НЕСТОР РУИЗ, ШПАНАЦ У БИХ: Они који остају овдје су хероји

Нестор Руиз је Шпанац, инжењер продукт дизајна и студент социјалног рада, који више од 20 година ради у невладином сектору, од којих чак дванаест у БиХ.

Sara Velaga / 11. јул 2019

foto: Buka

Љубав је била главни окидач због којег је дошао у БиХ, не планирајући трајно да остане. Ипак, како и сам наводи, најбоље ствари се дешавају спонтано и не могу се планирати, па тако он данас, 10 година касније, живи и ради у БиХ. Ангажован је као вањски сарадник Центра за животну средину, сретно заљубљен и остварен на свим животним пољима. Ову земљу осјећа као свој други дом, те је и деценију касније фасциниран природом, културом и разноликошћу ове земље. 

У интервјуу за БУКУ искрено и отворено говори о искуству живота у БиХ, као и о највећим изазовима са којима се сусреће. 


Шта је био првобитни мотив да из Шпаније  дођеш у БиХ и у њој се задржиш?

Још увијек нисам разјаснио прави разлог доласка, али пресудно је то да ми се отворила професионална и приватна прилика. Упознао сам организацију и особу која је ту радила и заљубио сам се у обоје. Нисам био ни свјестан да заправо желим доћи на Балкан, а  поготово у БиХ. Знао сам о деведесетима много и та прича ме много погодила. Када сам добио прилику да откријем више и упознам и народ и културу, морао сам је прихватити и одважити се да дођем. 

Јеси ли размишљао о опцији сталног боравка овдје или си вјеровао да је долазак привременог карактера?

Мени је идеја била само да ћу доћи. Никад нисам размишљао колико. Најбоље ствари у животу се дешавају непланирано. Када сам упознао ту особу, мислио сам да је била из Финске, па сам био заинтересован за живот у Скандинавији. Тражио сам посао у Норвешкој, хтио сам видјети могућности, али ево на крају сам ја ту, а она је отишла у Скандинавију. А испоставило се да је била из БиХ, што је занимљива анегдота.

Колико се твоје мишљење о БиХ промијенило од тренутка доласка и схватања реалног стања?

Нисам се много изненадио. Ни позитивно, ни негативно. Имао сам тај осјећај, јер није много далеко од Шпаније какве се сјећам из дјетињства. Живио сам једно вријеме у Њемачкој, па сам у односу на њу очекивао велике разлике, али у односу на Шпанију не. 

У јеку све већег одласка људи одавде баш за Нјемачку, ти си дошао из Њемачке овдје. Јеси ли у међувремену и сам пожелио ипак отићи?

Јесам, али не у Нјемачку. Потпао сам под утицај, јер овдје влада психоза бијега, поготово ако си емотивно отворена особа као што сам ја, онда осјећаш ту хистерију и жељу за бијегом. И мене је то стигло. Иако нисам одавде, дао сам доста труда и времена да овдје нешто створим, али у једном моменту пожелиш да идеш негдје гдје је сређенија ситуација, а нарочито у политичком смислу. Тамо гдје се људска права поштују. Ипак, никада се не бих вратио у Нјемачку, јер вјерујем да једноставно наши људи се не могу осјећати сретни тамо. Можемо се сви прилагодити и материјално усрећити, али да будемо испуњени, мислим да не можемо, јер је то потпуно други начин живљења. 

У вези са тим, колико се осјећаш сигурно и безбједно у БиХ, али и у Бањалуци?

Реално је јако сигурно, када погледам свакодневни живот и чак када поредим са Шпанијом. Могу ходати у 5 ујутру по граду, а неће ми се ништа десити.  Ипак, друго је тај ниво политичког дјеловања, када желиш да оствариш своје право и дјелујеш као појединац активно. Ту је ситуација комплекснија и тежа него у другим државама. Не осјећам се слободно као прије. Сада морам пазити шта кажем и коме. Елитистичке структуре владају. Ово није демократија. Монокултура влада. 

С обзиром на твој професионални ангажман, гдје си као вањски сарадник ангажован у Центру за животну средину, колико је тешко дјеловати и реализовати такве акције и идеје, с обзиром на владајуће структуре у БиХ?

Зависно од тематике у којој дјелујеш. Али лакше је радити питање животне средине, јер нам је свима заједничка жеља за чистим и здравим околишом. Мислим да је образовна и културна политика у већем проблему. Ми пак често наилазимо на потешкоће када су у питању пројекти везани за енергију, а нарочито хидроенергију. Јако је тешко владајуће органе навести да животну средину ставе испред економских интереса. Често као друштво заборављамо на природне ресурсе. 
Анализа економске оправданости хидроелектрана у БиХ аутора Дамира Миљевића показује да друштвени губитак износи годишње 4 милиона КМ.  Досад је енергија била државни бизнис, јер је држава планирала и имала у својим рукама све. Али сада имамо могућност обновљивих извора енергије. То је посебно добро у контексту соларне енергије. Требамо се активирати и показати да то подржавамо.

Колико уопште мислиш да постоји грађанска инцијатива данас у БиХ, као и значајна група друштвено одговорних активних људи?

Када сам прије 10 година дошао било их је више, али, нажалост, овај систем је такав да једна монокултура убија покушаје, након чега људи одлазе. Све више људи је подобно, а све мање критично. Осјећам да је све мање људи који имају наду и енергију да покушавају нешто. Али има их. И за мене су они хероји, јер се и даље боре за стварање боље будућности. Ми требамо савладати егоманијачку потребу да нека група може тек тако промијенити нешто велико одједном, а нарочито мијењати друштво. Мене  радују малене иницијативе и личне борбе које без велике амбиције стварају алтернативу, за људе који то желе слиједити. 

За крај Нестор за БУКУ поручује како нема дугорочни план, већ настоји радити свакодневно на ономе што најбоље зна. 


„Могу бити само оно што јесам и радити за општу добробит“.

Увјерен је да ако имамо неку страст и жељу да нешто урадимо, требамо покушавати и стрпљиво правити сваки нови мали корак. 
„Не губити наду ни перспективу, јер некада имамо филмску перцепцију као илузију како ће изгледати све и да ћемо сви учинити нешто велико. То није поента. Процеси иду спорије, а нарочито овдје. Све захтијева много труда и повјерења, а увјерен сам да се може направити мали корак. Овдје у БиХ сваки мали корак је велики“, закључује Нестор. 
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.