Настава и школе (дуго) неће личити на оне старе?

Већ су видљиви различити приступи у европским земљама по питању начина рада у школама после пандемије; у Данској су почели са наставом у новим условима, а ово је текст о недоумицама за ђаке, учитеље, наставнике професоре, родитеље

Refik Šećibović / 18. април 2020

 

У среду 15.04. 2020. године Влада Краљевине Данске почела је да обнавља наставу у основним школама, после одлуке да се привремено обустави наставни процес, због коронавируса и да се пређе на учење на даљину. У среду су у основне школе (и вртиће) ушли ученици једне од категорија која је предвиђена планом Владе (од нултог до петог разреда),  са којима је најлакше проверити примену нових правила, која су, у суштини, тражили епидемилози ове државе.

Управо због примене нових правила, настава је кренула најпре само у 55 округа (од 85 округа колико их има у Данској), док су остали окрузи (локалне заједнице у овој земљи имају велики значај у раду основних школа и вртића) тражили продужење припремног периода, проценивши да нису у овом временском периоду спремни да припреме објекте, ученике, наставнике и родитеље за нови начин рада. Направљен је план да они са новим видом наставе почну до 20. априла 2020. године.

У Данској школе су се за овај дан обнове наставе интензивно припремале већ више од 10 дана (неки наставници и директори су радили скоро 20 сати дневно да би све припремили по захтевима епидемиолога), од када је министарство дало прва упуства руководиоцима школа. Затим су наставници и запослени у школама интензивно припремали објекте, и то и у периоду ускршњих празника како би све функционисало.

Они су прво морали да ураде свеобухватне планове наставног процеса у новим условима. Доста се радило на припреми родитеља, ученика, али и локалне заједнице, како треба да изгледа нови процес рада. Направљена су јасна упутства, правила понашања ученика у школама, а чак су изведени и мањи грађевински и санитарни захвати (уградња већег броја умиваоника, уређење санитарних просторија или посебно припремање учионица са дигиталном опремом итд.). Школе су морале да буду спремне да испуне све упуте епидемиолога, да би прва (можемо рећи да је више у питању огледна или експериментална) група ученика ушла у њих и започела са наставом.

Одмах је овај први, можемо рећи огледни дан показао да настава, па и сама школа, неће личити више на ону стару, бар у једном дужем временском периоду. И то се показало кроз следеће измене и правила:

Ученици су дошли у школу у пратњи родитеља, међутим, родитељи нису могли да уђу простор који припада школи, већ су морали са својом децом да се поздраве изван њега и да их пусте да уђу на одређени улаз где су их чекали наставници и запослени школе.

Ученици су у школу улазили по посебно одређеној дистанци, затим по већ раније датим упутствима, ишли у просторије које су предвиђене за њихову групу и сели у клупу која им је одређена, а која је довољно удаљена од осталих места. Клупе су у овом распореду постављене тако да су ученици довољно одвојени једни од других (у Водичу Националног одбора за здравство пише најмање два метра) и распоређене су тако у простору да је скоро било какав контакт међу ученицима тешко остварив.

Сваки ученик који седи у клупи своју торбу и опрему стриктно држи код себе и не сме да своје ствари даје другим ученицима. Ученици су овако распоређени у најмање две просторије. Ученици у школама немају ни маске, ни рукавице када се налазе у посебним просторијама или у дворишту. Кључна ствар је дистанца између њих и дезинфекција.

Једно од решења је поставила једна од школа, код које је наставник у посебној просторији и видео линком комуницира са ученицима у свим просторијама где су његови ученици (препорука да се избегавају физички контакти наставника и ученика). Није му дозвољено да улази у те просторије, поготову да прилази клупама или ученицима. Настава иде паралелно за све и он је у могућности да их испитује и прозива увек уз одређену дистанцу и према другим ученицима.

После сваког часа деца излазе из просторија у двориште, где могу да комуницирају међусобно, али на одређеној дистанци, коју контролишу задужени наставници и запослени у школи, по завршетку одмора морају да оперу руке (направљени су у неким школама посебни умиваоници са више славина и са боксовима у којима ученици могу да одвојено перу руке, а наставник пушта топлу и хладну воду за све. И поново се враћају у оне просторије где су до сада били и седају на иста места.

У случају коришћења тоалета ученици морају да оперу руке и да их дезинфикују, уједно техничко особље школе после сваког одмора дезинфикује тоалет и умиваонике.Све просторије се дезинфикују два пута у току наставног процеса.

Када наставник који је претходно држао час напусти просторију у којој је водио наставни процес путем видео линка, она се одмах дезинфикује и све мора бити очишћено и спремно, пре него што уђе нови наставник. Посебно се дезинфикује опрема (тастатура, миш, екран, сто и столица) коју је претходни наставник користио.

За време наставног процеса наставници нису у могућности да седе у зборници, нити да имају састанке, нити неформална окупљања, сви имају своја задужења и кад заврше са наставом напуштају школу. Сви састанци и договори врше се мимо наставног процеса.

У неким школама ученици долазе на наставу по утврђеној стази и на посебно одређена улазна врата, која се, када се они сместе у своје учионице, затварају и дезинфикују, а излазе на друга врата, која се по завршетку наставног процеса такође дезинфицирају и затварају.

