Музичар Милан Тица за БУКУ: Бањалучка музичка сцена је девалвирала, а људи постали пасивни и некритични

Ових дана Револт је послије низа година паузе поново активан и ради на новом материјалу. С Миланом Тицом разгварали смо за БУКУ о његовој музичкој каријери и бањалучкој сцени.

Ernest Bučinski / 28. јун 2019

Foto: BUKA

 

Средином деведесетих у Бањалуци је дјеловао бенд РЕВОЛТ који је један од најзначајнијих рокенрол бендова овога града, али и шире. Кроз Револт су прошли многи музичари који ће касније основати алтер бендове попут група "Јабуко са неграс" и "Сопот". Један од оснивача овога бенда Милан Тица био је гитариста у овом бенду, али упоредо се бавио и активизмом. Један је од оснивача удружења УНСА ГЕТО у чијим су се просторијама организовали бројни музички концерти и други културни догађаји, а простор је био значајан за бањалучке музичаре јер је имао и вјежбаону у којима су стварали тадашњи ауторски бендови. Револт је престао са радом 2008. године, а негдје у том периоду Милан је основао бенд Схизомантра, који је и данас активан. Ових дана Револт је послије низа година паузе поново активан и ради на новом материјалу. С Миланом Тицом разгварали смо за БУКУ о његовој музичкој каријери и бањалучкој сцени.

Јеси ли имао неких бендова прије Револта?

Прије Револта битнији бенд је био "Годс фоод". Била је то нека претеча Револта, свирали смо мелодични пунк-хардцоре. Настао је негдје 1993. године и трајао до 1995. године када је званично кренуо да ради Револт. Прије "Годс фоод" постојао је и бенд "Но наме'с" и отприлике у тим бендовима су били исти ти људи који ће послије чинити групу Револт.

Када си открио свој таленат и љубав према музици?

Негдје у осмом разреду основне школе успио сам да добијем прву гитару, акустичну наравно. Мој брат вршњак и ја смо кренули заједно да свирамо. Он је можда пар мјесеци прије научио да свира пар акорда па ме је упућивао у свиркање. Касније је то била моја жеља да наставим даље. У почетку су то биле пјесме од Азре, сјећам се да сам имао неки папир на којем су били акорди с текстовима Азре и Джонија Штулића. Послије тога је дошао панк, Сеx пистолси и Рамонси, тако да сам наставио музички да напредујем кроз панк и хардцоре бендове.

Деведесетих је био утицајан музички покрет "грунге" и бендови из Сијетла. Колико је он утицао на звук Револта?

Већ сам споменуо да су први бендови у којима сам свирао били пунк-хардцоре бендови. Послије тога све је то еволуирало у "цроссовер" гдје се тај панк мјешао са металом, репом, и другим жанровима, Бендови који су утицали на наше почетке јесу групе попут  "Биохазард", "Раге Агаинст Тхе Мацхине", наравно и "Соундгарден" и "Алице Ин Цхаинс", али и многе друге.

Револт је био активан десетак година. Колико сте албума снимили?

Револт је свирао од 1995. до 2008. године и снимио је један студијски албум "У кући бола", а имали смо објављених пар пјесама и на неким компилацијама. Захваљујући културним размјенама свирали смо у Италији, Данској, Холандији и гостовали по земљама региона. Револт се налази и у рок енциклопедији Петра Јањатовића међу бендовима који су дјеловали на простору еx-Yу, тако да смо и ту оставили неки траг. Њега смо упознали приликом нашег гостовања у емисији Гаража на РТС-у, у којој смо уживо одсвирали неких пет пјесама.

Гдје сте имали прве свирке? Ти си и један од активиста који је основао удружење ГЕТО.

Па наше прве свирке се вежу за КСЕТ (клуб студената електротехнике), а било је свирки и у садашњем КСБ (клуб студената Бањалуке), тад се звао Индеx. Деведесет и девете године почињемо да оснивамо удружење независних стваралаца ГЕТО. Први простор смо добили на кориштење 2001. године у насељу Нова варош. Ту смо организовали доста културних дешавања, између осталог и концерте. Кад смо се нашли да поразговарамо о идеји настанка удружења првенствено смо се фокусирали на музику и музичаре. Међутим убрзо смо схватили да то није само ствар музичара, већ и људи из других умјетности, па смо  касније инкорпорирали и људе који су се бавили другим умјетностима: визуелним, књижевношћу, перформансом и слично. Удружење је имало и свој фанзин који се звао "БЛ Фронт". Тад су у удружењу били Драган Вуковић, Ратко Пилиповић, Петар Топаловић, Љиљана Предраговић. То су сами почеци, послије су дошли други људи који су заузели своје мјесто у удружењу. У простору у Новој вароши били смо до 2008. године, а тада смо и изашли из удружења и одлучили да идемо својим путем. Ту су остали људи који су касније промјенили име удружења, назвали га другачије, а онда смо се ми организовали и вратили старо име удружењу. Од тада почиње нова фаза нашег дјеовања. У кругу фабрике "Инцел" нашли смо простор који нам је за сада најадекватнији и ту смо од октобра 2013. године.   

