Наташа Црнковић: Квалитет живота у Бањалуци опада драстично, било да причамо о загађењу ваздуха, воде или земљишта

Наташа Црнковић, предсједница Центра за животну средину из Бањалуке, за БУКУ коментарише актуелне еколошке теме које потресају град. Велики је проблем, каже Наташа, што грађани немају правовремене информације.

Maja Isović Dobrijević / 29. мај 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Бањалуку ових дана потресају велики еколошки проблеми, ту су Инцел, Врбас. Колико грађани треба да буду забринути тренутним еколошким стањем?

Проблем је што грађани немају правовремене информације, па није чудно да добијамо и ми све више позива и упита од стране грађана. Обзиром да се ради о инцидентима који имају потенцијале посљедице на здравље грађана, простора за забринутост и те како има. Поред ових проблема и њихових могућих посљедица, забрињава и споро и неадекватно реаговање институција на те проблеме.

Према посљедњим информацијама у Инцелу се запалио изузетно штетан и канцероген пирален. Шта знамо о овом уљу, јесте ли били у прилици да се упознате са ситуацијом на Инцелу?

Пирален је канцерогено уље које у количини од само једног литра загађује милијарду кубних литара воде. Нема никакве дилеме да се ради о изузетно опасном једињењу и то опасном за све медије животне средине, воду, ваздух и земљиште. Здравље грађана је посебно угрожено излијевањем и горењем пиралена, а од тог догађаја је прошло скоро два мјесеца, а да нисмо добили конкретне упуте за понашање, што је недопустиво. Људи који раде у кругу Инцела нису били обавијештени да се пирелен налази тамо, нити да представља тако реалну опасност за њихов живот.  

Колико је, заправо, занемаривање Инцела и  свега онога што се у њему налази довело до ове ситуације, пожара за који у овом тренутку не можемо ни помислити какве посљедице има на све нас?

О томе да ли се ова несрећа могла и на који начин спријечити је сада незгодно причати. Сама чињеница да је дошло до запаљења овог уља и да оно није било адекватно складиштено, те је престављало пријетњу за људе, понајвише раднике, али и ширу заједницу, те животну средину, већ је довољно алармантно. Очекујемо од надлежних да се овом проблему озбиљно посвете, те да транспарентно представе кораке ка рјешењу овог проблема, како би шира јавност била упућена.

Ту је и једна велика мрља на Врбасу - Став званичника је да су  то алге, међутим, други стручњаци се не слажу са тим, шта се то дешава са мрљом у Врбасу, може ли се доћи до истине?

Незгодно нам је да дајемо паушалне процјене, обзиром да ми не располажемо кадром који је стручан у процјени оваквих појава. Свакако пратимо изјаве, тражимо званичне информације од институција, у редовној смо комуникацији са представницима рибара који су стално уз Врбас. Обзиром да је са више страна потврђено да јесте у питању цвјетање алги, сада је добар тренутак да отворимо ширу дискусију о узроцима због којих долази до ове појаве. Ако је један од узрока претјерано кориштење азотних ђубрива уз Врбас, а овакво цвјетање алги може да доведе до озбиљног нарушавања рибљих популација, очекујемо повезивање тих проблема и предлагање дугорочних рјешења, а не само санирање тренутног стања.

Може ли се упоредити ситуација са ранијим годинама када су се јављале алге на овом дијелу Врбаса, има ли сличности са овом ситуацијом која је прије неколико дана забиљежена?

Цвјетање алги је природан процес, али заборављамо да природа мимо човјека живи у савршеном балансу. Ако дође до пренамножавања одређене врсте, то нам треба бити индикатор да је дошло до одређених промјена у природи. Природа је комплексна, али функционише на једноставним принципима. На нама је да научимо да читамо знакове које нам природа шаље. Обилне падавине и поплаве којима смо свједоци могу да доведу до оваквих процеса, али је и даље ово само једно од нагађања. Постоје стручни људи, посебно са Природно математичког факултета, којима је ова област ужа специјалност и за које сматрамо да би требали бити укључени у ову тематику, не само сада, него дугорочно.

Грађани су забринути и не знају колико све то утиче на воду коју свакодневно пијемо?

Јавност мора да има правовремене информације, посебно ако се потенцијално ради о загађењу воде за пиће. Иако је из званичних институција дошло јуче до потврде да је вода питка, знамо да је и велики број информација пристизао из незваничних извора који су то оповргнули. Воде Српске су нам јуче послале одговор на наш упит са појашњењем да су јуче узорковали воду и да ће резултати анализе бити доступни у току дана. Међутим, не видимо да су још увијек објавили резултате. Уколико се ради о цвјетању алги које нису токсичне, то не мора да утиче на квалитет воде, али хипотетички и може, обзиром да тим процесима долази до драстичног опадања кисеоника у води.

Нове информације које указују на загађење Врбање код ушћа у Врбас усложњавају проблем и показују да морамо сви да реагујемо заједно. Рибари који су брзо реаговали, сликали загађење Врбање и послали новинарима су свијетли примјер за нас све. Очекујемо и од надлежних да истом брзином реагују.

Са треће стране, имамо вишегодишњи проблем са смећем из Бочца. Како се овај проблем може ријешити?

Комплексност овог проблема не дозвољава ни да се он једноставно ријеши. Да бисмо ријешили проблем отпада, морамо да кренемо од узрока, а не од ове посљедице коју видимо голим оком. Овај отпад представља врх леденог бријега саме проблематике управљања отпадом и водама. Стварање великих количина отпада, недостатак раздвајања отпада и његове рециклаже, његово неадекватно збрињавање, сјеча обалне вегетације су само неки од појединачних проблема који доводе до овакве слике коју ових дана видимо на Врбасу.

Шта нам ови велики еколошки проблеми са којима се посљедњих дана суочавамо говори о односу Града према природи?

Неодговорно понашање видимо на свим нивоима власти. Споре реакције, неповезаност институција и пребацивање лоптица смо навикли да гледамо. Управо све то у комбинацији оставља простор широј јавности да наслућује, доноси погрешне закључке, да брине и да у коначници шири дезинформације, које не помажу у оваквим ситуацијама. Град се треба јасније поставити и тражити од осталих надлежних институција да реагују брзо и професионално. Уколико немају капацитета да се ухвате у коштац са овако великим и горућим питањима, надлежне институције не би смјеле да тако важне информације, као што је постојање канцерогеног једињења у кругу Инцела, држе за себе, него да алармирају јавност и траже подршку стручњака.

Бањалука – зелени град. Шта ово у свјетлу свих ових дешавања данас уопште значи?

Носити епитет зеленог града је много више од козметичких рјешења која водимо да Град спроводи. Квалитет живота у Бањалуци опада драстично, било да причамо о загађењу ваздуха, воде или земљишта. Ширење саобраћајница да би још више аутомобила могло да нас загађује није рјешење. Бањалука треба велики преокрет и савремене погледе, колекторе за пречишћавање отпадних вода на бази биљака, километре нових бициклистичких стаза, стварање нових паркова, а не само постављање темеља за зграде и стотине других корака, за које треба одлучност и истрајност, знање већ постоји.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.