Најпродаваније и најчитаније књиге у БиХ у 2020.

Година иза нас била је нешто другачија и неуобичајенија него претходне.

Miroslav Gojković / 13. јануар 2021

 

Мада, за нас са ових меридијана, гдје имамо стални суфицит стварности и историје/хисторије/повијести, то и није нешто посебно. Жао нам је Швајцараца, Данаца и Шведа, на примјер, код којих је јаснија граница између тога шта је живот, а шта није. Код нас је тешко разазнати живот од његове симулације. Хоће се рећи, бодријаровским језиком, како је код нас стварност одавно превазишла фикцију.

Тамо негдје се по/рађа врли нови свијет, код нас је то више емулзија Алан Форда, Мућки, Хакслија и Орвела у најдраматичнијим данима. Нешто као пегаз са главом крокодила.
Након осам дана декириковске тишине која се у марту била надвила над Мајком Земљом, а и над нашом Босном, шутња је прекинута и људи су почели више него икада да купују књиге и да причају о њима. Као никада постао је актуелан „Декамерон“, Камијева „Куга“, а највише Хакслијев „Врли нови свијет“ и Орвелова „1984“. Такође и „Беснило“ и „1999“ Борислава Пекића, али не у мјери као претходно поменуте. И за њих сви продавци књига и библиотекари по цијелој Босни и Републици Српској кажу да су биле међу најтраженијима у марту и априлу, без двојбе. Незнано зашто, Барджисову „1985“ слабо ко је спомињао. Или „Поново у врлом новом свијету“, која много помније и прецизније описује и објашњава шта и како нам се дешава, те мирније и рационалније образлаже путеве којима смо дошли до тзв.новонормалности. Осликава генезу надилажења стварности, такорећи. Тишина је брзо изгубљена, мир је убрзо замијењен новим точковима спектакла и бијега од себе, нове баналности су замијениле старе.

Било како било, књига се опет показала као незамјењив сапутник у покушају да схватимо шта се дешава људима око нас и нама самима. Присиљени смо да будемо са самима собом више него икада. Неки су то тешко подносили, па је ПТСП експлодирао, али и потреба да се окренемо једни другима. Експлодирала је и интимност у свом најљепшем свјетлу, многа пријатељства су продубљена, многа стара су обновљена. Много људи прича о томе како су их звали пријатељи које нису чули по десет, двадесет и више година и како су водили маратонске разговоре. Човјек није човјеку само вук, човјек је човјеку и крух насушни, вода и ваздух. Без другог, без односа са њим, без оног који нас слуша и кога слушамо наше срце је само пустиња која се шири и све више пече. Зато увијек и вазда треба читати Бубера, Левинаса, Марка Аурелија, Фрома и Франкла који нас подсјећају и уче како да волимо и саосјећамо, који нас покушавају научити како да не будемо само себичне двоножне животиње. На том трагу је и сјајна књига „Обновимо разговор“ – како сјајна метафора за протеклу годину – Шери Теркл коју је у 2020. објавио београдски Цлио, а којој желимо много тиража на нашим језицима.

Листе најпродаванијих наслова увијек служе као непогрешив индикатор расположења стварности и лакмус-папир, а овако су зборили књижари, продавци и издавачи шта се дешавало и продавало након што је отишла тишина, а вратила се симулација стварности.

 

Драгана Палић из београдско-бањалучког Библионера, који је издавач, али и заступник многих србијанских издавачких кућа за БиХ, рекла нам је како су они највише продавали већ поменуте наслове Камија, Хакслија, Орвела, а поред њих и Сабатов „Отпор“, „Побуну“ Владислава Рејмонта, шести том  Кнаусгорове„Моје борбе“, као и Јерговићев „Род“, који је београдска Боока објавила у љето 2020. године. Ту су и „Нормални људи“ и „Разговори с пријатељима“ Сали Руни, а пред крај године тражиле су се „Аутобусне биљешке“ Селведина Авдића и „Катарина“ Драшка Сикимића.

Дамир Момчиловић из приједорске Носталгије каже како су у прољеће доминирали „Куга“ и „Беснило“, а потом „Четрдесет правила љубави“ Елиф Шафак, „Човек по имену Уве“ Фредерика Бакмана, „Гледајмо се у очи“ владике Григорија, „Богати отац, сиромашни отац“, нова Јелена Бачић Алимпић...

Зоран Пејић из Удружења стрип-аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“, која се бави издавањем и продајом стрипова, те организује Међународни салон стрипа у Бањалуци, издвојио нам је њихове најтраженије наслове. То су: Зографова „Охрабрења“  „Джејсон Брајс“ трија Алкант, Јовановић и Жерар, „Стриповијетке“, рађене по мотивима приповијетки Петра Кочића – двојезично издање које су до сада објавили на руском, енглеском, италијанском и њемачком, а већ раде на преводима на још неколико језика – те „Рембоов шешир“ двојца Страбони и Морел.

Борис Максимовић из бањалучке издавачке куће Имприматур рекао нам је да су код њих најпродаванији „Мулат албино комарац“ Стеве Грабовца, „Дијагноза“ Наде Каурин Кнежевић, збирка пјесама „Иза врата“ Емине Елезовић, „У јарку“ Слађане Нине Перковић, те „Сивац и ја“ Хуана Рамона Хименеса.

Игор Станишић из нашег познатог ланца књижара Култура издвојио је сљедеће наслове: „То је љубав слепа сила“ Љиљане Хабјановић Ђуровић, „Човек по имену Уве“ и „Медведград“ Фредерика Бакмана, „Будни у пет“ Робина Шарме, „Окружени идиотима“ Томаса Ериксона, те нови романи Весне Дедић и Јелене Бачић Алимпић.

Кенан Хулић из тузланске онлине књижаре Књига.ба рекао нам је да је „Босном ходим”, нова књига Јосипа Пејаковића, најтраженија на крају 2020, а да су у протеклој години доминирали наслови „Будни у пет“ Робина Шарме, „Окружени идиотима“ Томаса Ериксона, али и неки наслови Алме Телетовић и Меше Селимовића .

Харис Алић из сарајевског Буyбоока издвојио је „Како остати при памети у доба подјела“, нови наслов Елиф Шафак, „Симфонију из дивљине“ Дена Брауна, „Ово вријеме сада“ Семездина Мехмединовића, „Зулејха отвара очи” Јахине Гузељ, „Свједочанства“ Маргарет Атвуд, и „Лажљиви живот одраслих“ Елене Феранте као неке од наслова који доминирају на њиховој листи најпродаванијих књига у 2020. години.

Борислав Бабић из антикваријата Рамајана рекао је да се устаљено продају класици из свих области, од домаће и стране књижевности, преко друштвених наука до математике, а да би сем „Куге“, „Беснила“, „1984“, „Животињске фарме“ и „Врлог новог света“ издвојио и роман „Откако сам купила лабуда“ Тање Ступар Трифуновић, „Самом себи” Марка Аурелија, коју они објављују ових дана у сарадњи са бањалучким Удружењем за филозофију и друштвену мисао, у сјајном пријеводу Едија Бокуна, „Бањалука у путописима, записима и легендама“ Мате Джаје, чије је прво издање објављено давне 1960, а ово пето издање је изашло из штампе у љето 2020, „Љубав, самоћа, тишина“, поетски триптих Стеве Грабовца, Горана Вукојевића и Мирослава Гојковића. На на самом крају године тражила се збирка прича „Монумент“ Берислава Благојевића.

Сви они су нам пожељели много љубави и мира, те духовне и физичке снаге у суочавању са изазовима који су пред нама.

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.