Није за женско школа

По грчком политичару Георгиосу А. Папандреоуу зове се школа у мјесту Александровац, општина Лакташи.

Lamija Begagić / 05. август 2019

 

Овог је мјесеца, уз ватромет и фанфаре, мој син завршио основну школу. Похађао је једну од три добрињске школе, ОШ Скендер Куленовић, некада ОШ Симон Боливар. О Скендеру Куленовићу не зна готово ништа, тек да је писац, једнако као што ни моји пријатељи, одрасли у истом насељу, ништа нису знали о човјеку по ком се звала њихова школа, ОШ Душан Пајић Дашић, осим да је ваљда накав народни херој.

Нисам била у прилици упитати неког од ученица и ученика ОШ Шејх Мухамед ефендија Хаджијамаковић у сарајевској општини Стари Град шта знају о особи по којој се зове њихова школа, али замишљам првачиће како се боре да својим квргавим словима напишу ово тридесетдвословно име!

Основна школа у коју сам ја ишла до деведесетих година прошлог стољећа, једна од десетак градских школа у Зеници, звала се Иван Горан Ковачић, да би у ратним годинама промијенила име у Муса Ћазим Ћатић. Док сам је похађала, а и касније, у пола дана или ноћи знала бих објаснити да је Иван Горан Ковачић пјесник, партизан, борац НОБ-а којег су четници убили у љето 1943. године надомак Фоче. Данас знам да се његовим именом зове пет основних школа у Босни и Херцеговини (у Бањалуци, Градачцу, Фојници, Ливну и Мркоњић-Граду) и осамнаест у сусједној Хрватској, као и то да је он један од тек три личности чија имена носе школе у оба бх. ентитета (уз Мешу Селимовића и Алексу Шантића). Можда назив школе и није важна чињеница, има градова у којима се школе зову политички коректно (по топонимима или бројевима), али је свакако занимљиво проматрати како школе мијењају имена у складу с политичким промјенама. Власти које проводе те промјене то често раде недосљедно и без икакве логике. Тако је, рецимо, из Зенице нестао Ковачић, а остао Владимир Назор, такођер пјесник и партизан и близак пријатељ Ковачићев, а према урбаној легенди – његов партнер. Протјеране су, истом (не)логиком, и сестре Дитрих, три зеничке сестре убијене у Јасеновцу, а на њихово је мјесто дошао Мирослав Крлежа. Да до ове промјене, пак, није дошло, Босна и Херцеговина не би имала нити једну школу названу по овом књижевнику.

Сматрајући занимљивим све ове информације, одлучила сам да се мало позабавим називима основних школа на бази назива 587 јавних основних школа у Босни и Херцеговини – 366 у Федерацији БиХ, 205 у Републици Српској, те 16 у Брчко дистрикту.

Напомињем да је укупан број основних школа у Босни и Херцеговини вјероватно већи од шест стотина, али нисам узимала у обзир заводе и специјализиране школе које немају имена, ни основне музичке школе без имена,

Попис имена школа на тренутке ме насмијао и забавио, у неколико наврата и изненадио, а почесто, очекивано, и растужио и подсјетио на ону троглаву идеолошку аждају која са сигурне раздаљине бљује ватру по учионицама од Уне до Дрине, од Саве до мора.

Од анализираних 587 школа, њих 318 име носи по некој знаменитој личности.

Од тих 318 личности, тек 8 је жена.

 

Ко су жене које су заслужиле да школа носи њихово име?

По књижевници Исидори Секулић зове се шест школа, све у Републици Српској и нити једна у ФБиХ. Заправо, своју школу ова српска књижевница добила је деведесетих у Зеници, када је преименована ОШ Васо Пелагић у (злогласном) насељу Блатуша. По Исидори се звала све донедавно када је, због пада наталитета и мањка уписане дјеце, прикључена управо мојој основној школи и постала подручна школа Основне школе Муса Ћазим Ћатић.

Једна се школа зове по фиктивној јунакињи којој је живот удахнуо мушкарац, писац Скендер Куленовић, а предаја и литература прославили је као мајку три погинула сина. Ради се, претпостављате, о Стојанки мајци Кнежопољки – по њој се зове школа у селу Кнежица, општина Козарска Дубица.

