Неопходно спровести РАДИКАЛНЕ МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ и ЧОВЈЕЧАНСТВА

Иако се у јавности и медијима БиХ истиче као земља пространих и очуваних природних вриједности, практично се јако мало ради на њиховој заштити, истиче Дејан Кулијер из Земаљског музеја Босне и Херцеговине поводом 22. маја,Међународног дана биодиверзита

BUKA portal / 22. мај 2019

Foto: A. Trifunović

Он истиче да о нашем односу према природи најбоље говори однос према најугроженијим и највриједнијим природним вриједностима, попут ријека, језера и шума које се неплански искориштавају или потпуно уништавају, па чак и у највриједнијим заштићеним подручјима.

Ива Миљевић, координаторица програма Биодиверзитет и заштићена подручја из Центра за животну средину каже да ова организација већ годинама указује на богатство, вриједности, али и све већу пријетњу биодиверзитету Босне и Херцеговине, те наставља да проводи активности које ће омогућити дугорочан опстанак врста и станишта уз суживот са локалним заједницама. “Чињенично стање указује на изразито лошу глобалну ситуацију, али исто тако напомињемо да још увијек није касно за промјене које су могуће. Као и у другим секторима, и у управљању природом видимо утицај приватних интереса, било да се ради о хидроенергији, новим туристичким комплексима или чак нелегалним активностима као што је криволов. Очекујемо конкретне и недвосмислене кораке како бисмо сачували оно што је највриједније и што је милионима година стварано”, истакла је Ива Миљевић.

 

Из дана у дан, стање природе, биодиверзитета и квалитета људских живота на нашој планети постаје све лошије. Евидентно је да ће се свијет суочити са еколошким колапсом и масовним изумирањима ако се не подузму драстичне мјере за промјену друштвених и економских система. Овоме у прилог иде и глобална процјена Међувладине научно-политичке платформе за биодиверзитет и екосистемске услуге (ИПБЕС), међувладиног тијела које је протекле три године припремало извјештај у коме су изложени главни покретачи и узроци глобалног колапса биодиверзитета и позива на хитну регулаторну промјену.

 

 

Извјештај ИПБЕС-а је најопсежнија научна глобална процјена о биодиверзитету и услугама екосистема коју требају усвојити владе. Документ осликава промјене у претеклих 50 година, повезујући путеве економског развоја и утицаја на природу који је изазван људским дјеловањем.

Када је ријеч о Босни и Херцеговини, како истиче Дејан Радошевић из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, на нивоу државе и ентитета усвајање стратегија које у себи имају или треба да имају компоненту заштите животне средине је споро, што додатно успорава и њихову проведбу. “Потребно је убрзати процес усвајања стратегија те укључити у израду стратегија и планова све релевантне интересне стране, што би омогућило и ефикаснију примјену националних циљева и у коначници очуван биодиверзитет”, нагласио је Радошевић.

 

Ситуација по питању стварне заштите биодиверзитета у Босни и Херцеговни је далеко од сјајне. Узрок томе лежи у недовољном издвајању буджетских средстава, неадекватној структури запослених у заштићеним подручјима, непостојању планова управљања и адекватног система заштите, мониторинга и одрживог кориштења природних ресурса, али и оног најважнијег - слабе свијести јавности о важности овог питања.


Иако су системске промјене и напредак у Босни и Херцеговини и те како могући, остаје питање да ли ћемо и даље давати предност приватним интересима или јавном добру.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.