Након Револта основао си бенд Схизомантра.

С Схизомантром почињем 2008. године када фактички и Револт престаје са радом. У бенду су људи из пар бендова који су дјеловали у Бањалуци, из Рикола, Револта и још неких других група. Свирамо инструменталну музику. Првенствено све креће из неког джемовања и онда то лагано прераста у оквир музичке нумере. Има ту и пост-рока, психоделије, примјеса даба, можда чак у неким моментима и панка. Укратко, ради се о алтернативном рокенролу. За сада у бенду немамо вокала, само смо једну пјесму снимили с пјевачем, али у неком будућем пројекту и пјесмама највјероватније да ћемо имати и пјевање. Али све то зависи од инспирације и на који начин нас креативност води, јер ако у пјесми осјетимо да требају вокали онда ћемо их и снимити. Схизомантра има два ЕП албума "Између две мантре" и "Малибу ме рац" и радимо на неким новим пјесама. За сада не знам када ћемо објавити неки нови материјал. Имали смо гостовања у Словенији и у Србији, Новом Саду и Суботици.

 

 

Како вас нема на фестивалима?

Ми нисмо баш неки активан бенд и с обзиром на околности у којима се чланови бенда налазе још увијек смо на нивоу аматеризма и хобија. Разне су ту обавезе према породицама и пословима. Онолико колико можемо ми то стижемо.

Можемо онда рећи да бањалучка сцена има већином бендове који су на нивоу тог хобизма и аматеризма.

Имам осјећај да људи кад прођу неке одређене године и дођу у фазу да имају породицу и послове једноставно одустају од музике и да им је она тада нека задња рупа на свиралу. Прије свега треба бити посвећен и издвојити времена, наравно и средстава за опрему. Друга битна ствар је и што та тржишна страна није наклоњена овдашњим музичарима, јер просто оно што ми радимо нико не примјећује.

Да ли је проблем и што немамо неку озбиљнију дискографску кућу која би стајала иза бендова?

Мислим да Бања Лука никада није била никакав културни центар. Прије рата нисмо имали фактички ништа. Сад нешто имамо, али ствар је у томе да се треба задовољити тржиште, то јест треба да будете добра роба. Ако сте ви добра роба онда ће неко обратити пажњу на вас и покушаће да вас уновчи. То је кад гледамо тржиште, а кад причамо о бендовима мислим да немамо нешто пуно креативних људи. Налазимо се у некаквом паду. Можда смо некада и имали нешто, али данас оскудјевамо у креативним људима. Али фали ту још штошта. Ми у Бања Луци немамо нити један адекватан концертни простор. Ту су некакви објекти који су импровизовани за концертне активности. Имамо кафане у којима групе свирају и према томе бендови немају ни неку претјерану жељу да се баве ауторском музиком и углавном се баве обрадама. Свирају кавере и на тај начин зарађују новац и од тога живе. Музичари су постали као занатлије и то је сад судбина овог простора и ове сцене. Наравно да постоје ту неки ауторски бендови, али то је јако мало. Може се рећи да имамо све предуслове да се овдје не деси ништа битно и значајно (смијех).

Ипак, да ли ће ова сцена дочекати да се појави нека озбиљнија дискографска кућа?

Чисто сумњам, јер искрено говорећи не знам колико је занимљиво ово наше тржиште. Можда сам и досадан што увијек причам о тржишту. Запитајмо се и да ли је икоме у интересу да овдашња музичка и културна сцена стане на своје ноге?! Ова сцена је девалвирала у односу на другу половину деведесетих, а мислим да је најбољи период за бањалучку музичку сцену био од 1995. до 2005. године. Тада је постојало много креативних бендова и ја сам тад мислио да ћемо нешто да направимо као град. Међутим, већ од 2005. године па до данашњих дана то се лагано креће у нежељеном правцу.

Рок је бунтован. Колико данашњи рок бендови критикују друштвене недостатке?

Што се тиче саме критике друштва данас су људи постали пасивни и сматрају да је пассе кроз музику бити критичан према нерегуларностима у друштву. Ово мишљење поготово имају млађе генерације које су потпуно оперисане од било какве критике кроз умјетност. Мислим да је то данас на овим подручјима устаљено мишљење и да људи више воле да се зезају и да не причају о неким црним стварима које се дешавају овдје код нас када су у питању политика, економија, људска права и слично. Данас људи просто окрећу леђа од тога мислећи да им се неће десити нешто лоше ако не учествују у томе на тај критички начин. Имамо пар бањалуких група које се баве критиком друштва, ту је хип-хоп бенд "Брутал протест" и панк бенд "Испад". За остале бендове може се рећи да се баве забавом, јер све се и свело на забаву, корист и некакав елитизам.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.