирбнб". Та компанија је већ дуго критикована јер доприноси несташици станова на тржишту, поскупљењу некретнина и расељавању локалних становника.

Прошлог месеца, живописни белгијски град Бриж је најавио да ц́е забранити оглашавање дневних излета, ограничиће број долазака туристичких бродова-хотела и променити режим њиховог пристајања да би смањио гужву током викенда.

Тај град који је на Листи светске баштине организације УНЕСЦО, доживео је раст туризма у протекле две године од чак 28 одсто, те градоначелник Дирк Де Фов сумња у способност града да се даље носи с растуц́им бројем туриста. "Морамо више да ограничимо прилив туриста да Бриж не би сасвим постао Дизниленд", рекао је он.

Прошле године је још један светски споменик УНЕСЦО, Дубровник, најавио ограничење долазака бродова за крстарење. Пошто су древне уличице постале пренатрпане, ограничен је број туриста у старом граду, као и број столова и столица угоститељских радњи и сузбијена је улична продаја сувенира која је привлачила туристе.

Следец́и стопе популарне Мајорке, Рим - који годишње угости 15,2 милиона туриста - недавно је најавио борбу против неувиђавности туриста: борбу против пијанства и разузданог понашања и забрану шетње градом у купаћим гаћама.

Париз је почео да скида безбројне "заветне" катанце које су парови заљубљених туриста качили на ограде мостова јер су њиховом тежином ограде оштец́ене, а естетика мостова покварена.

Међутим, такве циљане мере можда нису довољне. Професор Милано каже да је за смислену промену туристичке индустрије најпре потребно променити начин схватања туризма.

"Туризам се углавном мери само по броју међународних долазака, али потребни су нови показатељи", каже Милано. "На пример: Да ли има родне равноправности у туристичкој индустрији? Зашто су директори углавном мушкарци? Да ли су послови у туризму пристојни? Шта је са животом локалних становника? То како дефинишемо и разумемо туризам, јесте политичко питање", указао је он.

Ни богаташи из 17. века нису били ништа бољи туристи  

Иако туризам може изгледати као савремена појава, археолошка ископавања су доказала да су ране цивилизације, као што су Феничани, Маје и династија Шанг, путовале не само ради трговине, него и због радозналости.

Рана ходочашц́а, попут оних у Меку и на будистичке локације, неки су од најранијих примера путовања да би се посетила популарна места.

Ванредни професор међународне историје у Лондонској школи економије Пол Сток налази темеље савременог туризма у "Гранд туровима", како се звала мода великих путовања богаташа, која је почела у 17. веку. Енглеске аристократе су путовале увек истом рутом по Европи: почевши од Париза, преко југа Француске, затим у Италију, и преко Немачке назад у Енглеску.

Извештаји из тог доба показују да су многе туристичке активности "Гранд тура" сличне данашњим: сакупљање сувенира, опијање и разуздано банчење, чак и "сексуални туризам".

За богаташе је то био и облик доказивања зрелости, те су на та путовања махом ишли сасвим млади, одмах по завршетку школовања, слично као што је и сада.

Тешко је одредити када су се ти обрасци развили у чисту индустрију, али Томас Кук, оснивач популарне туристичке компаније, своју прву туру је организовао 1841. године. Он се сматра "оцем савременог туризма", а његова компанија данас има мултимилионски приход, закључује "Гардијан".

натионалгеограпхиц.рс


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.