„Наша економија се већ вратила три године уназад, а нови кредит без јасне намјене само ће продужити агонију“

Макроекономиста Фарук Хаджић један је од петеро бх економиста који су упутили јавно писмо Међународном монетарном фонду због најава новог задужења Босне и Херцеговине у износу од 1,5 милијарди КМ.

Tatjana Čalić / 07. децембар 2020

Како су у писму истакли из досадашњег искуства у сарадњи са ММФ-ом, укључујући и посљедње одобрених 330 милиона еура путем Инструмента за брзо финансирање, сасвим је јасно да се добивени новац усмјерава у текућу буджетску потрошњу, без било какве јасне намјене и проведбе обећаних реформи, гдје се власт чак није одрекла непотребних издатака попут оних за набавке службених аутомобила.

“Овим писмом смо практично замолили ММФ да ако одобри милијарду и по марака кредита, потребни су јасни услови и намјена утрошка средстава. Јер генерално није проблем у самом задужењу као таквом, већ јасној намјени и сврси како ће се тај новац трошити. Највећа би грешка била добити новац који ће се искључиво утрошити у буджетску потрошњу без јасне намјене, рецимо за плате неефикасног и прегломазног јавног сектора, умјесто у реформе попут укидања одређених парафискалних намета, па да се пад пореских прихода усљед тога усмјери за такву сврху, знајући да ће се на тај начин ипак покренути привредна активност”,  истиче у интервју за Буку Хаджић, који сву досадашњу помоћ домаћих институција привреди оцјењује као скромну, лимитирајућу и недовољну да одговори на кризу која нам је дошла: „Могло се знатно више помоћи, поготово што смо добили правовремену помоћ од стране ММФ-а путем Инструмента за брзо финансирање. Предузећа су морала добити знатно већу субвенцију, што је струка од старта и предлагала, тако да се цјелокупни износ ММФ-овог кредита утроши у за помоћ одржању привреде и привредног система. Нажалост то се није догодило“.

Осам мјесеци након кризе изаване пандемијом може ли се повући нека паралела, гдје смо били почетком марта, а гдје смо сада?

На самом почетку пандемије, предузећа су дочекала кризу након вишегодишњег раста економије, истина скромног раста, што је ипак помогло предузећима да се највише ослоне сами на себе у овој ситуацији. Она предузећа која су имала одређене залихе, а које су планиране за инвестиције и унапређење пословања, искористиле су их за одржавање нивоа пословања, исплате плата радника, као и друге редовне издатке. Помоћ ентитета је нажалост била недовољна. Након осам мјесеци, стање је доста сложеније из разлога што су залихе истрошене, десио се је значајан пад економије у другом кварталу, порески приходи су знатно смањени, дошло је до отпуштања радника, уз лимитирану помоћ доносиоца одлука. Босни и Херцеговини ће због наведеног требати дуготрајни период опоравка, уз врло јасан и структуисан план дјеловања.

Агенција за статистику БиХ је ових дана изашла са податком да се од марта, када је у нашој земљи регистрован први случај заразе корона вирусом до краја августа број незапослених повећао за 29.323. Ако се пак упореди децембар прошле године с октобром ове године види се да је на нивоу цијеле БиХ 25.647 мање запослених. Шта нам ови подаци говоре и колико су лоши?

На почетку пандемије струка је казала да су паника, страх и неизвјесност три ствари које економија не воли. Највећи број незапослених особа се десио због изјава „да ћемо се економијом бавити када прође здравствени аспект пандемије“, што је изазвало панику у пословној заједници због будуће неизвјености. Ситуација је можда чак и гора када је у питању број запослених радника из неколико разлога. Прво, у овај број нису укључене особе које су радиле на црно и које су такођер остале без посла. Иако наравно нико не може подржати рад на црно, не смијемо занемарити и ову чињеницу. Друго, многа предузећа из привредног сектора, која нису отпуштала раднике, смањивала су плате, или су раднике одређен период слали на неплаћено одсуство. У овој ситуацији, радник у стварности није радио, примао је дио плате, а био је „запослен“. Ова ситуација је такођер опасна, јер је на овај начин смањена куповна моћ становништва, што се одразило и на потрошњу, а у коначници на велики пад у наплати ПДВ-а. Само у ФБиХ је забиљежен пад промета регистрован преко фискалних уређаја у износу од 5,067 милијарди КМ и то за период јануар – јули ове године.

Како то да се упркос једној оваквој кризи нису емитоване државне обвезнице? Ми смо 4. августа 2005. године добили Закон о задуживању и гаранцијама на државном нивоу а до данас није емитована ни једна обвезница иако од тог периода Централна банка има могућност и законску и техничку да организује емисију државних обвезница.

Државни ниво нема директну надлежност за вођење економске политике. Нашу економску политику воде ентитети и кантони, тако да су ентитети ти који врше емисију обвезница и трезорских записа и на тај начин финансирају своје растуће буджетске издатке. Буджет на државном нивоу служи за сервисирање вањског дуга и финансирање запосленика државног нивоа.

Да ли смо имали адекватну помоћ међународних организација, не мислим при томе само на кредите? И да ли је ММФ био на висини задатка, не само по питању наше земље, већ и других у сличној ситуацији?

Дипломатска офанзива како би добили значајнију помоћ је могла бити доста боља. Видјели сте како је рецимо Србија успјела добити значајнију помоћ. Некако смо све пустили да иде само својим током. Што се тиче помоћи међународних институција попут ММФ-а, они су одмах на располагање ставили Инструмент за брзо финансирање и одобрили неопходна новчана средства, не само нама, него свим угроженим земљама. Треба рећи да је прошао врло кратак период од када смо и ми тражили та средства и када су она одобрена и уплаћена. Међутим, због политичких (не)споразума та средства су лежала на рачунима, умјесто да се одмах ставе на располагање привреди.

Најављује се како ћемо се “нормалном” животу почети враћати на прољеће. Ако се то покаже тачним колико ће требати економији да "стане на ноге"?

Ово је сигурно најтежа економска криза још од 1929. године и Велике депресије, много тежа, иако суштински различита од Велике рецесије 2008/09. године. Развијене земље су промптно реаговале, видимо да су многе и по други пут увеле рестриктивне мјере, јер очито њихове економије то могу поднијети, иако ће опоравак бити доста тежи и сложенији. За разлику од нас, они имају доста могућности да користе разне инструменте економске политике. Много тога сада зависи какви ће ефекти бити вакцинације, те да ли ће се вирус сузбити на прољеће. Не треба имати илузије да ће опоравак бити дуготрајан, чак и ако ефекти вакцинације буду позитивни.

А босанскохерцеговачкој?

Наша економија се већ сада вратила на ниво 2017. године, не рачунајући шта ће се десити преко зиме и на прољеће. Уколико дође до додатног усложњавања економских прилика, онда ће нам требати и 4-5 година да дођемо на ниво пред Цовид стања, иако је врло незахвално прогнозирати у овој ситуацији дужину трајања опоравка. Доста тога зависи и од опоравка економија ЕУ, које су наши битни вањскотрговински партнери, јер раст њихове потражње и потрошње, утицат ће на опоравак наших предузећа. У овој ситуацији којој се налазимо, врло је битно задржати свако радно мјесто и ниво потрошње, колико је могуће, јер у супротном, опоравак ће бити доста сложенији.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.