Није више исто: Босанци напуштају град у САД-у којег су једном давно оживјели

Беризу Нукићу требало је око двије године по доласку у САД као избјеглица да покрене сопствени бизнис.

BUKA portal / 26. август 2019

 

Нукић је на брзину учио енглески језик и започео је с једноставним концептом, да спрема турску кафу за Босанце. Ускоро је проширио бизнис и отворио ресторан Бериx. Он је радио 18 сати дневно и са собом је увијек носио Босанско-енглески рјечник како би се лакше снашао, пише новинарка Мелина Делкић у својој репортажи за угледни лист Тхе Неw Yорк Тимес.

Препород Ст. Лоуиса

Све је то радио у објекту познатијем као Бево Милл (Бево вјетрењача) у четврти која је била разрушена у јужним дијеловима Ст. Лоуиса. Управо ће ово мјесто касније постати мјесто остварења америчког сна. То је било мјесто гдје су прозори били заковани даскама, гдје су биле запуштене улице и чинило се да никада се тај дио града више неће опоравити. А, онда су током 1990-тих година стигле избјеглице из Босне и Херцеговине и ту пронашле свој нови дом.

Bevo vjetrenjača u centru St. Louisa gdje su se prvo doselili Bosanci - undefined

Бево вјетрењача у центру Ст. Лоуиса гдје су се прво доселили Босанци

Стигли су и планови за развој бизниса, за обнову зграда и кућа. Босанци су научили енглески језик, отворили кафиће, фризерске салоне, унијели су живот у овај дио Ст. Лоуиса и коначно се поново могао осјетити мирис тек печеног хљеба у четврти која се зове Мала Босна (Литтле Босниа).

Амер Иришкић (28) сјећа се када је као седмогодишњак стигао 1998. године у Ст. Лоуис, три године након што је окончан рат у Босни и Херцеговини.

“Људи су били напољу цијели дан и била је то лијепа атмосфера”, присјећа се Иришкић.

Он и његови пријатељи играли су се кошарке у улици иза његове куће. Његов отац и амиджа су отворили месницу, гдје су продавали јагњетину и телетину својим босанским муштеријама, а касније су њихове производе завољели и остали становници Ст. Лоуиса.

Ст. Лоуис је одувијек имао проблема са популацијом. Током 1950-их је имао око 800.000 становника да би 1990. године имао 400.000. Са приливом избјеглица из Босне та демографска слика се поправила тако да је Ст. Лоуис био највеће босанско мјесто изван Босне и Херцеговине. Тако је по први пут град у којем је бизнис стагнирао а људи се исељавали поново добио мало живости.

Али то није дуго потрајало.

Нарастајући криминал

Данас, Ст. Лоуис као и остали градови на средњем западу, боре се са одласком становништва, стагнирајућом економијом, проблематичним школама и једним од највиших стопа убистава у САД-у.

Посљедњих неколико година, људи који су избјегли брутална убиства и концентрационе логоре у Босни и направили Малу Босну напуштају Ст. Лоуис и селе се у друга мјеста.

Смртоносни напад код Бево вјетрењаче догодио се 2014. године када су Земира Бегића, пред очима његове заручнице, чекићем убила четворица тинејджера.

Босанци су тада протестирали на улицама наводећи да полиција није учинила довољно да улице учини сигурнима.

Семир Нукић је члан породице која држи ресторан Бреиx, каже да су се често дешавале туче у ресторану и испред њега док је био на локацији Бево вјетрењаче и да полиција често од њих тражи снимке сигурносних камера.

Нарастајући криминал плаши и породицу Иришкић.

“Људи које смо познајемо, пријатељима и фамилији често је проваљивано у куће и станове”, каже Амер Иришкић.

Његова породица рекла је да постоје сигурније и боље школе на периферији града и да би тамо требао играти фудбал.

Beriz Nukić, vlasnik restorana Berix - undefined

Бериз Нукић, власник ресторана Бериx

Један од пионира босанског егзодуса је Бериз Нукић који је први преселио свој ресторан Бериx из Бево вјетрењаче, гдје је био препознатљив, на периферију града још 2010. године прије него су прави проблеми почели.

Породица Иришкић је из Јужног Ст. Лоуиса своју месару преселила у други дио града 2013. године.

Од тада бројни мали послови који су красили Малу Босну или су се угасили или су пресељени. Босна Голд био је познати ресторан чији ћевапи су се могли лако мјерити са онима у Сарајеву затворен је 2016. године.

Салони љепоте, фризерски салони, месаре и други бизниси које су Босанци успоставили сви су се преселили изван града заједно са Босанцима.

Сличне приче биле су и у америчким градовима након тзв. ‘бабy боом’ деценије 20. стољећа и доказано је да је тешко повратити изгубљено.

Након масовног одљева становништва на рубове града и у друга мјеста, често и огромне инвестиције у центар града доказано је да не могу помоћи градовима, поготово оним на средњем западу.

У Ст. Лоуису је тај процес врло болан.

“На жалост ова велика прилика коју смо имали са огромном популацијом Босанца који су живјели у граду није искориштена”, рекао је бивши заступник у градској управи Ст. Лоуиса Антонио Френцх.

Он додаје да је Ст. Лоуис изгубио бројне Босанце.

“Више не виђате дјецу да се играју кошарке, да шетају напољу. Имате неке терене на којима се годинама није играла кошарка”, каже Иришкић.

На свом врхунцу, крајем 1990-тих и почетком 2000-тих популација Босанаца, укључујући Босанце рођене у Америци, у Ст. Лоуису је досегла 70.000 становника. Након тога почео је пад и многи су напустили чак и Миссоури државу и одселили се негдје друго. Сада се процјенује да у центру Ст. Лоуиса нема ни 50.000 Босанаца.

Нова насеља

Арина Галић, кројачица која се школовала у Босни, власница је фирме Арина’с Алтератионс.Она каже да свакодневни проблеми са ограниченим бројем паркинг мјеста и пренатрпаним улицама су је приморали да се пресели у Мехлвилле, рубно насеље у Ст. Лоуису.

Њене муштерије цијене нову локацију у близини трговачког центра и у близини два велика аутопута.

“Када сам се преселила овамо, сви су били тако сретни, јер су добили више паркинг мјеста и добар прилаз мојој радњи”, испричала је Арина.

Многи од становника рубних дијелова Ст. Лоуиса кажу да Мала Босна није нетсала него се промијенила.

Трговачки центар гдје се налази ресторан Бериx такођер се налази у Мехлвиллеу. Нукић изнајмљује своје пословне просторе другим Босанцима који имају бизнисе.

“Имамо заједницу овдје”, додаје Нукић.

Одмах уз ресторан Бериx Мало налази се ‘Лемаy Меат’ месара, у власништву породице Иришкић, а ту је и њихова мала продавница.

Restoran Berix i mesara Lemay Meat - undefined

Ресторан Бериx и месара Лемаy Меат

Босанско осигурање налази се и даље у центру града. Преко пута је банка која се брине за муштерије из БиХ, а недалеко одатле је и Босанска джамија. 

 

Преузето са Радио Сарајево


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.