Наставници су бачени у воду, али су сами нашли појас за спасавање

Без претходне обуке за потпуно нови вид наставе, наставници су показали пожртвованост у раду и својим залагањем компензовали слабости система.

Milica Plavšić / 07. мај 2020


О потешкоћама са којима се наставници широм регије суочавају, разговарали смо са Оливером Недић, професорицом географије и демократије из Добоја и чланицом регионалне мреже наставника "Наставничка мрежа током пандемије".

У цијелој регији, наставници се суочавају се сличним изазовима, што их је подстакло на оснивање регионалне наставничке мреже, у оквиру које једни другима пружају помоћ и подршку.

"Наставници углавном нису имали никакве обуке које би биле одговор на овакав вид наставе, међутим, ни то их није спријечило да се са руководствима школа организују најбоље што знају. Учитељица из Србије, Жељана Радојчић Лукић, која је оснивач Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије и идејни творац "Наставничке мреже током пандемије", одлично је то објаснила и звучи најближе овако 'Наставници су 'бачени у воду' без икакве претходне припреме и сами су нашли појас за спасавање'", каже Оливера.

Сматра да су се наставници одлично снашли и одговорили потребама наставе на даљину.

"Раде пожртвовано, наставу прилагођавају својим ученицима и труде се да комплетан процес обогате додатним материјалима, који ће ученицима помоћи да лакше разумију градиво, које на овај начин није лако савладати."

Истиче да су се наставници нашли у ситуацији да се одлуке које се односе на њих и њихов рад, доносе мимо њих.

"То је забрињавајућа ситуација. Током цијелог периода наставе на даљину, интересантно је да нико није тражио мишљење наставника о било којој одлуци, инструкцији или упутству. Дјелује да су већи утицај на процес доношења одлука имали људи који нису никада 'ходали у ципелама наставника' него они сами. И тај дио се, нажалост, не разликује много нити у једном дијелу Балкана. Рекла бих и да су они у великој мјери компензовали слабости система, па су се тако сами побринули и да имају беспријекоран Интернет да би могли реализовати обавезе према наставном процесу. Такође, у том смислу нико није поставио питање да ли су они сви у могућности да тај дио покривају, те да ли се у њиховом породичном контексту нешто промијенило током пандемије", каже Оливера.

Ипак, сматра да је похвално што је у БиХ пронађен модел да се помогне ученицима који нису могли обезбиједити Интернет. У Републици Српској ученици који су били без рачунара или телефона, добили су лаптоп на употребу, што им је била велика подршка у овом процесу наставе на даљину.

 

Умрежавање са колегама из регије наставницима много помаже

"У само мјесец дана, сабрали смо се на једном мјесту, и то више од 27 000 наставника, и креирали мјесто гдје дијелимо материјале за дигиталну форму учења и поучавања. Сваки учитељ и предметни наставник имају своју секцију гдје своје материјале несебично дијеле и гдје преузимају материјале својих вриједних колега. Невјероватно је какву ризницу материјала смо скупили у овако кратком временском периоду", прича нам Оливера. 

"Затварање" узроковано пандемијом отворило је нова врата сарадњи у регији. Ова тешка и изазовна ситуација донијела је и неке нове могућности у смислу изградње једног новог модела сарадње који је нужан за образовање 21. вијека, истиче Оливера. 

"Да бисмо наше ученике оснажили да буду компетентни и имају вјештине потребне  за европски и глобални образовни простор, те будуће тржиште рада, неопходно је да покажемо како ми наставници препознајемо једни друге, колико се међусобно подржавамо и како вреднујемо првенствено ми сами своју професију. Могуће је, односно томе се надамо, да ће пандемија донијети једну промјену парадигме у којој просвјета и образовање неће више бити рубно позиционирани", каже наша саговорница.  

То се односи на положај образовања у контексту финансирања и буджета који се издваја за ову намјену, затим друштвеног препознавања учитељске професије, која је у задњих неколико деценија битно дезавуисана, што директно утиче и на иницијално образовање наставног кадра - гдје је примијетно да наставничке факултете већ неко вријеме не уписују најбољи ученици, каже она.

Када је у питању стручно усавршавање наставника, Оливера каже да у БиХ мора постојати Агенција за програме стручног усавршавања, те каталог стручног усавршавања, "у који ће бити 'узидане' потребе наставника, ученика, тржишта рада, те грађана наше земље.

"Образовање је потребно реформисати и наравно да ово треба разумјети као процес, а не као једнократна рјешења, која као таква не могу довести до промјене, уколико нису системска. Образовање треба тежити позитивној селекцији унутар струке, другачијег мотивисања и вредновања наставничког рада, да они најбољи буду надрађени, да их се препозна и да им се омогући да своје знање преносе и на друге. За сада ништа од овог није присутно и наставници који пожртвовано раде и развијају своју струку прави су драгуљи које треба чувати и његовати, јер је чињеница да је њихов ентузијазам изазван искључиво љубављу према ђацима и професији, а ничим што је учинио сам систем."

 

Наставничка мрежа током пандемије - мјесто заједништва и сарадње

У тренутку проглашења пандемије, посве новом и захтјевном за све, па и за образовне системе региона, учитељица Жељана Лукић Радојичић, амбасадор Варки фондације, оформила је фејсбук групу „Наставничка мрежа током пандемије“ и покренула озбиљну причу о професионализму и заједништву наставника региона. Група  је расла невјероватном брзином и сада њен број увелико премашује 25000 чланова.

Наставници се у новонасталој ситуацији повезују из сата у сат и "постају једна љековита снага, која има шта да поручи, јер зна да знање расте када се дијели и да само добро рађа добро", наводе из Наставничке мреже.

Администратори ове заједнице позвали су своје колеге да пошаљу и подијеле своје електронске наставне материјале и библиотеке, као и web алате и упутства за њихово коришћење, како би се амортизовала ситуација шока и панике у тренутку када се настава из школских клупа преселила у виртуалне облаке.

Сваке сриједе Наставничка мрежа током пандемије има Балканску зборницу, гдје позивају госте и разговарају о важним питањима, али обавезно уз пјесму.

"То је за све нас посебно мјесто. Иза нас су већ три Балканске зборнице, говорили смо о завршном вредновању, утицају умрежавања на изградњу мира, те ове сриједе разговарамо са три учитељице које раде у Њемачкој, Канади и Шведској и сазнајемо како то изгледа у другим дијеловима свијета", прича нам Оливера. 

"Прави учитељи, у ове тмурне дане, унели су зрак светла и учинили да једна фејсбук група постане велика зборница, библиотека и место сусретања, зближавања, трагања, налажења, раста у висину и дубину. Магично место и реални телепорт у неке ведрије светове знања", поручују наставници ове регионалне мреже.
 
 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.