Необична жеља нашег човјека да загине у Њемачкој

Милинко П. (28) осуђен за тешко кривично дјело против сигурности јавног саобраћаја. Интересантно, доживотна казна због изазивања саобраћајне несреће?

Feđa Isović / 08. јул 2019

Мада је непримјерено коментирати судске пресуде, а да при томе човјек дубоко не зарони у комплентне списе којима се суд руководио, усудит ћу се урадити једно лаконско поређење двије пресуде. Једне њемачког судства, друге нашег.

У Берлину је недавно на доживотну казну затвора осуђен држављанин Србије Милинко П. (28). С обзиром на висину казне, а и на то што је познато како је „читав свет против Срба“, човјек би помислио да се ради о неком ратном злочинцу. Али не, Милинко је осуђен за тешко кривично дјело против сигурности јавног саобраћаја. Интересантно, доживотна казна због изазивања саобраћајне несреће?

Породица се надала доживотној казни 

Јурцајући у свом Аудију, Милинко је покосио и усмртио бициклисткињу, 22-годишњу студентицу Јохану Хан. Пресуду је породица жртве доживјела као олакшање, а процес је завршен након седам мјесеци. Доживотној казни се породица надала, а адвокати је захтијевали.

Ето, тако то изгледа када се неодговорно вози аутомобил у Њемачкој. Доживотна прдекана.

А како то изгледа код нас погледајмо кроз примјер погибије двије сарајевске студентице. Селма Агић и Едита Малкоч. Мало ко се неће сјетити, сви смо занијемили тај дан када их је, тамо негдје између Техничке школе и Музеја, јурећи аутомобилом кроз црвено свјетло, покосио Сањин Сефић. Селма Агић из Бугојна је подлегла на мјесту несреће, док је Едита Малкоч из Босанске Крупе умрла у Клиничком центру Универзитета у Сарајеву.

Појела маца шест мјесеци

Не треба нам никакво судско вјештачење да бисмо знали да се ту радило о великој и неприлагођеној брзини, а здрав нам разум каже и да је возач био мортус пијан, вјероватно и дрогиран. Мада то за суд није релевантно, ми имамо право да слутимо да је то разлог зашто је починилац побјегао с лица мјеста, а исту вечер чак у Србију.

Сви смо занијемили тај дан када је Селму Агић и Едиту Малкоч, тамо негдје између Техничке школе и Музеја, јурећи аутомобилом кроз црвено свјетло, покосио Сањин Сефић 
Пијани и дрогирани возачи зато бјеже с мјеста несреће. Отријезне се и онда када буду ухапшени, више нико и никада не може доказати у каквом су стању били када се несрећа десила.

Након процеса, који је трајао не знам ни колико, Сањин Сефић је осуђен на 14 година затвора и још годину за неуказивање помоћи особи повријеђеној у саобраћајној несрећи, што је, по не знам којој математици, обједињено у јединствену казну од 14 и по година. Појела маца шест мјесеци.

Истом пресудом сестра осуђеног Сара Сефић, те јатачка клика Дино Алић, Амар Салиховић и Сауд Нишић, који су се теретили за помагање Сефићу након несреће и који су му омогућили бијег из државе, ослобођени су кривице.

Треба фино отићи у Берлин

Дакле, за убиство сваке од дјевојака возач кроз црвено свјетло Сањин је осуђен на по седам година, док је Милинко за убиство Јохане Хан осуђен на доживотни затвор. Милинку је 28 година, буде ли здравља, могла би то бити изузетно дуга казна.

Тешко је поредити случајеве, предмете, доказе и чињенице, али зар ми овдје стварно требамо вјеровати вјештачењу према коме је Сефић возио само 65 километара на сат када је убио двије дјевојке? Мени то вјештачење личи на ону истовјетну школу вјештачења по коме је у крви Давида Драгичевића пронађена дрога ЛСД, а Дженан Мемић није намјерно убијен, него га је случајно ударио комби.

Мада то за суд није релевантно, ми имамо право да слутимо да је то разлог зашто је починилац побјегао с лица мјеста, а исту вечер чак у Србију 
Хелем, ако наш човјек мисли да му насилна смрт буде поштено расвијетљена, а починиоци кажњени, најпаметније му је да загине негдје у Њемачкој. Треба фино отићи у Берлин и тамо спокојно настрадати. Па је л'?


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.