На прагу БиХ: Све што требате знати о афричкој свињској куги

Афричка свињска куга је вирусна заразна болест свиња од које обољевају и домаће и дивље свиње, у форми хеморагичне грознице, високог постотка смртности и до 100 посто.

BUKA portal / 23. август 2019

Афричка куга свиња није опасна за људе, њен значај је више економски. Појава те болести, осим што узрокује велика угибања свиња, повлачи за собом трошкове око уништавања заражених животиња, накнаде штете власницима, казали су из Института за здравље и сигурност хране Зеница.

Подсјећају да је афричка свињска куга (АСК) унесена први пут на еуропски континент педесетих година прошлога стољећа. По Еуропи и јужној Америци се ширила из Шпањоске и Португала.

За актуалну епидемију крив је пријенос и улаз вируса 2007. у Грузију, одакле се болест ширила на Русију, Молдавију, Украјину, Кину, Литву, Латвију, Естонију, Пољску, Чешку, Мађарску, Румуњску, Бугарску и посљедњу у низу еуропских земаља у којој се болест, доста неочекивано појавила – Белгију. Од земаља у окружењу, погођена је Србија.

Афричка свињска куга је вирусна заразна болест свиња од које обољевају и домаће и дивље свиње, у форми хеморагичне грознице, високог постотка смртности и до 100 посто.

Ендемично, болест је присутна у субсахарској Африци, у популацији дивљих брадавичастих свиња, пријенос болести код ових свиња повезује се са крпељима из рода Орнитходорус. Међутим, епидемиолошки се увелико разликује пријенос вируса између домаћих и еуропских дивљих свиња тренутачно одвија у Еуропи.

Узрочник те болести је ДНА вирус из рода Асфивируса из породице Асфарвиридае. Од данас познатих 22 генотипа вируса, у Еуропи циркулирају два генотипа, генотип 1 који је утврђен на Сардинији и генотип 2 који је 2007. године утврђен у Грузији одакле се шири Еуропом.

Популације и домаћих и дивљих свиња у Еуропи подједнако оболијевају од АСК. Заражене свиње излучују вирус у околину 24 – 48 сати прије него су уочљиви клинички знаци болести. Вирус садрже излучевине (слина, исцједак из ока и носа, мокраћа, фецес и секрети сполних органа), али најважнији извор вируса је крв.

Зараза се шири директним контактом, али и посредно контаминираном храном, водом, стељом, опремом. На веће удаљености болест се преноси возилима и људима. Ширењу и преносу болести на веће удаљености погодује илегални промет свињама или свињским месним производима из болешћу захваћених подручја.

Такођер, болест се може преносити и кухињским отпадом међународних превозних средстава (авиони, бродови), а који се користи у храњењу свиња (помије), као и храна коју путници особно носе и непрописно одбацују.

Вирус АСК у вањској средини може преживјети дужи временски период уколико се налази у протеинском медију (месо, крв, фецес, коштана срж). Свиње се могу заразити и индиректним контактом преко посредника. Механички преноситељи су инсекти муха пецара (Стомоxyс цалцитранс), штакори, али и човјек.

Вирус се унутар популације дивљих свиња шири директним контактом. Дивља свиња је инфективна током 5-10 дана у вријеме инкубације, те током клиничке манифестације болести, уколико се развије клиничка слика. Даљње ширење болести међу популацијом дивљих свиња не овиси о појединачним миграцијама дивље свиње на велике удаљености, већ о географском континуитету густоће популације дивље свиње која омогућује поступно ширење болести.

Висока смртност свиња након кратке фебрилне болести у земљи или одређеном подручју карактеристична је за АСК код првог појављивања, што представља перакутни ток болести. Свиње угибају прије него се појаве клинички знаци болести. Висока температура (40-42 степена) се развија код акутног тока болести као и апатија, губитак апетита, груписање и понекад изражене сметње дисања. Понекад се јавља крварење из носа, зачеп и повраћање, а рјеђе прољев са или без крви у столици. Чест је побачај. Морбидитет у овом облику болести је 90-100 посто.

Лешине животиња угинулих у акутној фази болести често су доброг гојидбеног стања. Најкарактеристичније промјене које узрокује инфекција вирусом АСК су крварења (у кожи, лимфним чворовима и другим захваћеним ткивима) и промјене на слезени. Промјене на кожи су врло честе. Јавља се хиперемија коже (црвена до пурпурна боја коже), петехије и цијаноза. Ове промјене су најчешће локализиране на кожи екстремитета, ушки, прсима, абдомену и перинеуму.

Како за АСК не постоји цјепиво то се акценат ставља на мјере спречавања уноса ове заразе.

Мјере за превенцију АСК укључују и појачане санитарно-хигијенске радње, као што су биосигуроносне мјере, на фармама (дезинфекција, дезинсекција, дератизација), те што мање контаката међу животињама и људима са других фарми.

Еуропска унија донијела је Одлуку Комисије од 9. листопада 2014. о мјерама контроле здравља животиња у погледу афричке свињске куге у одређеним државама чланицама и о стављању изван снаге Проведбене одлуке.

У Босни и Херцеговини примјењује се Правилник о мјерама за надзор афричке свињске куге. Такођер као мјера, Уред за ветеринарство БиХ донио је одлуку и забрана увоза домаћих и дивљих свиња, меса домаћих и дивљих свиња, као и производа поријеклом од домаћих и дивљих свиња који нису били обрађени на начин да је са сигурношћу уништен вирус афричке свињске куге.

Ова мјера ће бити на снази све до добијања службене информације од стране надлежних тијела земаља захваћених АСК о престанку сумње на појаву афричке свињске куге, приопћено је из Института за здравље и сигурност хране Зеница.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.