Направили су бетон који не пуца - ево у чему је тајна

Нови бетон је чак чест до девет пута отпорнији на пуцање од традиционалног, а од обичног бетона се разликује 40 посто

Martina Japec Martinko / 08. новембар 2019

Руски знанственици развили су нови, флексибилнији облик бетона који би могао значити јаче, сигурније зграде и грађевине широм свијета, извјештава Неw Атлас. 

Тајна је у мјешавини, гдје су знанственици замијенили 40 посто цементног везива богатим, еколошки прихватљивим материјалима који повећавају "давање" и чине бетон истовремено еластичнијим и чвршћим. С


ав се бетон израђује комбинирањем агрегата (шљунка, дробљеног камена или других чврстих материјала) с цементом (прах помијешан с водом с циљем стварања пасте). Цемент се чини као свакодневна ствар у модерном свијету, али његов изум у старом Риму утро је пут тисућама година технолошког напретка. 

Римљани су створили најранији познати бетон кад су мијешали цемент и затим додавали шљунак и вулкански пепео да би га ојачали. Бетон је неизмјерно користан, понајвише кад се излијева око оквира жељезног кавеза, познатог као арматура. Кориштење челичне арматуре не чини само бетон јачим, већ и нешто флексибилнијим. 
 

Али постоје и главни недостаци употребе бетона ојачаног челиком, укључујући и једноставну ману излијевања око жељеза - било која врста влаге или страних твари лако се лијепи за пукотине и спојеве, које могу садржавати бактерије и друге агенсе који узрокују слабљење бетона с временом. 

Управо одлагање настанка те прве пукотине био је циљ знанственика из Центра за војне студије на руском Федералном свеучилишту на Далеком истоку, а њихова нова мјешавина је доиста шест до девет пута отпорнија на пуцање од традиционалног бетона.  Осим тога, бетон има велики "еколошки отисак", не само  не само због процеса стварања цемента, већ и од отпадног бетона који се акумулира тијеком времена. 

Због тога су већ прије стручњаци препоручили кориштење мање цемента . Управо такав је нови руски бетон, не употребљава само чисти цемент као везиво. Умјесто тога, отприлике 40 посто цемента замијењено је везивом сачињеним од љуски риже, отпада дробљеног вапненца и силикатног пијеска.

Пепелница од рижине љуске већ се дуго истражује због могуће примјене у индустрији, док је силика минерал чији је кристална форма кварц, природни "пијесак" у пјешчењаку. Обнављање отпада из каменолома попут вапненца и мраморне прашине може умањити утјецај на околиш као и повећати чврстоћу влакана бетона. 

Ова замјена даје плочицама бетона нешто гуменије квалитете, омогућујући им да се скупљају и да се враћају кад се изложе ударцима, умјесто да пукну.

Осим тога, нови се бетон сам "запечати" кад се излије, што значи да би могао бити врло прикладан за изградњу подземних грађевина попут бункера. Није јасно је ли бетон с 40 посто мање цемента погодан за изградњу великих размјера. Грађевинари већ имају много врста арматура које треба узети у обзир у различитим климама, јер температура и влага играју улогу у начину на који арматура и бетон старе одвојено и заједно.

 Флексибилнији бетон могао би бити изврсна алтернатива за изградњу мостова, гдје је потребно савијање, али задржавање облика. Руски знанственици такођер су навели потенцијал изградње бункера и других сигурних војних и владиних објеката.

 

Извор Еxпресс


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.