Нестаје највећа липова шума у ЕВРОПИ: "Данас штитимо Националне паркове код нас, сутра ко зна гдје"

Овдје људи као да су заборавили на пошумљавање и значај шума, а уз то се и својски труде да неконтролисаном и бесправном сјечом униште  један од кључних природних ресурса.

Tatjana Čalić / 05. септембар 2019

Недавно је објављена вијест како је, захваљујући Индији и Кини, свијет данас зеленији него што је био прије двадесет година. Повећање зеленила резултат је њихових дугогодишњих програма садње стабала.

Нажалост, на Балкану је потпуно другачија прича. 

Овдје људи као да су заборавили на пошумљавање и значај шума, а уз то се и својски труде да неконтролисаном и бесправном сјечом униште један од кључних природних ресурса. Посљедице су дугорочне и далекосежне по животну средину и квалитет живота људи, неке већ сада осјетимо – поплаве, клизишта, јаки вјетрови, губитак биљних и животињских врста, смањење производње кисеоника…

Тек ријетки су свјесни оваквог стања и они се упорно труде да учине нешто.

Најсвјежији примјер нам долази са Фрушке горе, гдје су се прво планинари, а потом и еколошки активисти, побунили против неконтролисане сјече шуме.

Окупили су се под именом Чувари/ке Фрушке горе, у намјери да сачувају најстарији национални парк у Србији и највећу липову шуму у Европи. 

Подршку траже и у сусједним земљама.

Србија, Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина! Заједно у борби за добробит свих људи на овој планети. Нема политике, ово је заједничка борба за еколошко описмењавање! Балкан то може! Да покажемо како треба и шта значи бити првенствено еколошки свјестан човек. Данас штитимо Националне паркове код нас, сутра ко зна гдје. Јер ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ!”, стоји на ФБ групи Чувари/ке Фрушке горе.

Док шуме дишу, и ми ћемо дисати

О неформалној групи грађана коју чини 7 активиста и акцијама које проводе више нам је рекла Сандра Остојић.

Излазимо на терен, сликамо прије и послије, пишемо пријаве и покушавамо да допремо до што већег броја људи. Почели смо обраћањем НП Фрушка гора тражећи инормацију од јавног значаја о количини стабала које имају намјеру посјећи и о ком квалитету стабала се ради. Након што смо добили одговор да се сјече 2. и 3. класа стабала, а на терену смо затекли посјечена стабла 1. класе, упутили смо одговор НП Фг, републичком и покрајинском заводу за заштиту природе. Као одговор смо добили тишину. Оно што смо ми примијетили током редовних обилазака Фрушке горе јесу посјечена стабла на потезу између Врдника и Змајевца ради изградње зип лајна, насипање туцаником шумских стаза које НП назива изградњом шумских путева. Посјечено је на Летенци, Јабуци, Бранковцу, Шуљамацкој главици”, рекла је за Буку Остић, додајући да и поред неразумијевања надлежних институција, њихове небриге и игнорисања, не одустају.

Од почетка су  знали да сами не могу пуно учинити, зато су дошли на идеју да ступе у контакт са земљама у региону, како би добили подршку, размијенили идеје и искустава. На тај начин су, рјешавајући проблеме у свом окружењу, причу проширили и на остале крајеве и земље, те се заинтересовали и за регионалне проблеме.

До сада су највећу сарадњу остварили са удружењима из Хрватске и Црне Горе. 

Весна Гргић и Зелени одред Хрватска нам је одмах дала подршку и понудила помоћ, као и КОР (коалиција за одрзиви развој) Црна Гора и господин Александар Шворцан. Са неколико удружења из региона, прецизније  из Тузле, се још увек договара сарадња. Такође имамо подршку познатог музичара Рамба Амадеуса, који је са нама од првог дана”, испричала је за наш портал Остојић, најављујући још једну активност - међународну еколошку  изложбу  "Од Фрушке горе до Фрушке голе", у Руми  14.9.2019. 
Планирана је поставка фотографија Фрушке горе, некад и сад, умјетничких слика на ову тему, а такође и дјечијих ликовних радова на тему екологије и значаја шума за опстанак на Земљи.

На дан отварања изложбе биће одржан и кратки перформанс којим ће се такође скренути пажњу на неконтролисану сјечу дрвећа.

Коме смета култура?

И поводом овога догађаја, активисти су наишли на неразумијевање институција. 

На трен смо заборавили у каквој земљи живимо. Када смо кренули са овом замисли, тражили смо просторије културног центра у Руми. Одбили су нас. Затим смо тражили Музеј. Директорка је била одушевљена, понудила да бирамо просторије и вријеме. Да би ових дана одговор био не. Ипак, одустајања нема  изложба ће бити одржана”, истакла је Остојић.


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.