Музеј 2. засједања АВНОЈ-а у Јајцу: "Борба против фашизма се води одгојем у породици и школи"

Музеј ИИ засједања АВНОЈ-а (Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије) основан је 1953. године, а објекат у којем је смјештен вуче своју историју још из времена када је служио као дом Соколског друштва

Sara Velaga / 09. мај 2020

foto: Sandro Nuhanović

Емсада Леко, директорица Музеја појашњава да је током рата 90-тих музеј престао са радом, а уз то био опљачкан и девастиран. У поновни живот враћен је 2008. године, а највише заслугама бившег директора Енеса Милака, који је у међувремену преминуо.

Леко појашњава да је од читаве музејске грађе враћено тек око десет посто. Садашња библиотека садржи око 3 хиљаде књига, а некада је тај број био 10 хиљада. Комисија за очување националних споменика, прогласила је дом АВНОЈ-а националним спомеником а под заштиту су уведени и непроцјењиви портрети, дјела Ђорђа Андрејевића Куна.

У музеју су 2015. године сусрели се музелци из држава бивше Југославије први пут након рата 90-тих. Поставку музеја радила је Наташа Матаушић из Повијесног музеја Хрватске, док је Мојца Турк из Музеја новије хисторије из Љубљане дизајнирала паное. Музеј годишње посјети, како је казала Леко око 20-так хиљада људи, од чега је готово половина Словенаца.

„Овај музеј је утолико другачији од других што су у његовој обнови учествовале све државе бивше Југославије па се тако у њему налази такозваних шест „ниша“ и шест витрина које свака од држава испуњава својим сачуваним примјерцима прошлости по заданим темама. На паноима приказан је развој народне власти од формирања првих народноослободилачких одбора до Другог засједања АВНОЈ-а. Витрине су пак испуњене тродимензионалним предметима, као што су новине и значајни документи, а први су своје попунили Црногорци. Годинама касније неке витрине још увијек чекају додатне материјале, а србијанска и хрватска су најдуже биле празне“, казала је директорица.

Дио сталне поставке је локомотива, која се налази испред зграде, а која се према доступним сазнањима на дјелу слободне територије у новембру 1943. превозила вијећнике АВНОЈ-а из Словеније и Хрватске на засједање у Јајце.

У изради саме поставке значајно су учествовали Хисторијски музеј Сарајево и Архив Југославије из Београда, између осталих. Према неким причама, почетком рата 90-их музејска грађа била је пребачена у Цркву Св. Иве у Подмилачју. Фрањевци су тако сачували од уништења велике портрете Ђ. А. Куна, мањи број других умјетничких дјела и нешто књига из музејске библиотеке. Након рата људи су пронађене књиге с печатом музеја носили у Дом културе, из којег су касније враћене у обновљени музеј.

Пут збирке цртежа Божидара Јакца (власништво Музеја ИИ засједања АВНОЈ-а) био је изузетно занимљив и специфичан. Музеј ИИ засједања АВНОЈ-а је 2012. добио назад дио збирке из Музеја савремене умјетности Републике Српске. Оно што је посебно значајано је анонимно враћање 44 цртежа Божидара Јакца у Београд прије двије године, који су званично изложени у Јајцу 2018. године током обиљежавања Дана АВНОЈ-а.

Хладне просторије музеја али отворена срца домаћина који без обзира на недостатак средстава истичу како „нису ничији“, доказују како је снага воље и заједништва увијек јача од невоља које се пред њима нађу. За сада, једини редовни извор подршке за музеј долази из буджета опћине Јајце.

Директорица Леко за БУКУ поводом данашњег дана побједе над фашизмом истиче:

"Борба између добра и зла постоји од када је свијета и људи. Зло међу људима је стално присутно и борба против њега никад не престаје. Борба се води одгојем у породици и школи, борба се води културом, борбу воде медији као што је Бука и установе попут музеја."


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.