Поред мајке Кнежопољке, остале жене које су, не мајчинским ангажманом, заслужиле школу су: књижевнице Ивана Брлић-Мажуранић, Умихана Чувидина, Нафија Сарајлић и Исидора Секулић, учитељица Фатима Гунић, краљица Катарина Косача и народна хероина Берта Кучера.

Од осталих, доминантно мушких личности, најзаступљенији су (очекивано) писци, али и (поприлично неочекивано) народни хероји из Другог свјетског рата. Ту су и разне друге професије и функције: ратни командири АРБИХ или ХВО-а, полицајци, просвјетни радници, сликари, хисторичари, вјерски службеници: имам, реис, шејх, прота, дон, кардинал; композитори, вјероучитељи, теоретичари књижевности, политичари, просвјетитељи, књижевни критичари, владари: банови, кнежеви, владике, краљице; математичари, физичари, фрањевци, припадници СС дивизије, теолози, научници, страни револуционари, ботаничари, педагози, гуслари, новинари...

Ево неких од њих, по којима се зове пет и више школа у Босни и Херцеговини: Вук Караджић (21 школа), Свети Сава (20 школа), Петар Кочић (13 школа), Петар Петровић Његош (10 школа), Доситеј Обрадовић (8 школа), Алекса Шантић (7 школа), Јован Дучић, Бранко Ћопић, Исидора Секулић, Хасан Кикић (6 школа), те Иван Горан Ковачић, Младен Стојановић, Муса Ћазим Ћатић, Сафвет-бег Башагић и Мак Диздар (5 школа).

 

Ови и они хероји

Док ме чињеница да се тако мало школа зове по женама и није изненадила, број школа насловљених по херојима НОБ-а, пак, јесте. Наиме, солидан број народних хероја је задржао своје школе и након промјена из деведесетих година прошлог вијека. Таква су рјешења више него неуобичајена у вријеме када се у нашим школама хисторија ревидира на безброј начина и не постоје јасне образовне политике и стратегије када је у питању подучавање о Другом свјетском рату (неколико приједлога понуђено је у предговору књиге Врапци Ван Пеа, објављене у Школегијумовој библиотеци Лектира народу).

По Младену Стојановићу, приједорском љекару, хероју НОБ-а, команданту партизанског одреда током битке на Козари, имена носе школе у родном му Приједору, Бањалуци, Градишци, Лакташима и Челинцу. Извори Стојановића описују као цијењеног и омиљеног у том крају, чему се може приписати и оданост овом хероју из оног рата.

Стојановић није усамљен. Међу преживјелим херојима Народно-ослободилачког рата су и Хусо Ходжић, Берта Кучера, Омер Максумић, Данило Борковић, Петар Мећава, Петар Шкундрић, Раде Маријанац, Новак Пивашевић, Немања Влатковић, Милош Дујић, Веселин Маслеша, Милан Илић – Чича Шумадијски, Бошко Буха...

Народним су се херојима придружили и Златни љиљани и бранитељи из Хрватског вијећа одбране, но у знатно мањем броју: по њима имена носе неке школе у општинама Вогошћа, Илијаш, Бужим и Нови Травник.

Неколицина школа носи име и по својим просвјетним радницима, учитељима и наставницима који су у њима радили и на тај их начин задужили. Примјер је основна школа у мјесту Шије у општини Тешањ која носи име по свом првом учитељу Мустафи Мулићу; горажданске школе Фахрудин Фахро Башчелија и Хасан Турчало. Основна школа Фатима Гунић у сарајевској општини Нови Град носи име по учитељици која је, са троје ђака ове школе, погинула док је држала наставу 1993. године.

