НАУЧНИЦИ ДОШЛИ ДО ИЗВАНРЕДНОГ ОТКРИЋА: Неке особе су имуне на коронавирус, а за то су заслужне Т-ћелије

Коначно сјајне вијести

BUKA portal / 01. август 2020

Студија је у сриједу објављена у научном часопису Натуре он Wеднесдаy и открила је да у узорку од 68 здравих одраслих особа у Њемачкој, које нису биле изложене коронавирусу, њих 35 посто има Т-ћелије у крви које су реактивне на вирус.

Што су Т-ћелије?

Т-ћелије су дио имунолошког система који помаже заштитити тијело од инфекције. Реактивност Т-ћелија сугерира да је имунолошки систем можда имао искуства са сличном инфекцијом и да би могао користити то памћење у борби против нове инфекције. Како би њихов имунолошки систем могао имати реактивне Т-ћелије ако никад нису имали Цовид-19?

Оне су вјеројатно стечене у претходним инфекцијама ендемским коронавирусима, написали су у студији научници с разних институција из Њемачке и Велике Британије. Кориштење ове меморије Т-станица с друге сличне инфекције у одговору на нову инфекцију назива се "унакрсна реактивност".

Нова студија укључивала је анализу узорака крви 18 пацијената с цовидом-19 у доби од 21 до 81 године те здравих донатора у доби од 20 до 64 године из Њемачке.

"Постоји значајан дио појединаца који имају имунитет"

Студија је открила да Т-станице реактивне на коронавирус постоје код 83 посто пацијената с цовидом-19. Иако су истраживачи пронашли постојеће унакрсно реактивне Т-станице код здравих испитаника, у студији су написали како утјецај тих станица на исход цовида-19 остаје непознат.

Налази ове студије свакако указују на потребу даљег истраживања, рекао је др. Амесх Адаља, виши научник Центра за здравствену сигурност Универзитета Јохнс Хопкинс који није учествовао у студији.

"Према овој студији чини се да постоји значајан дио појединаца који имају имунитет захваљујући унакрсно реактивним Т-станицама из других инфекција коронавирусом, што може имати утјецај на њихово искуство с новим коронавирусом. Мислим да је највеће питање повезати чињеницу да они имају те Т-станице с разумијевањем која би улога тих станица могла бити", рекао је Адаља те наставио:

"Знамо, примјерице, да су дјеца и млади релативно поштеђени тешких посљедица ове болести и мислим да би једна хипотеза могла бити да су постојеће Т-станице бројније или активније у млађој доби него у старијој. А ако бисмо могли успоредити људе с тежом и блажом болешћу и анализирати њихове Т-станице, можда бисмо могли доћи до закључка да су теже посљедице повезане с мање унакрсно реактивних Т-станица и обрнуто. Мислим да постоји биолошка вјеродостојност у овој хипотези. Јасно је да Т-станице не штите људе од заразе, међутим можда модулирају тежину болести. Чини се да би то могао бити случај."

Досад је током пандемије фокус био на противтијелима на цовид-19 и њиховој улози у стварању имунитета против болести. Но, професор превентивне медицине и инфективних болести с Медицинског факултета Универзитета Вандербилт у Насхвиллеу, који није био укључен у нову студију, каже како се Т-станице не смију занемарити.

"Имамо студију која сугерира да постоји одређена унакрсна реактивност с обичним коронавирусима који изазивају прехладу код људи и да би могла постојати нека унакрсна реактивност с вирусом цовида-19 који изазива толико штете. То је само по себи интригантно зато што смо из перспективе протутијела мислили да нема превише крижања. То није посве изненађујуће зато што су сви ови вируси чланови исте породице, попут рођака. Сад морамо видјети има ли то утјецаја на клиничку праксу. Значи ли то да заражена особа има више или мање изгледа за развој болести? И има ли то икаквих импликација на развој цјепива", рекао је Сцхаффнер за ЦНН.

"Готово свака особа на свијету дошла је у додир с коронавирусом"

Адаља је додао како није изненађен да код учесника студије који нису били изложени новом коронавирусу постоји унакрсна реактивност Т-станица.

"САРС-ЦоВ-2 је седми људски коронавирус који је откривен, а четири људска коронавируса називамо коронавирусима стеченима у заједници. Та четири вируса заједно одговорна су за 25 посто наших прехлада. Готово свака особа на свијету дошла је у додир с коронавирусом, а будући да су чланови исте обитељи, развија се одређени унакрсни имунитет", објаснио је Адаља.

Нова студија није једини рад који указује на одређени степен претходног имунитета на нови коронавирус код неких људи. Алессандро Сетте и Схане Цроттy, обоје с калифорнијског универзитета у Сан Диегу, написали су у коментарском раду објављеном у часопису Натуре почетком јула да "20 до 50 посто неизложених учесника студије показује значајну реактивност на пептидне базе антигена САРС-ЦоВ-2".

Коментар је темељен на другом истраживању, но споменути двојац написао је како извор и клиничка важност реактивности остају непознати.

Сетте и Цроттy написали су и да је "сада утврђено да претходна имунолошка реактивност на САРС-ЦоВ-2 постоји у одређеној мјери у опћој популацији. Ради се о хипотези која још није доказана, али би до тога могло доћи због имунитета на коронавирус обичне прехладе", закључује ЦНН.


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.