У читавој школи постоје јасна упутства (написана и постављена) која указују ученицима и наставницима куда да се крећу.

Сви су констатовали, да је сјајно што је школа почела, али да више не личи на ону стару школу и да за то има оправдања. Јасно је, да су за овај начин рада највећи допринос дали епидемиолози (окупљени око Националног одбора за здравство), који су упутили руководства школа и наставнике како да се избегне било каква могућност ширења заразе. Данске школе су овај посао очито врло савесно урадиле, уз помоћ локалних власти, али је очито да наставак рада школа неће ићи ни лако, а још мање једноставно.

Ако упоредимо са нашим условима, биће потребна додатна средства, опрема, обуке и запошљавање новог техничког особља. Исто тако пример данских школа показује да овај посао без локалних заједница није могуће квалитетно урадити. Друго је питање, можемо ли ми уопште да применимо ово искуство или морамо тражити другачији модел?

Овде се ради о нашем суочавању са управљањем системом образовања у кризним ситуацијама, то није једноставан проблем, већ захтева укључивање различитих фактора и висок степен одговорности. Образовни системи, поготову данас са применом нових технологија, су сложени адаптивни системи који захтевају посебан начин кризног планирања. Нажалост, ни у Европи, а још мање код нас није се много радило на школовању стручњака за овакве ситуације. Нешто је другачија ситуација у САД, или на Далеком Истоку, где се више водило рачуна о флексибилности сложених система и посебно о комуницирању образовних институција у односу на околину. Поготову су у САД стекли искуство приликом појаве урагана или поплава (пример урагана Катрин 2005. године у јужним државама САД када је поплављено више градова и погинуло 1.200 становника), када су школски системи морали да се прилагођавају ванредним условима.

Оно што карактерише овај дан у данским школама је висока самодисциплина и договор свих актера, да се поштују правила, те је читав систем постављен тако да је кључни фактор дистанца, а не заштитна средства. Овај модел има своје карактеристике које морамо истаћи:

* Потпуно нова организација рада у школама, која захтева јако пуно простора и за сада је могућа са мањим бројем ученика (и поред тога у Копенхагену су морали да се траже додатни простори за почетак рада).

* Нова расподела простора и опреме, са посебним програмима надзора рада школа са циљем испуњавања свих захтева здравствених органа: овај модел захтева да свака школа има много више опреме (почевши од видео надзора, до потребе постојања школских робота како то најављују дански стручњаци) него што се до сада мислило и претпостављало, а то ће захтевати додатна средства од стране локалне заједнице.

* Постоји потреба повећане дезинфекције (о чему смо писали на Порталу Круг у претходним чланцима), сталног чишћења школа и запошљавања додатног особља. Очито је да ће у школама у будућности бити потребно и радно место санитарног стручњака, који ће координирати овај процес. Међутим, биће потребан додатни број техничког особља (од већ популарних теткица до лабораната).

* Доношење нових правила понашања у школи, са строгим санкцијама за оне који то не поштују, односно - вероватно ће неко морати и онлине да учи школу, ако није у стању да поштује  дисциплину у школама. Овај вид промене начина рада вероватно ће се у будућности више комбиновати (тзв. хибридна настава). Нова правила ће се, пре свега доносити,  у циљу заштите здравља деце и наставника и мораће да се израде овог лета у скоро свим земљама Европе.

* Даљи развој примене учења на даљину, са формирањем нових центара, који ће бити оспособљени да у случају поновне појаве пандемије (а стручњаци са Харварда прогнозирају да ћемо са корона вирусом живети до 2022. године) преузимају наставни процес и врло га брзо организују. Оно што посебно треба нагласити, ово што ми данас радимо са учењем на даљину је још јако далеко од мрежног учења као посебног система.

Огледни дан у Данској (зато што је рађено само са једним делом ученичке популације) не даје још све одговоре. Прво, сад је јасно зашто је немачка канцеларка Ангела Меркел одложила отварање школа за 4. мај ове године, без обзира на препоруку Немачке академије Леополдина. Припремљеност школа је кључни фактор новог начина рада, а за то је потребно много додатних радњи и правила, него што ми мислимо. Слична ситуација је и у другим земљама, као што су Чешка, Аустрија, које су одлучиле да се још увек прати развој пандемије и да не журе са враћањем на класичан систем рада, јер то још увек не гарантује сигурност ученицима и наставницима. Мислим да то треба поздравити.

Треба нагласити да су већ сада видљиви различити приступи у европским земљама кад је у питању нови начин рада у школама. Рецимо, немачки министри се залажу за одлазак у школу са заштитом носа и усне дупље, а Данској је већа пажња на дистанци, поготову када су питању млађе категорије ученика.

Друго, сада је јасно да ће најлакше бити организовати полагање испита, и матурских, пријемних, али и на факултетима и школама. Ту је врло једноставно обезбедити дистанцу и ограничити боравак у школи или на факултету, зато с правом немачки стручњаци сматрају да у овим школама наставу треба завршити по систему учења на даљину, а испите у јуну организовати у школама и на факултетима.

Ово је био први дан по новим правилима у Европи, биће потребно да се интензивно прати даљи развој овог начина рада, зато је закључке је рано доносити, јер је још много непознаница, али оно што је сигурно све ће бити другачије.

                       проф. др Рефик Шећибовић

Круг.рс


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.