 

Има и странаца

Од 318 школа у овом узорку, тек пет их је насловљено по странцима. Једна основна школа у Бањалуци носи име бугарског револуционара Георгија Раковског, у знак захвалности народу Бугарске који је помогао изградњу нове школске зграде након земљотреса – у овом крају ову школу колоквијално зову Бугарска школа. По грчком политичару Георгиосу А. Папандреоуу зове се школа у мјесту Александровац, општина Лакташи. Кад је школа изграђена, Папандреоу је обављао функцију министра образовања, а у својој је каријери био и премијер. Он је уједно и једини савременик по којем је именована нека школа у БиХ, а добио ју је у знак захвалности грчкој влади која је финансирала изградњу школе. Преостале три зову се по браћи Ћирилу и Методију.

Уз мајку Кнежопољку, још је један јунак из литературе и усмене предаје добио своју школу: ријеч је о Љутици Богдану, епском јунаку из српске народне пјесме Марко Краљевић и Љутица Богдан, а по коме носи име једна школа у Калиновику. На Фацебоок презентацији школе наведено је да се школа по овом епском јунаку звала и прије Другог свјетског рата, а 1992. године враћено јој је то име.

 

За Дом и Нову Европу

Од личности са идеолошки проблематичним биографијама посебно се издвајају четворица: један би живот дао за Хитлера и Нову Европу, други је благосиљао поглавника НДХ Анту Павелића, трећи је писао антисемитске чланке у јеку холокауста и величао идеологију НДХ и нацистичке Њемачке, а четврти је као дио хрватске политичке емиграције изражавао незадовољство југословенском политиком по којој Народна Република Босна и Херцеговина није додијељена Хрватској иако Хрватска има на њу своја прадавна права. Ради се о Хусеин-ефендији Ђози, припаднику злогласне ханджар-дивизије, кардиналу Алојзију Степинцу, Мустафи Бусуладжићу и Анти Бруни Бушићу, по којима се зову школе у Горажду, Неуму, Сарајеву и Посушју. Школа Мустафа Бусуладжић у сарајевској општини Нови Град још увијек носи овај назив, иако је, након што је доспјела у жижу јавности, покренута процедура о промјени имена.

 

По коме? Ни по коме!

Док се у Републици Српској готово све школе, с изузетком тек њих 20, зову по личностима, у Федерацији БиХ чак 230 школа не носи имена људи. Најчешће су то оне које носе топонимска имена и зову се по селима, мјестима или квартовима у којима су смјештене (таквих је 19 у РС-у и чак 187 у ФБиХ).

Многе су општине и градови, попут, рецимо, Тузле, Бихаћа или сарајевске општине Ново Сарајево, именујући школе по квартовима, покушале избјећи проблем подобних и неподобних, заслужних и незаслужних...

Изузетак је ту, дакако, школа на Палама која носи топонимско име Србија, али га засигурно није добила због избјегавања идеолошког уплива у именовање школе, већ управо супротно: при њеном је отворењу и освештавању наведено како је она симбол наше саборности, заједништва са нашом матицом којег су баштиниле генерације прије нас.

Основна школа Србија није једина која носи топонимско име, али не по топониму у којем се налази. Ту је и ОШ Холандија, која то име носи још од 1973. године и од тада га није мијењала, а добила га је из захвалности дјеце и родитеља села Слатина и општине Лакташи народу Холандије, а посебно добротвору Паулу Русселу, новинару што је извјештавао о разорном земљотресу у којем је до темеља страдала школа у овом селу, те је, вративши се у Ротердам, покренуо акцију скупљања новца за нову школску зграду.

С циљем деидеологизације, неке су се општине одлучиле и за именовање школа по бројевима: Прва основна школа, Друга основна школа... У РС-у та пракса не постоји, а у ФБиХ таква је 31 школа, док се све школе, осим једне која носи топонимско име, и у Брчко дистрикту тако зову, од Прве до Петнаесте. По бројевима су именоване и неке школе у општинама Босанска Крупа, Сански Мост, Илиджа, Грачаница, Сребреник, Живинице, Доњи Вакуф, Бугојно, Мостар, Коњиц, Завидовићи, Маглај и Широки Бријег.

