Најновије упозорење да срљамо у катастрофу нам је стигло од банкара

Примере за то имамо и у БиХ колико хоћемо.

Vice / 10. август 2018

 Супротно увреженом мишљењу, најважнији посао банака није извлачење непостојећих пара из буље како би оптеретили обичног човека кредитом на двадесет година, иако им, мора се признати, то јесте важна делатност. Најважнији посао у оквиру банке, то јест сваке озбиљне банке, јесте процена ризика, јер је у основи профита одређени ризик – да онај коме банка позајми паре неће моћи да их врати.

 

Британски ХСБЦ је озбиљна и светски поштована банка, упркос скандалима као што је манипулација Фореа или згодан нестанак Гадафијевих пара пошто је убијен – или можда баш због таквих скандала. Зато, када нас ХСБЦ јавно упозори да смо у дубоком срању, не би било лоше да застанемо и саслушамо.

 

ХСБЦ је недавно објавио месечну „ноту“ у којој њихови топ аналитичари износе своје мишљење о глобалним кретањима и трендовима, као одређену врсту смернице за инвеститоре и клијенте – што је иначе редовна пракса најјачих светских банака. С тим што је ова нота садржала мало тврђу поруку, засновану на подацима Глобал Фоотпринт Неторка, (ГФН) међународне невладине организације која се бави одрживошћу и промовише еколошку информисаност у доношењу важних одлука. И ГФН нам ове године поручује да смо потрошили све ресурсе које нам планета Земља пружи током једне године за свега 7 месеци.

 

Ако вам је тешко да укопчате концепт, замислите овако: на целој планети се током једне године створи одређена количина чисте воде, стаса одређена количина јестиве рибе, до зрелости израсте одређена количина биљака, па се одређена количина ваздуха прочисти итд. Мисли се на оно што се догоди природним путем, дакле не рачунају се рибњаци, стакленици, пречишћивачи и пумпе. Е, па количину тих ресурса које Земља природно створи (нећемо јеботе рећи „произведе“ јер онда смо стварно изгубили) ми смо успели да потрошимо за седам месеци. 

 

Дакле, у 2018. се већ 1. августа догодио такозвани Еартх Оверсхоот Да, дан који је као концепт установљен још пре 50 година, а представља тренутак у години после којега трошимо више него што од планете добијамо.

 

Проблем је у томе што је тај дан ове године дошао 1. августа, и што сваке године долази све раније. На то не утиче само већа потрошња него и климатске промене које на свој начин арче ресурсе. Рецимо, када прошлог лета изгори скоро 5 милиона хектара шуме само у Калифорнији, а да не помињемо Грчку и Сибир - који не помињемо јер руска влада малко крије колики је обим пожара тамо као да је у питању нови Чернобиљ, а ко зна, можда и јесте.

 

Примере за то имамо и код нас колико хоћемо. Наш најзначајнији природни ресурс, а то је вода, не само да се продаје за експлоатацију компанијама којима је одрживост и очување природе на неком јаком претпоследњем месту од дупета свирале, него се и директно уништава, заједно са екосистемом, да би се омогућио профит појединцима. Да, мислим на "мини хидроелектране".

 

И онда нам продају кесе за два динара јер је забога проблем у томе што бацамо кесе свуда. Мислим, океј, истина је да ћемо се угушити у најлону и да немамо баш развијену свест о одлагању отпада али рекао бих да одговорност почива на онима који су такав систем осмислили, па би сада они требало да нам макар поклоне цегере, а не да пребацују одговорност и трошак на нас појединце који смо ионако слуђени јурњавом за пристојним послом или за повратком Косова. Док се свет око нас, укључујући и Косово, неумитно загрева и постаје све истрошенији.

 

Према ХСБЦ-овој анализи, нико није стварно спреман за такав развој ситуације, ни државе ни мултинационалне корпорације. Иако сви већ добро знају шта се дешава, ништа се озбиљно не ради н томе да се све бржи процес полураспада макар успори, а камоли преокрене. У анализи се користи банкарско-борговски речник, типа да ће адаптација на овакву ситуацију бити најважнија у будућности, и да је потребно пазити на „друштвене последице“. Или народски – биће срања ако се они који доносе одлуке не саберу под хитно.

 

Освежавајуће у овој депресивној причи, идеалној за ово депресивно лето које осцилира између потопа и пожара, јесте што ХСБЦ индиректно признаје једну ствар које би сви требало да будемо свесни: срљамо у срање оберучке, али најодоговорнији за то су велики производни системи и корпорације које у спрези с државама гледају само како да олакшају себи стицање профита, а не ми сироти појединци што само желимо да попијемо кафу из стиропорске чаше или понесемо хемијско у најлон кеси. 

 

Само што делује као да тај дан када ће се сви мало сабрати неће доћи брзо. Или бар не пре него што Еартх Оверсхоот Да падне на први јануар неке године, ускоро.

Извор Вице


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.