Ненад Величковић: Шкљоцам и звоцам: Чај од бруснице

Како из безазлене куповине чаја од бруснице у врећицама настаје скица за антрополошку студију о лагању и полагивању.

Nenad Veličković / 29. јануар 2018

 Послала ме жена у Пени, по чај од бруснице за ћерку, рекла педијатрица да је то добро за женске болести. И ја одем, нисам ни знао да толико чајева има. Нема од чега нема. Има пет врста бруснице. Неке скупље, неке јефтиније... Узмем неку у великој кутији, пише великим словима брусница, баш лијепо дизајнирана кутија, и још пише на њој Произведено у Босни и Херцеговини, има онај знак, квалитетан производ. Дођем кући, жена дрвље и камење. Шта си ово купио, рекла сам од бруснице, ако ти се није ишло ниси ни требо ић... Чуј, ако ми се није ишло. Гдје за дијете нећу отић. Она се мрва скупила, боли је, стисло се њој у стомаку, стисло се мени овдје... Шта сам купио, шта си ми рекла, ето ти пише...

 

Bosnien-Herzegowina Cranberry Tee (N. Velickovic
)

А она окрене с друге стране, а тамо ситним словима: 32% хибискус, 25% шипак, 10% цимет кора, 16% јабука, 6% базга плод, 3% брусница, 8% арома бруснице... Хеј! 3%. А оволиким словима пише БРУСНИЦА. Па има ли тај газда што то продаје дјецу? Вјерују ли ти људи у бога? Како се не боје лагат? Па јеботе, ђе то има логике. Три посто нечега ти продајеш ко сто посто. Узмем ону кутију, назад у Пени, нападнем продавачицу, ни криву ни дужну. Није ми она у руку тај чај ставила. Сам сам га биро. Ко њу шта и за шта пита. Сретна ако стигне цигару запалит да је шеф не види. Ал на некога сам се моро изгаламит. А она ме гледа, само што не заплаче. Не конта, што толка фрка ради марке и по. Могу замијенит, у чему је проблем. Ал није то до марке и по. Јебо марку и по. Него до преваре. До лагања. Нема ми то више гдје стат. Гдје год погледаш, лаж. Само лаж. Очи да ти испадну од ситних слова. Тражиш кредит, кажу камата 5%. Срачунаш колко мораш вратит, испадне 60%. Па јебему све, што не пише 60%. Узмеш ћевапе, преко пола паковања пише нема свињетине, послије читаш, пола јунетина пола коњетина. Или кенгуретина. Мало-мало звони телефон, неко осигурање, неки пакети... Ако обновим уговор, добићу још сто програма. Јаране, ја не знам никог да гледа више од десет. Никоме не треба двјесто. Има само оних болесника, што узму даљински у седам и шалтају до поноћи. Да их питаш шта су гледали, само би ти дневник знали препричат. Пуне цркве и џамије, све се богу клања, све мрмља неке молитве, исто ко да је душа веш па се тек једном седмично на руке пропере... А јах преко прага, ил гледа како ће те преварит, ил пази како да га не превариш. Купиш сто грама љешника за колаче, док дођеш кући пола их се претворило у леблебије. Неки дан изаберем комад шницле, 540 грама, кажем да ми исфашира, пита једном или двапут, кажем ја доста једном, он изфаширано стави на вагу, 730 грама. Па колко би било да сам реко двапут? Видио си оне парламентарце. Узима паре за стан и одвојен живот, а не живи ни у том стану ни одвојено. Онај други вози свој ауто, а наплаћује ко службени. И то на листи некаквој било, на плакату. Па то је да га пљунеш кад га сретнеш, а не да гласаш за њега. А ко гласа за њега? Исти такви ко што је и он. Данас месар, сутра министар. Јеси ли им видио имовинске картоне. Стан на жени, кућа на родитељима, ауто на ћерки. Прошли мјесец ја с буразом свратио у село, да обиђемо кућу, да видимо да није шта смрзло, да није ко развалио, да пограбљамо мало. Није прошло пола сата, ето ти једног, би ли ми то продали. Колко нуди? Толко и толко. А ми знамо да Арапи све покуповаше, плаћају трипут више. Кад га бураз није затуко грабљама. Прокисле ми ципеле. Видим код нас доле снижење ципела 40%. Изаберем једне, не пропуштају воду, гороте, с попустом 90, извадим новчаник, она откуца 135. Како 135? Каже те су десет посто. Ал пише на излогу 40%. Пише, али само на изабране моделе. Па изабро сам, јебему таву и од таве држак. А које су 40%? Покаже ми једне, да ми их поклони, не би их носио. Ја не знам ко то дизајнира, исто Далас намјештај. Хем кабасто, хем тврдо, хем ружно, да бог сачува.

 

Вратим ја онај чај, онај 3% брусница, прегледам све, на којем год пише брусница, унутра шипак и хибискус. Одем у апотеку, има 100. Платим седам марака сто грама, дођем кући, унутра сухе бруснице. На пијаци кила осам марака. Не каже се џаба поштен и будала исто. А сви паметни. Ама ха упише школу, прошло одличним. Пролазност 100%. Произведено у Босни и Херцеговини.

Извор: Д


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.