Нас може спасити само сукоб дјеце и родитеља

Штета што друштвени сукоби нису претјерано тражена извозна роба на свјетском тржишту, јер би Хрватска тако могла коначно изаћи из вишегодишње рецесије и без проблема престићи Нјемачку на првом мјесту по извозу својих производа у свијету.

Gordan Duhaček / 14. август 2014

 Господарски раст би се мјерио у двознаменкастим бројевима, а Кина би завидно гледала на хрватско експортно чудо и питала се што је тајна те мале еуропске државе. Остатку планета бисмо могли понудити врхунску и дуготрајну робу оригиналне хрватске производње те би бренд 'Маде ин Цроатиа' засигурно био препознат од Пекинга до Рија.

 

Сукоби око партизана и усташа, оних који су за секуларну државу против оних који би црквену, обрачуни синдиката и послодаваца, Владе и мање-више свих осталих, па онда и унутарстраначки обрачуни од ХДЗ-а преко СДП-а до ХНС-а, свађе око тога треба ли се на свечаним комеморацијама звиждати и урлати, вјечита нетрпељивост између Загреба и остатка државе, напосе Сплита, окапања и разбијања око двојезичности и прва националних мањина, битке (нео)либерала и (нео)марксиста око економских питања, судски процеси банака и грађана с кредитима у францима... Заправо је немогуће досјетити се и набројати свих сукоба који раздиру и парализирају хрватско друштво, јер ако већ индустријски скоро ништа не производимо, то нас не спречава да суставно генерирамо друштвене конфликте у којима, с обзиром на то како су постављени, не може бити правих побједника док су губитници сви грађани РХ.

 

У тој бујици најразноликијих друштвених сукоба нажалост недостаје један који би итекако имао смисла и благотворно дјеловао на будућност Хрватске, јер је увијек био гаранција напретка и модернизације, а то је сукоб генерација. Хрватски млади требају што прије схватити, колико год то могло звучати ружно, да им властити родитељи уништавају будућност и доводе их у ситуацију овисности и бесмисленог животарења, и то све уз рефрен да чине све за властиту дјецу. Многи ће рећи да су то обједе и глупости, јер су њихови родитељи дивни људи који су им омогућили штошта у животу (ево, ја ћу први!), али овдје није ријеч о појединачним искуствима, него о друштвеним трендовима и сухим статистикама, које неупитно показују да су хрватски млади у једној колосалној банани. И то баш због друштвених и политичких одлука које су њихови родитељи, али и дједови и баке доносили и подржавали у протеклих двадесет година.

 

ХРВАТСКА ТРЕЋА ПО НЕЗАПОСЛЕНОСТИ МЛАДИХ У ЕУ-у

 

Хрватска је унутар Еуропске уније трећа по незапослености младих (горе је само у економски посве разореној Грчкој и јако климавој Шпањолској), што између осталога резултира све већим одласком високообразованог младог кадра из државе, јер генерације које су сада у двадесетим и тридесетим годинама јасно виде да им у Лијепој Нашој будућности нема. Притом се вањски дуг државе успиње до хималајских висина, али нитко не говори како ће све те кредите отплаћивати они који су рођени осамдесетих и деведесетих, а не они који сада имају четрдесет-педесет година и више. Колико год била трагична ситуација хрватских умировљеника, они такођер неће отплаћивати све те дугове које су хрватске владе – предвођене ХДЗ-ом или СДП-ом, неважно – акумулирале од 2000. године, а не треба заборавити ни да су они најдисциплиниранији гласачи што значи да нису само 'усосили' властите унуке, него и себи суставно пуцали у ногу. Док је у Нјемачкој уобичајени дио политичке дебате око дефицита истицати како се 'не жели дугове оставити дјеци и унуцима', у Хрватској се такво што уопће не спомиње, него се само похлепно размишља о томе како сада и одмах узети што већи дио кредитираног колача за себе. 

 

Иако им то вјеројатно није намјера, данашња родитељска генерација – без обзира на то је ли ријеч о тзв. малим људима или друштвеној елити - у Хрватској се понаша у складу с изреком Лјудевита В. 'Послије мене – потоп'. Основат ће се, примјерице, Стожер за обрану хрватског Вуковара, али никоме не пада на памет да оснује Стожер за будућност вуковарске дјеце.

