Научници код шишмиша нашли још један сој коронавируса, сличан је цовиду-19

НАЈНОВИЈА истраживања указују на то да је цовид-19 највјеројатније еволуирао природним путем, односно кренуо од шишмиша па прешао на друге животиње све док није развио потребне мутације за прелазак на човјека и покретање глобалне пандемије.

BUKA portal / 13. мај 2020

 

Знанственици су у најновијем истраживању подупрли ову хипотезу проналаском још једне врсте коронавируса код шишмиша те уочавањем специфичних мутација које умећу генетски материјал у вирусни геном. Такве мутације показују да овакве промјене у геному, гдје долази до еволуције вируса, врло лако могу настати природним путем, пише Сциенце Алерт.

"Од када се појавио цовид-19, постојале су разне спекулације о томе да је тај вирус створен у лабораторију", рекао је микробиолог Wеифенг Схи са свеучилишта Схандонг Фирст Медицал Университy.

"Конкретно, неки су казали како уметци на С1/С2 дјелују врло необично и да се можда ради о лабораторијској манипулацији. Наш рад врло јасно показује како се овакве промјене одвијају у дивљини, природним путем", додао је.

Коронавирус РмYН02

Новооткривени сој коронавируса, који је тим назвао РмYН02, идентифициран је у другој половици 2019. године тијеком анализе 302 узорка узетих с 227 шишмиша који пребивају у провинцији Yуннан у Кини. Знанственици су након проучавања узорака открили два готово комплетна нова генома коронавируса - РмYН01 и РмYН02.

РмYН01 се слабо подударао с коронавирусом који је узрок тренутне пандемије (САРС-ЦоВ-2). Но то није био случај с РмYН02, који 93,3% свог генома дијели с вирусом САРС-ЦоВ-2.

Што се тиче процеса уметања, РмYН02 садржи уметке аминокиселина на мјесту на којем се састају двије подјединице С1 и С2. САРС-ЦоВ-2 такођер има уметке на С1 и С2. Мада се не ради о истим аминокиселинама, ови умеци показују да до процеса уметања може доћи природним путем.

Унаточ многим сличностима ова два коронавируса, не значи да је РмYН02 изравни предак коронавируса који је узроковао тренутну глобалну пандемију; посебно ако се узме у обзир да се у важном гену за везање рецептора подударају у само 61,3 посто. Но проналажење нових генома коронавируса и даље је врло важно јер нам може открити како се вирус САРС-ЦоВ-2 развио у оно што је данас.

"Наша студија је изнова потврдила да су шишмиши, посебно они рода Рхинолопхидае (потковњаци), важни природни резервоари коронавируса и да се у њима налазе, колико нам је до сада познато, најближи рођаци вируса САРС-ЦоВ-2", написали су знанственици у својој студији.

Потрага за изворним претком

До сада је вирусу који узрокује цовид-19 најсличнији коронавирус РаТГ13, такођер пронађен код шишмиша, с којим се подудара у 96,1% РНК.

"Ни РаТГ13 ни РмYН02 нису изравни преци вируса САРС-ЦоВ-2 јер још увијек постоји еволуцијски јаз између тих вируса", објашњава Схи.

"Наше истраживање указује на то како су потребне даљње студије и узорковање више врста дивљих животиња како бисмо открили вирусе који су још сличнији вирусу САРС-ЦоВ-2. Можда нађемо и његове изравне претке, што нам може пуно тога рећи о томе како је овај вирус прешао на људе", додао је.

Истраживање назива А новел бат цоронавирус цлоселy релатед то САРС-ЦоВ-2 цонтаинс натурал инсертионс ат тхе С1/С2 цлеаваге сите оф тхе спике протеин објављено је у часопису Цуррент Биологy.


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.