НАСА најавила двије мисије на Венеру, први пут након 30 година

Америчка свемирска агенција НАСА најавила је двије нове мисије на Венеру, под називима ДаВинци+ и Веритас, чија је сврха њезино проучавање, што ће бити први посјети Земљином сестринском планету у 30 година.

BUKA portal / 03. јун 2021

 

ДаВинци+ ће анализирати Венерину атмосферу, а Веритас ће мапирати њезину површину, приопћила је НАСА. За те двије мисије издвојит ће се 500 милијуна долара и бит ће покренуте између 2028 и 2030. године. 

"Циљ мисије је установити зашто Венера данас изгледа попут пакла, премда је некоћ имала јако пуно карактеристика какве има Земља и можда је била први насељив планет у Сунчевом суставу, с оцеанима и климом налик на Земљину", стоји у приопћењу НАСА-е.

ДаВинци+, који ће се састојати од свемирске летјелице и сонде, мјерит ће састав густе и вруће Венерине атмосфере, што би знанственицима требало помоћи да установе како се развила, а Веритасова је задаћа исцртати њезину површину да би се покушала разумјети њезина геолошка повијест, каже НАСА.

Венера је нешто мања и пуно топлија од Земље

Земљина најближа планетарна рођакиња Венера, други планет од Сунца, слична је Земљи по структури, али нешто мања и пуно топлија. Изнад негостољубиве површине простире се густа и токсична атмосфера састављена примарно од угљиковог диоксида и облака сумпорне киселине.

Посљедица је учинак стакленика који пржи Венерину површину на 880 ступњева, довољно да се отопи олово. Венерин "зрак" толико је густ да се више понаша као текућина него као плин. Знанственици вјерују да је на Венери некоћ било воде и да је била погодна за живот прије него што су непознате силе покренуле овако екстреман ефект стакленика који је проузрочио испаравање њезиних оцеана. 

"Венера је камен из Росетте за климатске промјене", тврде из НАСА-е. 

Посљедња америчка мисија на Венеру, летјелица Магеллан, досегла је планет 1990. Након четири године кружења и снимања, Магеллан је спуштен на површину како би прикупио податке из атмосфере, а затим се растопио. 

Слична судбина чека ДаВинцијеву сонду која ће бити спуштена на површину. Путем би требала прикупити и послати узорке о кемијском саставу Венерине атмосфере и тлаку те снимити фотографије високе резолуције. Чак и ако преживи слијетање, очекује се да ће "закухати" за двадесетак минута.


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.