Не дам Бакета, Комшића, Додика за три шлепера Карамарка и Милановића

Знаш оно кад дијелим књиге па ми се закрчи инбо? Е ништа је то наспрам лудила којег може изазват обичан фб статусић о Божи Петрову и силним подметањима ногу које доживљава ових дана.

Martina Mlinarević-Sopta / 13. новембар 2015

 Па не могу ни приступит Фејсу јутрос ко да сам Здравко Мадонна Чолић. Па сам разапета између пљувачине ХДЗ-СДП бисера из тамо Лијепе Ваше који не могу схватити подршку исказану Божи и да уопће помишљам гласовати за њега у Кроејши ако буду опет избори, по први пут икада у свом малом животу. 

 

И ХДЗ бисера из ове Лијепе ТроНаше који не могу схватити подршку исказану Божи и да уопће никад нисам гласовала до сада нити на једним изборима за Кроејшу, мама ме родила глупу и нер'ватицу, у свом малом животу и ђе ми је баба да ме поведе кад пође са штапом на биралиште?! Једна је особа написала да ми је чак дислајкала страницу. Плакала сам сву ноћ, животами. Таква ме наква туга јамила, јашта. Ето, скоро па да сам била и заборавила зашто сам се прије три године престала активно бавити кометирањем политичког шљама. Али све ово што се посљедњих дана догађа том младом човјеку, вратило ми је исти ружни окус у устима. 

 

Донкихотчарење у каљужи. Ломљење кичме једином покушају борбе мимо два лоповска гиганта. И само због толиког каоса којег си изазвао, што љевље, што дешње, само због тог што споменути шљам не зна куд ће од муке па те кидају на све стране, а медији ти траже у повијести обитељи дискредитирајућу ексклузиву јел ти прадјед остао дужан некоме три мандарине на пијаци, а на коју страну ти се тетка чешљала, све бојећи се за своје гузице и гузице себи блиских угужених у фотеље, драги докторе, што би рекли у оном филму, надам се да ће се изнаћ критична маса и да нећеш поклекнути притиску, те да ћете им – „ЈЕБАТИ НАНУ НАНИНУ!“ 

 

Јер оволика хистерија може доћи само од чињенице да су се усрали јер се појавило нешто друго. И што је то нешто друго коначно допријело до људи. Посебно оних који су били изгубили сваки идеал и наду. На то нису рачунали ни у лудилу. Замисли шта им тек можете урадити. А ове левате што ме море по инбоима, за ме се не секирајте болан. Правим чоколино у Херцеговини, а мој свијет завршава на граничном пријелазу Црвени Грм и горе у Босанском Шамцу. Преко тога ме ништа не занима ни да се златом плаћа. И сад кад видим све, не бих дала вала финог ми Бакета, очи лијепе у Комшића, душу драгу Човкета и рамена кршна у Додика за три шлепера којекаквих Милановића и Каламарка. Мрш.

 

преузето са ФБ статуса ауторице

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.