На концу, у Босни и Херцеговини постоји и десет школа насловљених по датумима: у Великој Кладуши налази се ОШ 1. март, према Дану независности Босне и Херцеговине и ОШ 25. новембар, по Дану државности Босне и Херцеговине; у Санском Мосту: ОШ 5. октобар, по Међународном дану учитеља и учитељица (ова школа је од 1995. до 2006. носила назив ОШ 10. октобар, по датуму који се у овој општини слави као Дан ослобођења Санског Моста у војној акцији Сана 95), у Пазарићу ОШ 9. мај (по Дану побједе и Дану Европе ), у Хаджићима ОШ 6. март (по Дану општине Хаджићи који се обиљежава у спомен на дан реинтеграције дијелова ове општине 1996. године), у Јајцу ОШ 13. рујан (по дану када су снаге Хрватског Вијећа Обране ослободиле Јајце 1995. године), у Тешњу ОШ 1. март (по Дану независности Босне и Херцеговине) и ОШ 9. септембар (по Дану ослобођења Тешња у Другом свјетском рату), у Матузићима ОШ 21. март (по Дану опћине Добој-Југ) и у Дервенти ОШ 19. април (по Дану ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату).

 

Креативност? Баш и не!

Приводећи крају базу свих назива, наишла сам на једну школу необичног имена која није названа ни по славним писцима, народним херојима, вођама, ни по топонимима, датумима, бројевима.

На тренутак сам се озарила, на тренутак је зазвучало лијепо, весело и креативно: ОШ Липањске зоре, Чапљина! Напокон, помислила сам, није немогуће: на концу, ако у Сарајеву постоји вртић Априлски цвјетови, зашто је онда немогуће да имамо и школу која именом призива рана љетна јутра и сунце на обзору. Могло би, дакако, то бити једно креативно и другачије рјешење, и то баш на југу земље, тамо гдје сија вјечно сунце... Али није: Липањске зоре назив су војне акције ХВО-а, ХВ-а и ХОС-а из липња 1992. године. И тако је једна једина школа другачијег имена, уз ОШ Козарска дјеца, именовану да сачува успомену на страдалу дјецу Козаре у Другом свјетском рату, пропустила прилику да исприча другачију причу.

Но, има примјера попут Тузле, у којој се школе зову по квартовима и на тај начин пружају неку врсту отпора и зачетак идеје грађанског. Осим тога, позитивну поруку шаљу и бројне босанскохерцеговачке школе, оне које су одбиле пошто-пото мијењати пријератне називе, оне које су запамтиле просвјетитеље и писце и кад их није било популарно памтити, те оне које су одлучиле бројевима и именима својих села и квартова вјеровати више но људима и њиховим варљивим идеалима.

Ако име јесте знак, а бројни су примјери да јесте, остаје нам оно десосировско означено: свијетлим примјерима унаточ, чак и да се све школе зову по птичицама и цвијећу, прољеће нам неће доћи док их не очистимо изнутра. А за то нам треба много више труда него за замјену плоче за улазу.

 

Напомена:

Ко даје име школи?

Назив школи даје оснивач (општина), уз сагласност институција власти на подручју на ком ће школа дјеловати, а то су: у ФБиХ кантони, у Републици Српској ентитет, те Брчко дистрикт.

Примјера ради, у Кантону Сарајево оснивач у елаборату о оправданости оснивања школе даје и назив. Кантонални министар потом именује експертну комисију од пет чланова из реда истакнутих стручњака, министарства и оснивача која оцијени оправданост оснивања школе и елаборат, те даје стручно мишљење о друштвеној оправданости оснивања школе. Комисија свој налаз доставља министарству, оно Влади Кантона, Влада Скупштини Кантона.

Када се цијели процес заврши, чланови комисије добију накнаду за овај посао.

Иначе, именовање установа као што су школе регулисано је Законом о јавним установама из доба Социјалистичке Републике БиХ, који је дорађен раних деведесетих година прошлог вијека и претворен у Уредбу са законском снагом. Према том закону назив установе упућује на дјелатност и сједиште установе (...) На захтјев органа управе који врши надзор над законитости рада установе или сродника, надлежни виши суд ће одлучити да се из назива установе брише име умрле историјске или друге знамените личности ако оцијени да је начином обављања дјелатности установе углед те личности доведен у питање.

Школегијум


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.