Незабиљежено: Јадранско море никада сланије

Ови резултати објављени су у угледном часопису Фронтиерс ин Марине Сциенце.

BUKA portal / 21. јул 2021


Хрватски тим научника је у сарадњи с италијанским колегама објавио најновије резултате истраживања који указују на досад незабиљежене вриједности салинитета Јадрана, објавио је Институт "Руђер Бошковић".


Ови резултати објављени су у угледном часопису Фронтиерс ин Марине Сциенце, који је рангиран у првих десет посто часописа у подручју биологије мора и вода.

Објаву Института "Руђер Бошковић" Индеx је пренио у цијелости:

У овом интердисциплинарном истраживању, које је предводио др сц. Хрвоје Михановић с Института за оцеанографију и рибарство из Сплита, а уз др сц. Ивицу Вилибића с Института "Руђер Бошковић", учествовали су и истраживачи са сплитског и загребачког Универзитета те Националног института за океанографију и примијењену геофизику у Италији.

Континуитет океанографских мјерења у Јадрану постоји од педесетих година, те се одржао до данашњих дана на неколико климатолошких профила у сјеверном и средњем Јадрану.

Крстарења на профилу град Ровињ - ријека По те на Палагрушком прагу се обављају мјесечно до сезонски, те су била темељ многим сазнањима из океанографије. Овако дугачки временски низови заправо су ријетки у свијету те непроцјењиви у данашњој ери климатских промјена.

Изузетно високе вриједности салинитета

Током љета и јесени 2017. године управо је у јужном Јадрану и на Палагрушком прагу забиљежена појава изузетно високих вриједности површинског салинитета (вриједности салинитета преко 39 промила).

То је први пут да су тако високе вриједности забиљежене у Јадрану, те су захватале површину мора до дубине од тридесетак метара. Иначе, та појава је уобичајена у многоструко сланијем и топлијем Леванту, гдје се и ствара најсланија вода у Средоземљу, тзв. Левантинска интермедијарна вода.

У октобру 2017. године салинитет у површинском слоју на Палагрушком прагу досегнуо је рекордне вриједности, које су биле више од 39,1 промил. Поврх тога, уз мање осцилације, висок салинитет у првих двјестотинак метара мора се задржао у средњем и јужном Јадрану све до данашњих дана. На примјер, у овом тренутку је салинитет у средишњем дијелу јужног Јадрана већи од 38,8 промила у цијелом воденом ступцу, а уз површину досеже и 39,15 промила.

Наведено сазнање је понукало хрватске и талијанске истраживаче да се детаљније забаве просторном и временском екстензијом ове појаве.

Шта је узрок великој сланоћи?

Током истраживања научници су анализирали бројне доступне податке. У анализи су обухваћени подаци мјерења бродским мултипараметарским сондама, аутономним вертикално-узоркојућим посмичним пловцима (тзв. АРГО пловци), даљински управљаним океанографским подморницама (тзв. глајдери), сателитима који мјере површину нивоа мора, као и подаци добијени океанографским моделом Средоземља који асимилира сателитска и друга мјерења те стога даје најквалитетнији приказ тродимензионалних океанографских поља.

Анализе које је спровео овај тим научника објасниле су разлоге појаве вода овако високог салинитета. Појава је дијелом узрокована појачаним дотоком вода високог салинитета из Леванта и Јонског мора, а дијелом због процеса у самом Јадрану.

Сами процеси се одвијају на временским скалама од неколико дана па до десетак година, а обухватају четири кључна феномена. Први се односи на тзв. Јадранско-јонску бимодалну осцилацију, која иначе узрокује снажне осцилације физичких и биогеокемијских варијабла у Јадрану с периодом од пет до десет година, а у посљедњих десетак година узрокује изражен донос сланих и ултраолиготрофних вода у Јадран.

Други процес је везан уз врло ниске протоке ријека до годину дана прије појаве високих површинских салинитета, узроковане мањком падавина у ширем подручју Јадрана.

Више процеса

Трећи процес се односи на изражен доток сунчеве енергије на површину мора током љета и ране јесени, када је вријеме топлије од просјека и с мало вјетра, односно са слабо израженим вертикалним мијешањем у ступцу мора и раслојавањем воденог ступца на изразито топлији површински слој и хладнији средишњи и приднени слој. Посљедично, четврти процес укључује изражено испаравање и губитак воде с површине мора.

Три од четири горенаведена процеса су већ документирана у Средоземљу као посљедица климатских промјена, које ће у будућности донијети још топлија и сушнија љета, мање протоке ријека те посљедично јаче загријавање и заслањивање површинског слоја мора.

Како је живот у мору, од планктона преко риба до бактерија, овисан о температури, салинитету и доступним храњивим солима, опажене промјене ће засигурно имати значајан утицај на живот у Јадрану.

Такви учинци су већ забиљежени и документирани у неколико посљедњих десетљећа, на примјер, улаз нових рибљих врста, промјене у односима и обиљу бактеријских заједница, нестанак врста хладнијих мора.

 


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.