Најљепша и најлуђа књига о Злу

О томе што је Лаутреамонт створио с 'Малдороровим пјевањима' тпортал.хр разговарао је с младим магистром француске књижевности Гораном Суботићем, који је на паришкој Сорбонне обранио занимљив рад на тему лудила у књижевности, и то на примјеру мемоара Бриенне Ле Јеунеа, док се сада припрема за докторат о проблематици лудила и аутобиографске књижевности. Малдорор је, несумњиво, својеврсни алтер-его Лаутреамонта, те су 'Пјевања' израз пјесникове несвакидашње психе.

Gordan Duhaček / 10. октобар 2012

Међу трагичним и уклетим пјесничким фигурама свјетске књижевне повијести, а таквих није мало (Јохн Кеатс, Артхур Римбауд итд.), Исидоре-Луциен Дуцассе познатији као Цомте де Лаутреамонт ипак заузима посебно мјесто. Лаутреамонт је 1846. године рођен је у уругвајском Монтевидеу, јер му је отац био тамо у дипломатској служби. У Француску је дошао тек живјети као 13-годишњак, а преживио је још сљедећих 11 година, већином усамљен и отуђен од друштва, из чега је изашло и његово једино заокружено књижевно дјело 'Малдоророва пјевања'.

У издању Шареног дућана у једној књизи под насловом 'Малдорор' окупљена су 'Малдоророва пјевања', кратка збирка пјесама и писма која је Лаутреамонт издавачу и критичару након што су 'Пјевања' објављена; укратко, ту је све што је овај прерано преминули књижевник икада написао. 'Малдоророва пјевања' су након објављивања била заборављена, а касније откривена и ревалоризирана као врхунско књижевно дјело ('документ настраног и помраченог ума', како пише преводитељ Звонимир Мркоњић у поговору), на које су се нарочито позивали надреалисти као најаву своје поетике.

О томе што је Лаутреамонт створио с 'Малдороровим пјевањима' тпортал.хр разговарао је с младим магистром француске књижевности Гораном Суботићем, који је на паришкој Сорбонне обранио занимљив рад на тему лудила у књижевности, и то на примјеру мемоара Бриенне Ле Јеунеа, док се сада припрема за докторат о проблематици лудила и аутобиографске књижевности. Малдорор је, несумњиво, својеврсни алтер-его Лаутреамонта, те су 'Пјевања' израз пјесникове несвакидашње психе.

Горан Суботић напомиње да 'Малдоророва пјевања ', између осталога, 'засигурно заузимају мјесто у богатој традицији текстова који упозоравају на то колико је 'сувремена' артикулација о метасистему књижевности заправо стара'. Ријеч је о дјелу које, истиче Суботић, 'не најављује само покрет надреализма, већ читаво двадесето стољеће': 'Тестирање конвенција и кодова књижевности очита је већ на врло површинској разини читања 'Малдорора'. Не знамо, стога, чујемо ли глас Дуцассеа - стварног аутора, Лаутрéамонта - псеудонима под којим се текст објављује, Малдорора - лика у тексту, или можда мистериозног гласа који се појављује у прва два издања текста потписаним као '***'. Не знамо приповиједа ли се или пјева. Ликови су лишени јасних психолошких портрета. Језик и стил мјешавина су романтичарског узвишеног, преко баналног, до апсурдног. 'Малдоророво пјевање' у једном тренутку одјекује силином вапаја трагичног јунака, у другом луцидношћу филозофа, а каткад се само изгуби у мелодичном баљезгању. Глорификација естетике зла, чудовисности и случајности, богати бестијариј, зијев с обзиром на строге класичне жанровске захтјеве, кориштење конкретних мјеста како би се простор у роману апстрахирао, итд. били су откривење за касније експерименте у поезији. Резултат је искуство читања које одговара халуцинацији, кошмару и трансу.'

Читање ове књиге је, каже Горан Суботић, 'искуство вртоглавице': 'С Малдорором сањаримо о злочину, крви, трулежи и патњи, чујемо крикове, одврћемо главу узнемирени страхотама које нам предочава, али истовремено реагирамо на његове шале и с њиме се смијемо. Читајући потписујемо пакт. Ужаснути смо, овај пут самима собом, али исто тако и потајно фасцинирани мрачним свијетом који се пред нама открива и који нам је дан на искушење, дирнути љепотом исписаних слика и затровани мислима којима се у свакодневници опиремо. Ужитак у читању долази управо из магијског опоја изазваног отровом: фрагментом забрањеног знања који нас неповратно одводи у стање нелагоде и неприлагођености, али нам истовремено нуди и нову, другачију перспективу и стимулира промјену.'

Зато и не чуди што је тешко одредити је ли Лаутреамонт написао поему, роман или нешто треће, односно недефинирано. 'На жанровској разини 'Малдорор' се чини једнако уклет, једнако несталан и једнако полиморфан као његов главни лик. Примјећујемо фрагменте многих жанрова, али га не можемо редуцирати нити на један. Не само да примјећујемо хетерогеност жанрова као што су еп, роман, (псеудо)аутобиографија, дневник, и слично, већ је тешко рећи спада ли 'Малдорор' под наративне или лирске облике. Константно мијењање стратегије читања на коју смо приморани резултира илузијом да текстуална, односно фикционална стварност, није онако добро садржана у књижевном медију како смо навикли. Прво пјевање 'Малдорора' управо тематизира претапање једног свијета у други – фикционалног у стварни, унутарњи свијет лика који осмозира с читатељевим.', објашњава Горан Суботић.

Ипак, није Лаутреамонт ни први ни посљедњи који се у књижевности бавио мистеријама лудила и зла, каже Суботић: 'Брон, Пое, Саде, Бауделаире, Гоетхе, да споменемо само нека од имена из канона, бавили су се истим проблемом из различитих перспектива. Стога, на примјер, ако површно успоредимо Садеову и Лаутрéамонтову визију зла, брзо ће нам постати јасно зашто се читајући Садеа осјећамо одбојност, а читајући Лаутрéамонта несигурност и немир. Наиме, Садеова Јустине, унаточ свим невољама које јој се догађају, инзистира на врлини, а читатељ се, иако ужаснут сликама и епизодама Зла, реферира на добро утабану хијерархију морала. У 'Малдорору' таква референца изостаје, сјеме Зла налази се у сâмом Створитељу, те се изгубљеност у стратегији читања надопуњује и дезоријентираношћу у морално-етичкој стратегији. Код Садеа се разлика Добра и Зла приказује као бјелодано јасна, критерији Добра користе се с циљем описивања Зла. Можемо рећи да Лаутрéамонт отежава ту дихотомију одлобађајући идеју Зла од идеје Добра.'

 

Текст је преузет са Т портала

 

 

 


Бука препорука

Рецензије

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.