 

 

ДОБИЛИ БЕСПЛАТНО ЗДРАВСТВО И ШКОЛСТВО КОЈЕ ДЈЕЦИ НИСУ ОСТАВИЛИ

 

Не стварају се скоро па никакве нове вриједности које би се оставиле у наслијеђе онима рођеним након успоставе самосталности, него им се нуди наслијеђе пљачкашке приватизације, сиромаштва, националне и сваке друге нетрпељивости, економске парализе и полаганог али неизбјежног одумирања. Притом је апсурд још већи ако се узме у обзир то да је родитељска генерација – они рођени након Другог свјетског рата па до осамдесетих година прошлог стољећа – од својих родитеља добила бесплатно школство и здравство, све те болнице у којима се данас лијечимо (је ли у независној Хрватској направљена иједна нова болница?), свјетски релевантну културу, законску равноправност сполова и још много тога доброга. 

 

Само један репрезентативан примјер: у Загребу је седамдесетих излазио одличан и читан часопис за дјевојке Тина, а критериј за доспјети на његову насловницу био је тај да је дјевојка одлична ученица. Данас се пак дјевојкама од најранијих дана насловнице часописа нуде само ако ће показати гузице и сисе. 

 

Није овдје ријеч о југоносталгији, него о томе да је пријеко потребно суочити се с чињеницом да су наши родитељи тотално подбацили у изградњи државе и друштва након Домовинског рата показавши застрашујући изостанак конструктивне визије и способности да од Хрватске – која у многочему има фантастичне увјете – направе друштво у којем вриједи живјети. 

 

ЗАШТО ЈЕ 'НАПАЋЕНИ НАРОД' ДВАПУТ БИРАО САНАДЕРА?

 

Умјесто да се суочи с властитим неуспјехом и размисли о томе што је потребно учинити да се ова грозна ситуација поправи, родитељска је генерација – како је показало недавно објављено истраживање Института Иво Пилар – побјегла у испразно обожавање традиције и понекад скоро па примитивни конзервативизам. Родитељска се генерација сада радо стилизира у 'напаћени народ', и на тај начин одбијајући да се суочи са својим неуспјесима те за све криви искључиво владајуће елите, као да није свака од њих – укључујући и мегалопова Иву Санадера у два мандата! – дошла на власт баш захваљујући гласовима тог 'напаћеног народа'. 

 

Док је др. Иво масовно шармирао и напухавао буџет како би запослио своје гласачко тијело у државној управи, већина се правила слијепа поред здравих очију да ту нема никакве корупције и пљачке, безобразно игнорирајући све оне истраживачке текстове у Фералу или гласна упозорења ГОНГ-а да се у предизборним кампањама троши новац сумњива поријекла. Да се тада доиста мислило о будућности властите дјеце, а не краткорочном пумпању кућног буџета кредитима (јер то су двије радикално различите ствари!), радило би се и гласало другачије. Али није, и од тога се не може побјећи.

 

Побогу, па Хрватска је једина у повијести ЕУ-а успјела свој улазак у ову асоцијацију држава претворити у неуспјех и бламажу те ће данашња младеж морати исправљати и тај промашај родитељске генерације, под увјетом да икога од младих остане у држави док се сениорска олигархија макне са свим могућих позиција моћи. 

 

МЛАДИ ПОСТАЛИ ЕКОНОМСКИ ТАОЦИ РОДИТЕЉА

 

Но највећи и неопростиви гријех родитељске генерације јест то што је својим конзервативизмом, пристајањем на пљачке и мућке, комплексима и изокренутим друштвеним вриједностима инфицирала властиту дјецу, која су се још претворила у економске таоце родитеља. 

 

Доиста су потресни резултати прошлогодишње студије Института за друштвена истраживања и Закладе Фриедрицх Еберт о 'Младима у времену кризе', у којему се – између осталога – показало да би скоро 50 посто младих тражило од родитеља одобрење за ступање у брак с особом коју воле. Као да смо у 19., а не 21. стољећу! Разлог томе је то што већина младих живи код родитеља и о њима финанцијски овиси, чиме губе слободу животног и љубавног избора коју су ти исти родитељи узимали скоро па здраво за готово.

 

Зато би хрватска младеж требала радикално одбацити наслијеђе својих родитеља које цијелу државу суставно води у пропаст те осмислити другачије вриједности и политике за стварање боље будућности. Иначе ћемо завршити као Норман Батес из Хитцхцоцкова 'Психа', потпуно излуђена копија родитељске себичности и неспособности упакиране у велику бригу и љубав.

 

Индер.хр

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.