Није дете дупе да га има свако

Нису деца за сваког, иако свако може да их има. Не морате остајати у браковима који су лоши, али морате и након развода бити добри родитељи. Добри родитељи имају стрпљења, пажње и љубави за своју децу. Добри родитељи комуницирају међусобно зарад добробити своје деце.

B(l)ogdan / 01. фебруар 2015

Ја сам дете разведених родитеља. И јединац. Нажалост. Био је то тужан брак двоје веселих људи. Била је то ћопава породица још и пре него што је проходала. Та моја породица враћана је дефибрилаторима из коме и клиничке смрти неколико пута. Онда је још болеснија настављала да пати од разноразних малигних тумора. Од неповерења, сујете, лоше комуникације, страха, глупости, туђих савета, личних несигурности и великих очекивања.

Није преживела. Умрла је на свом пунолетству и на мојим малолетним рукама. Дуго је трајала па се због тога губитак још дуже и осећао. А ја, тада седамнаестогодишњак, тумарао сам у неком личном, туђом одлуком мени наметнутом мраку. Бежао од куће, тражио кривце, тражио оправдања, захтевао извињења, тактизирао, ћутао… Укратко, тада, у том тренутку, нисам ни знао да сам заправо једино и највише од свега – патио.

Данас, округло десет година након тог развода моја мајка и мој отац су добро. И ја сам добро. Само мрзим празнике. Не подносим Божиће и Нове године. Тад ми некако највише фали то чега више нема. Тада се најјасније сетим једне далеке породице и празничне атмосфере. Мириса тамњана, пијукања око куће, џарања ватре, кићења јелке и спавања између њих двоје након поноћи…

Добро сам. Само презирем ове фертилне напаљене материце и дигнуте курчеве који нагонски штанцују децу којој нису спремни да дају љубав. Гадим се над покушајима заједништва која се завршавају као по протоколу тако што нечије слабости победе јачину карактера. Имам порив да урадим кастацију свим мушкарцима који праве децу јер им је време, а хистеректомију женама које рађају децу јер мисле да им исто то време истиче.

Нису деца за сваког, иако свако може да их има. Не морате остајати у браковима који су лоши, али морате и након развода бити добри родитељи. Добри родитељи имају стрпљења, пажње и љубави за своју децу. Добри родитељи комуницирају међусобно зарад добробити своје деце. Добри родитељи не серу лоше једно о другом и не боре се за наклоност детета јер васпитање није такмичење него част. Добри родитељи су свесни да деца, ма колико била мала, све знају јер осећају свет око себе много више него одрасли.

Не знам да ли ћу икада имати своју децу. Или ћу гајити туђу. Или ћу волети туђу као да су моја. Али знам једну ствар. Не израстају деца у лоше људе због лоших бракова, него због лоших родитеља. Не може добар брак замаскирати лошег човека, нити лош брак може уништити доброту у човеку. Зато и данас волим и поштујем своје родитеље. Било нам је тешко. Преживели смо. Не знам још увек колико тога смо превазишли и међусобно опростили једни другима. Ја радим на томе. Зато нам желим да долазећа деценија буде питомија него претходна јер кад најгоре прође једино што преостаје је боље сутра.

Живели,

Б.

 

Текст је преузет са блога Б(л)огдан

 

 

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.